Vitamin B2 (riboflavin)

          Spomenuli smo ga kada smo govorili o nukleotidima kao supstanci koja im je po hemijskoj strukturi vrlo slična i naglasili da postoji mogućnost lake redukcije i oksidacije njegovog izoaloksazinskog jezgra primanjem, odnosno davanjem dva atoma vodonika.

          Uloga riboflavina je već prilično jasna. Učešće u procesima bioloških oksidacija kao koenzim većeg broja oksidoreduktaza. Nalazi se u svakoj ćeliji, a glavno mesto delovanja su mu mitohondrije.

          Hemijski, riboflavin je derivat izoaloksazina, i to 6,7-dimetil-9-D-1-ribitilizolaksazin.

          Fiziološki postaje aktivan tek posle fosforilacije, bilo kao riboflavin-fosfat (zbog svoje sličnosti sa nukleotidima nazvan flavin-mononukleotid (FMN), bilo u spoju sa adenilnom kiselinom kao flavin-adenin-dinukleotid-FADN.

          Izoaloksazinsko jezgro daje riboflavinu i njegovim jedinjenjima žutu boju, pa su i enzimi kojima on čini prostetičnu grupu, flavoproteini, nazivani žuti enzimi (žuti fermenti).

          Riboflavin nije osetljiv na temperaturu kuvanja hrane, niti ga molekulski kiseonik vazduha uništi, ali je osetljiv na baze i svetlost. Ceni se da su dnevne potrebe oko 1 mg. Organizam nema velikih mogućnosti da stvara zalihe ovog vitamina, te se suvišak unesene količine izluči urinom. Najviše ga sadrže jetra, bubrezi, srce životinja i kvasac. Ni biljna hrana, naročito zrna žita. nije oskudna u ovom vitaminu.