Rak želuca: simptomi i principi lečenja

Oboljenje čija učestalost raste u poslednjim godinama, karakteristično je za osobe starije od 55 godina. Ukoliko se dijagnostikuje na vreme, šanse za izlečenje su odlične. Naravno, samom progresijom bolesti, kasnijim otkivanjem i širenjem tumora, šanse za pozitivni ishod se smanjuju. Međutim, terapija svakako u velikom procentu može usporiti proces progresije i napredovanja tumora.

Želudac – anatomija i fiziologija
Šta je rak želuca

Adenokarcinom želuca

Uzroci raka želuca
Simptomi karcinoma želuca
Kako se postavlja dijagnoza?
Lečenje raka želuca

Želudac – anatomija i fiziologija

Želudac je organ digestivnog trakta. Nalazi se u gornjem delu abdomena, neposredno ispod rebara. Predstavlja kesasti organ sa sposobnošću širenja. Povezan je sa usnom dupljom preko jednjaka, kroz koji prolazi hrana nakon gutanja i dospeva u želudac.

Dakle, kao što je već rečeno, želudac je kesasti mišićni organ, predstavlja deo digestivne cevi u kojem se vrši varenje hranljivih materija i skladišti hrana do momenta njenog prelaska dalje, u sledeći kompartman digestivne cevi, dvanaestopalačno crevo ili duodenum. Zahvaljujući svojoj građi, ima sposobnost širenja i prihvatanja velike količine hrane.

Unutrašnjost želuca je obložena želudačnom sluznicom. Preko želudačne sluznice se nalazi sloj mukusa, zaštitne sluzi, koja sprečava oštećenje želudačne sluznice od strane kiseline. Hrana se vari u želucu zahvaljujući želudačnoj kiselini (hlorovodoničnoj kiselini) i strukturama koje se nazivaju enzimi. Nakon varenja hrane u želucu ona prelazi u duodenum, gde se dodatno vari pod dejstvom drugih enzima i pankreasnog soka, i finalno se apsorbuju hranljive materije preko sluznice digestivnog trakta.

Šta je rak želuca

Poznat i pod nazivom gastrični rak, je oboljenje čija je prevalenca u porastu. Karakteristično je za muškarce više nego za žene, i svake godine veliki broj ljudi oboli od ove bolesti. I kao što je već napomenuto, karakteristično se javlja kod ljudi starijih od 55 godina.

Adenokarcinom želuca

U najvećem broju slučajeva, rak želuca se javlja kao posledica promene jedne ćelije u mukozi (sluznici). Ovaj vid raka se naziva adenokracinom. Kako dolazi do rasta tumora, ćelijske proliferacije i uvećanja broja ćelija mogu se desiti sledeće situacije:

• Tumor može zahvatiti celu debljinu zida želuca, dovesti do perforacije (probijanja) zida i zahvatiti okolne organe poput pankreasa i jetre.
• Tumor se može širiti i gore u jednjak i nizvodno u tanko crevo i vršiti invaziju digestivnog trakta.
• Neke od tumorskih ćelija mogu dospeti u limfu i tim putem se širiti do limfnim čvorova i drugih organa i davati metastaze.

Ostali tipovi karcinoma želuca

• Limfomi. Tumori koji nastaju iz limfatičnog tkiva iz zida želuca.
• Sarkomi. Tumori koji nastaju iz mišića ili vezivnog tkiva zida želuca.
• Karcinoidni tumori. Nastaju iz ćelija zida želuca koje produkuju hormone.

Ovo su druge vrste karcinoma želuca koje se mogu javiti ali u mnogo manjem broju slučajeva u odnosu na adenokarcinom koji predstavlja najčešću dijagnozu.

Uzroci raka želuca

Maligni tumori nastaju uvek od jedne abnormalne, maligno izmenjene ćelije. Tačan razlog ove pojave nije jasan, postoji više teorija i sve mogu doći u obzir. U svakom slučaju dolazi do ispoljavanja nekih gena ćelije koji su inače bili suprimovani ili do izmene u samoj genetičkoj strukturi. Ovo rezultira u vidu abnormalnog rasta, proliferacije i razmnožavanja izmenjene ćelije bez ikakve kontrole.

Određeni faktori rizika mogu doprineti razvoju ovog oboljenja:

• Starost (iznad 55 godina, veća učestalost)
• Perniciozna anemija (nedostatak vitamina B12; u maloj meri povećava šanse za razvoj kancera želuca)
• Ishrana. Često konzumiranje slanih namirnica, ili dimljene hrane povećava rizik od ovog oboljenja. Dok konzumiranje namirnica poput voća i zelenog povrća povoljno deluje na želudac i smanjuje se rizik.
• Konzumiranje cigareta (konzumiranje cigareta dovodi do povećanog rizika za razvoj kancera želuca)
• Dugotrajna infekcija sluznice želuca bakterijom Helicobacter pylori (pylori).
• Pol (dva puta češće se javlja kod muškaraca nego kod žena)
• Ranije operacije želuca (operacija čira na želucu) može takođe biti faktor koji dovodi do povećanog rizika.
• Nasledni faktor. Ukoliko u Vašoj porodičnoj lekarskoj istoriji ima već zabeleženih slučajeva ovog karcinoma, iako ovo nije karakteristično za karcinom želuca, retko se javlja.
• Krvna grupa A

Simptomi karcinoma želuca

U većini slučajeva na samom početku razvijanja kancera većina pacijenta nema prisutne simptome ili se oni javljaju u blagom obliku. Ovi simptomi obuhvataju:

• Bol u gornjem delu abdomena (bol u želucu) naročito nakon jela
• Probleme sa varenjem (većina ljudi koja ima probleme sa varenjem nema rak želuca)
• Mučninu
• Gubitak apetita i gubitak telesne težine
• Krv u stolici. Uglavnom se javlja u vidu jako tamne stolice, crne stolice, koje se naziva melena i znak je krvarenja u gornjem delu digestivnog trakta.

Sa rastom tumora, javljaju se sledeći simptomi:

• Gore navedeni samo ozbiljniji, teži, više izraženi
• Umor, malaksalost, sveukupno loše stanje organizma
• Pojava anemije ukoliko tumor često krvari
• Povećanje veličine tumora do mere zaustavljanja prolaska hrane i pića

Ukoliko se tumor proširi na druge organe i simptomi se menjaju i postaju raznoliki.

Svi ovi simptomi se mogu javiti i u mnogim drugim oboljenjima zato je bitno uraditi odgovarajuće testove da bi se potvrdila ili postavila dijagnoza.

Kako se postavlja dijagnoza?

• Gastroskopija. Ukoliko postoji sumnja na rak želuca inicijalna dijagnostička metoda izbora je gastroskopija ili endoskopija. Procedura podrazumeva ulazak savitljivom endoskopskom cevi kroz usta pacijenta, prolazak kroz jednjak, sve do želuca. Na svom vrhu endoskopska cev ima kameru koja omogućava vizualizaciju unutrašnjosti želuca, njegove sluznice.
• Biopsija. Procedura koja služi za potvrdu dijagnoze. Podrazumeva uzimanje malog isečka tkiva i analizu na prisustvo maligno izmenjenih ćelija.
• CT i MRI. Procedure koje podrazumevaju skeniranje i služe za procenu proširenosti raka. Moguće je raditi nativni sken, samo snimanje, ili korišćenje kontrastnih sredstava, jedinjenja koja omogućavaju bolju vizualizaciju. Ciljevi ove dijagnostičke procedure su sledeći:
  • Procena proširenosti tj. otkrivanje da li je rak zahvatio celu debljinu zida želuca
  • Procena da li je rak zahvatio lokalne limfne čvorove
  • Procena da li je rak metastazirao (proširio se na druge organe)

Nakon postavljanja dijagnoze i saznanja o proširenosti raka moguće je odrediti najbolju terapiju i prognozu same bolesti.

Lečenje raka želuca

Koji vid terapije je najbolja opcija za svaki slučaj zavisi od:

• Veličine raka
• Stadijuma raka (proširenosti)
• Opšteg stanja pacijenta

Kao deo terapije neophodno je obratiti pažnju na ishranu i pridržavati se propisanog režima ishrane tj. dijete.

Postoje tri oblika lečenja raka u zavisnosti od samog cilja terapije:

• Terapija sa ciljem izlečenja. Ovaj vid raka je izlečiv, pogotovo ukoliko se otkrije na samom početku bolesti. Češće je u upotrebi termin remisija koji podrazumeva stanje bolesti u kome rak ne postoji trenutno i ne napreduje. Nažalost, postoji mogućnost vraćanja raka nakon nekoliko meseci ili godina.
• Terapija sa ciljem kontrole. Ukoliko otklanjanje tumora nije opcija, radi se na kontroli njegovog rasta, usporavanju, tj. sprečavanju njegovog napredovanja. Ovo može eliminisati simptome na neko vreme.
• Terapija sa ciljem olakšavanja simptoma. Ukoliko ne postoji druga opcija, terapijska procedura se koncentriše na ublažavanje ili čak uklanjanje simptoma, poput bolova prvenstveno (uključuje specifičnu dijetu, analgetike i druge terapijske načine).

Najčešći oblici terapije:

• Operacija. Ukoliko je dijagnoza postavljna rano, operacija je terapija izbora. Podrazumeva uklanjanje dela tkiva zahvaćenog rakom ili nekada i celog želuca. Operacija se izvodi i u cilju otklanjanja bar dela tumora sa ciljem ublažavanja simptoma.
• Hemoterapija. Vid terapije u kojima se koriste antitumorski lekovi koji ubijaju ćelije kancera i sprečavaju njihovo razmnožavanje. Kada se hemoterapija koristi zajedno sa hirurškom terpijom radi se o adjuvantnoj terapiji. Hemoterapija može biti primenjena i pre operacije u cilju smanjivanja veličine tumora pre njegovog vađenja, ili nakon operacije u cilju eliminacijje zaostalih tumorskih ćelija.
• Radioterapija. Procedura u kojoj se koristi visokoenergetsko zračenje usmereno direktno na tumorsko tkivo u cilju ubijanja ćelija i sprečavanja njihovog razmnožavanja.
• Hemoradioterapija. Kombinacija hemioterapije i radioterapije.

Bez terapije rak želuca u najvećem broju slučajeva raste i širi se u druge delove organizma. Ukoliko se dijagnostikuje u ranom stadjumu prognoza ovog oboljenja je dobra sa visokim procentom izlečenja. Ukoliko je dijagnoza postavljenja kasnije, potpuno izlečenje je retko moguće i tada se pristupa terapiji usporivanja rasta i ublažavanje simptoma. Sve ovo naravno zavisi i od samog organizma, njegovog opšteg stanja.