To su sitni Gram negativni kokobacili, koji se često boje bipolarno. Nepokretni su, asporogeni, najčešće poseduju kapsulu. Imaju moć razlaganja ugljenih hidrata do kiseline bez gasa. Na osnovu biohemijskog ispitivanja razlikuju se vrste u okviru roda Yersinia, a u okviru vrste Y. pestis biotipovi. Antigenska građa je kompleksna i još uvek nedovoljno poznata. Sveže izolovani inkapsularni sojevi poseduju termolabilan ovojni antigen, koji se kultivisanjem gubi. Svi sojevi poseduju somatski O antigen, koji ima više antigenih faktora.
Faktori virulencije
Patogeneza bolesti
Bubonski oblik
Plućni oblik
Septikemija
Otpornost bakterije
Dijagnoza
Lečenje
Epidemiologija
Profilaksa
Faktori virulencije
Protein kapsule ima antifagocitno dejstvo, povećava otpornost bakterije u serumu, deluje fibrinolitički omogućujući brzo širenje bakterija. Svi sojevi poseduju endotoksin, somatski O antigen čije komponente imaju ulogu u virulenciji (faktor V sprečava fagocitozu). Poseduju i termolabilni toksin proteinske prirode koji se oslobađa raspadanjem ćelija i pokazuje aktivnost prema miševima i pacovima.
Patogeneza bolesti
Y. pestis kod čoveka izaziva kugu, koja se klinički manifestuje u tri oblika:
- Bubonski oblik – Uzročnik ulazi u organizam čoveka ujedom inficirane pacovske buve. Nakon inkubacije od nekoliko dana, javlja se visoka temperatura i bolni, uvećani, hemoragični limfni čvorovi. Smrtnost kod nelečenih bolesnika iznosi oko 75%.
- Plućni oblik – može da nastane sekundarno, nakon generalizacije bubonskog oblika, ali može da nastane sekundarno, nakon generalizacije bubonskog oblika, ali može biti i rezultat inhalacije uzročnika, ako se on kapljičnim putem prenosi sa čoveka na čoveka. Inkubacija je kraća. Manifestuje se kao teška pneumonija, a smrtnost dostiže 90% kod nelečenih bolesnika.
- Septikemija nastaje generalizacijom prethodna dva oblika oboljenja. Javlja se hemoragična ospa i intravaskularna koagulacija. Smrtnost kod ovog oblika je oko 100%. SEPSA>>
Posle preležane bolesti ostaje solidan i dugotrajan imunitet, koji je veoma kompleksan i uključuje i humoralne i celularne faktore.
Otpornost bakterije
Y. pestis je relativno otporna bakterija, koja može duže vreme da se održava u spoljnoj sredini. Međutim, ona je osetljiva na vlažnu toplotu i dezinficijense i ubija se zagrevanjem na 55ºC ili tretiranjem sa 0,6% fenolom za 15min.
Dijagnoza
Metoda izbora je bakteriološka dijagnoza. Izolacija i identifikacija uzročnika mora da se uradi što je moguće pre i o rezultatu što brže obavestiti zdravstvena služba zbog preduzimanja neophodnih mera. Klinički uzorak, zavisno od oblika, može da bude punktat limfne žlezde, sputum, krv ili leševi glodara. Po identifikaciji moguće je uraditi fagotipizaciju. Serološka dijagnoza nema praktičnog značaja. Koristi se samo u epidemiološkim istraživanjima na endemskim područjima.
Lečenje
Y. pestis je in vitro osetljiva na sulfadiazin, streptomicin, tetracikline i hloramfenikol. Rezistentni sojevi se retko sreću.
Epidemiologija
Kuga je karantinsko oboljenje, antropozoonoza, koja se u prirodi održava u žarištima u kojima su rezervoari divlji glodari među kojima se širi insektima (silvatična kuga).
Čovek se inficira kada dođe u takvo prirodno žarište (lovci, pastiri, šumski radnici). Sa divljih glodara iz ovih žarišta uzročnik može da se prenese na glodare iz čovekove okoline – domaće, brodske i kanalske pacove (urbana kuga), a sa njih se na čoveka prenosi pacovskom buvom. Prenosilac može da bude i čovekova buva, a kada se razviju plućni oblici, oboljenje se širi interhumano, kapljičnim putem.
Profilaksa
Profilaksa se sastoji u suzbijanju glodara i njihovih buva. Za individualnu zaštitu primenjuje se vakcinacija ili profilaktična primena antimikrobnih lekova.
Opsirnije: Rod Yersinia