Štitasta Žlezda I Dijagnostičke Metode

Oboljenja štitaste žlezde, njihova dijagnostika, terapija nastalih endokrinih poremećaja predmet su rada specijalista interne medicine. Otorinolaringološki aspekt oboljenja štitaste žlezde interesantan je zbog lokalizacije žlezde u vratu, kojim se ova struka prevashodno bavi, i hirurške terapije različitih oboljenja koja takođe spadaju u domen otorinolaringologa. Upravo taj aspekt patologije štitaste žlezde biće prikazan ovde.

Anatomija i fiziologija štitaste žlezde
Anatomija štitaste žlezde
Funkcija štitaste žlezde

Dijagnostičke metode
Simptomatologija
Klinički pregled
Radiografske metode i ultrazvuk
Funkcionalna dijagnostika

Audio Video

Anatomija štitaste žlezde

Štitasta žlezda je smeštena u prednjoj strani vrata u njegovom visceralnom prostoru. Oblika je leptira sa raširenim krilima. Delimično pokriva donje strane tiroidne hrskavice obe strane, a istmusom koji povezuje oba režnja, pokriva krikoidni prsten ili gornje prstenove traheje. Vezivnim tkivom je vezana za traheju, delom krikoid, a ponekad i tiroidnu hrskavicu što objasnjava njene pokrete pri svakom pokretu larinksa pri gutanju. Piramidalni nastavak, koji predstavlja ostatak duktusa tiroglosusa, proteže se od istmusa do hioidne kosti.

Težine je od 25 do 50 g i pri normalnoj veličini nije vidljiva na prednjoj strani vrata.

Vaskularizaciju žlezde daje:

• gornja tiroidna arterija, grana a. carotis externe, po odvajanju u luku doseže gornji pol žlezde prelazeći preok spoljašnje grane gornjeg laringealnog živca;
• donja tiroidna arterija se odvaja od tirocervikalnog trunkusa, penje se ka donjem polu žlezde u koji ulazi podeljena na dve ili više grana.

Značajni su odnosi žlezde sa rekurentnim laringealnim nervom koji pokazuje veći broj varijacija položaja u odnosu na donju tiroidnu arteriju. U podjednakom odnosu broja pacijenata rekurentni nerv ide ispred donje tiroidne arterije, iza ili između grana donje tiroidne arterije. Ovaj podatak je od posebne važnosti pri hirurškim intervencijama na žlezdi i mogućim ozledama nerva.

Brojne promene nastaju na organima glave i vrata kod pacijenata sa poremećajem funkcije žlezde koji ne dovode do njenog uvećanja.

Funkcija štitaste žlezde

Funkcija štitaste žlezde tesno je vezana za metabolizam jod u organizmu. Kao produkt njene aktivnosti nastaju dva hormona tetra jod tironin, tiroksin, T4 i tri jod tironin T3. Najveći deo T3 hormona koji ulazi u ćelije nastaje konverzijom iz T4 koji i sam ima hormonsko dejstvo. Oba hormona sadrže jod, pa je sav jod u organizmu vezan za štitastu žlezdu. Praćenjem kinetike joda u organizmu prati se funkcija štitaste žlezde i njenih hormona. Hormon je vezan za koloid folikula i pothranjen u vidu tiroglobulina. Rezerve hormona u žlezdi su za oko 2 meseca.

Na sintezu i lučenje T3 i T4 hormona utiče sistem povratne sprege. S jedne strane su potrebne ćelija za tim hormonom, a sa druge tireostimulišući hormon (TSH) hipofize. Pored koncentracije T3 i T4 hormona na sekreciju TSH hormona utiče i tiroidni oslobađajući hormon (TRH) hipotalamusa.

Povećana sekrecija T3 i T4 hormona stvara kliničku sliku hipertireoidizma, dok smanjenje lučenja vodi nastanku hipotiroidizma.

Hormoni štitaste žlezde imaju važnu ulogu u ćelijskom metabolizmu. On kontroliše usvajanje kiseonika od strane ćelija, regulaciju telesne temperature, telesnog rasta i mentalnog razvoja.

Dijagnostičke metode

Simptomatologija

Hipertiroidizam dovodi do pojave razdražljivosti, nesanice, znojenja, gubitka na težini, palpitacija, dok hipotiroidizam dovodi do apatije, preosetljivosti na hladnoću, letargije.

Klinički pregled

Inspekcijom vrata se uočava povećanje štitaste žlezde, a palpacijom njene morfološke osobine. Merenje obima vrata i askultacija predela iznad žlezde spadaju u kliničke metode ispitivanja. Indirektno laringoskopskim pregledom se uočava funkcija oba laringealna nerva. Kod sumnje na tumore štitaste žlezde radi se traheoskopija i ezofagoskopija.

Radiografske metode i ultrazvuk

Od radiografskih metoda u primeni je RTG pasaža jednjaka sa kontrastom, ct i magnet dijagnostika.

Scintigrafijom štitaste žlezde prati se brzina vezivanja radioaktivnog joda (tehnecijum 99) u štitastoj žlezdi.

Ultrazvučna dijagnostika je u širokoj primeni za dijagnostiku morfoloških promena u štitastoj žlezdi.

Punkciona citodijagnostika je u primeni kod postojanja hladnih i toplih nodusa.

Indikovana je u dijagnostici hiperfunkcionalnih nodusa, aberantne štitne žlezde i retrosternalne strume.

Radi se pod kontrolom ultrazvuka, čime se povćeva dijagnostička tačnost. Citološki nalaz se prema Betezda kriterijuma klasifikuje u šest kategorija:

Prva nedijagnostički ili nezadovoljavajući nalaz,

druga kategorija, benigno,

treća, atipija nodređenog značaja,

četvrta, folikularna lezija,

peta kategorija, sumnjivo na malignitet

šesta kategorija, maligno.

Funkcionalna dijagnostika

Određivanje nivoa T3, T4 i TSH u krvi je standard funkcionalne dijagnostike. Test sa TRH određuje odgovor T3 i TSH na davanje TRH što ukazuje ili negira postojanje funkcionalnih poremećaja. Kod autoimunih oboljenja štitaste žlezde kao što je Hašimotov tiroiditis i Grejsova bolest određuju se tireoidna antitela: antitelo na tireoidnu peroksidazu (anti tpo antitela) i antitela na tireoglobulin (anti Tgb antitela).

Audio Video