Cilj dijete kod obolelih od hronične bubrežne insuficijencije je da se povećanim unosom normalizuje nivo hranjivih materija koje se gube iz organizma zbog smanjene bubrežne funkcije, da se smanji unos i stvaranje štetnih materija koje se nakupljaju u organizmu i koriguje metabolički disbalans koji ima uticaj na funkcionalno stanje bubrega i drugih sistema.
U nefrotskom sindromu dolazi do gubljenja serumskih proteina preko urina te je cilj dijete održavati pozitivni bilans azotnih materija. Neophodno je obezbediti unos kvalitetnih proteina (meso, jaja, mlečni proizvodi) pri čemu često nije neophodno povećanje ukupnog dnevnog unosa proteina. Dnevni energetski unos zavisi od kolebanja telesne mase koja mora biti optimalna. Unos kuhinjske soli je ograničen na 3g dnevno.
U nefrotskom sindromu, koji predstavlja grupu zapaljenskih bolesti bubrega na nivou glomerula, dolazi do pojave krvi i proteina u urinu u različitom stepenu te se u odnosu na težinu oboljenja vrši korekcija dijete (smanjenje unosa proteina i kalijuma i kuhinjske soli).
Hronična bubrežna slabost, bez obzira na etiologiju, a u odnosu na stepen oštećenja funkcije bubrega, zahteva korekciju dnevnog unosa proteina na osnovu laboratorijskih analiza, ograničava se unos kalijuma na 1,5-2 g, a fosfora na 0,6-1,2g i dnevni unos vode 500-1 000ml (ako bolesnik ne mokri) ili 500-1000ml plus izgubljena količina tečnosti (preko urina, znojenja, povraćanja i dr.).