Trigliceridi

Trigliceridi su glavni oblik masti za skladištenje istih u depoe organizma. Oni potiču iz hrane (od mesa, ulja i mlečnih proizvoda), a male količine se stvaraju u jetri. Kao i holesterol, trigliceridi su vrsta lipida (masti), koji su potrebni organizmu da bi radio ispravno.

Trigliceridi su proizvod varenja masne hrane. Neki čak dolaze i iz ugljenih hidrata. Prilikom jela, višak kalorija koje trenutno nisu potrebne organizmu čuvaju se (za energiju) kao trigliceridi u masnim ćelijama. Otpuštaju se za energiju između obroka, kako bi omogućili organizmu da obavlja svoje dnevne aktivnosti. Trigliceridi putuju kroz krv u “paketima” pomešani sa velikim molekulima nazvanim lipoproteini. Lipoproteini su kombinacija masti i proteina.

Uzroci povišenih vrednosti
Faktori rizika
Simptomi
Dijagnostika
Lečenje

Uzroci povišenih vrednosti

Među uzroke koji izazivaju visok nivo triglicerida ubrajamo:

• gojaznost,
• slabo kontrolisan dijabetes,
• smanjena fizička aktivnost,
• nepravilna ishrana,
• pankreatitis uzrokovan alkoholom,
• hipotireoza: smanjena funkcija štitaste žlezde,
• bolesti bubrega,
• nasledne bolesti (lipidemije),
• lekovi: tamoksifen, kortikosteroidi, beta blokatori, diuretici, kontraceptivne pilule.

Faktori rizika

Hipertrigliceridemija je stanje koje predstavlja povišen nivo triglicerida. Visoke vrednosti triglicerida mogu dovesti do:

• razvoja ateroskleroze,
• kardiovaskularnih bolesti,
• pankreatitisa.

Postoje mnogi razlozi zbog kojih dolazi do visokih vrednosti triglicerida, neke smo već i nabrojali, a sada ćemo one najčešće razraditi, objasniti njihov uticaj i na koji način Vi možete delovati ukoliko želite da snizite Vaše vrednosti triglicerida u krvi.

• Gojaznost. Istraživanja su pokazala da gubljenjem 5 – 10% od ukupne telesne težine se može smanjiti nivo triglicerida do 20%.
• Genetski uticaji. Neka stanja koja uzrokuju visok nivo triglicerida mogu biti nasledna, a nazivaju se porodične hipertrigliceridemije. U ovim slučajevima, visok nivo triglicerida se ne može sprečiti. (Lekar može prepisati lekove koji će pomoći da se smanje visoke vrednosti triglicerida.)
• Smanjena fizička aktivnost. Umerene vežbanje će pomoći da srce održite zdravim, a nivo triglicerida u okviru referentnih vrednosti.
• Hipotireoidizam, dijabetes i metabolički sindrom. Nivo triglicerida se može održavati u referentnim vrednostima, ukoliko se za ove bolesti primenjuje adekvatna terapija.
• Konzumiranje hrane sa visokim nivoom ugljenih hidrata i zasićenih masti. Dijeta za snižavanje lipida se sastoji od mnogo voća, povrća, nemasnih proteina i složenih ugljenih hidrata.
• Pušenje. Prestanak pušenja može smanjiti ne samo rizik od razvoja visokih nivoa triglicerida, nego i rizik od drugih kliničkih stanja, kao što su bolesti srca, emfizema pluća i raka pluća.
• Upotreba određenih lekova kao što su estrogen, inhibitori proteaza, kortikosteroidi. Mnogi od ovih lekova mogu biti neophodni u nekim terapijskim postupcima, tako da će lekar u ovom slučaju morati pratiti nivo masnoće u krvi. Lekar će podesiti dozu lekova da nivo triglicerida ne postane suviše visok.
• Konzumiranje previše alkohola. Istraživanja su pokazala da alkohol negativno utiče na lipide u dodatnoj količini, pa se predlaže da se alkohol ograniči (maksimalno jedno piće na dan za žene, dva pića dnevno za muškarce).

U većem broju slučajeva, pravljenjem izmena u Vašem načinu života, kao što je gore navedeno, može pomoći da se nivo triglicerida vrati na normalne vrednosti. Međutim, u nekim slučajevima, kao što su nasledne bolesti sa visokim vrednostima triglicerida, potrebna je upotreba adekvatnih lekova.

Simptomi

Visoke vrednosti triglicerida same po sebi ne izazivaju simptome. Ako su visoke vrednosti triglicerida uzrokovane genskim stanjem, možete imati vidljive masne naslage ispod kože, koje se zovu ksantomi. U retkim slučajevima, ljudi koji imaju veoma visok nivo triglicerida mogu razviti upalu pankreasa (pankreatitis), što može dovesti do:

• bolova u stomaku,
• gubitka apetita,
• mučnine,
• povraćanja,
• groznice.

Ukoliko imate visoke vrednosti triglicerida, možete imati i visok holesterol. U mnogim slučajevima, ljudi ne znaju da imaju visoke vrednosti triglicerida već ih otkriju slučajno tokom nekih laboratorijskih analiza krvi. Zato je potrebno da svaki čovek u svojim tridesetim godinama počne redovno da kontroliše lipidni status (svake 3-4 godine).

Dijagnostika

Prilikom dolaska u ambulantu, lekar će prvo zatražiti nalaze krvi. Pacijent dolazi naredni dan na vađenje krvi, pod uslovom da 12 časova nije konzumirao ništa osim vode. Određuju se nivoi:

• LDL holesterol,
• HDL holesterol,
• ukupni holesterol u krvi,
• trigliceridi,
• glukoza (da bi se dokazao stepen regulacije šećera).

Ovi testovi za određivanje nivoa lipida u krvi su prilagnođeni. Uzimaju se u obzir starost, težina, dijabetes, bolesti bubrega i disregulacija metabolizma. Nivo triglicerida može da raste tokom trudnoće.

Lekar može da napravi grubu procenu rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti proverom:

• pulsa,
• krvnog pritiska,
• slušajući srce i velike krvne sudove (krvne sudove vrata),
• funkcije bubrega (pomoću različitih nalaza krvi),
• EKG-a srca u miru i pri fizičkim opterećenjem.

Ako pacijenti imaju simptome koji ukazuju na kardiovaskularne bolesti, lekar će tražiti da se odrede specifični testovi za srce.

Lečenje

Kao što smo rekli, svaka odrasla osoba bi trebala da meri nivo holesterola i triglicerida bar jednom u svojim tridesetim godinama, a zatim svakih 3-4 godina. Ovo je posebno važno ako su pristni i drugi faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, kao što su pušenje, dijabetes ili povišen krvni pritisak. Ukoliko u porodici postoje povišene vrednosit holesterola, ove testove je potrebno odraditi u mnogo mlađem uzrastu, u dvadesetim godinama.

Nivo holesterola u krvi se može normalizovati vrlo lako, a najefikasniji su:

• korigovana ishrana:
  • smanjen unos masti i soli,
  • unošenje više voća i povrća,
  • riba i njene masti,
  • izbegavanje crvenog mesa i životinjskih masti,
  • jesti roštilj ili kuvano meso, izbegavati prženu hranu na ulju,
• prestanak konzumiranje alkohola,
• prestanak pušenja,
• moguća je i primena lekova za snižavanje holesterola: fenofibrat, gemfibrozil, riblje ulje, nikotinska kiselina (oblik vitamina B)
• redovna fizička aktivnost: pešačenje što je duže moguće, pronađite sebi tempo koji Vam odgovara i ispoštujte ga svaki dan, radi bolje cirkulacije u donjim ekstremitetima.