Nazivaju se pseudotumorima jer ne rastu na osnovu ćelijske proliferacije.
Produkt su zapaljenske reakcije tkiva nastale usled infekcije, mikrotraume, alergije, autoimunih mehanizama.
Zbog svog ekspanzivngo rasta podsećaju na benigne tumore.
Tu spadaju čvorići (nodulusi), polipi, Rajnkeovi edemi, ciste, sulkusi i granulomi. Najčešći iz te grupe su polipi i Rajnkeovi edemi.
Nodulusi
Nastaju usled vokalnog abuzusa kod govornika i pevača. I drugi predisponirajući faktori koji dovode do povećanog opterećenja glasnica izazivaju stvaranje čvorića: akutni laringitisi, hormonski faktori, iritacija glasnica nečistoćama u vazduhu. Manifestuju se u vidu mekih i tvrdih čvorića. Odnos vezivnovaskularne strome određuje kvalitet čvorića.
Patogeneza
Predilekciono mesto za nastanak su kod odraslih spojevi prednje i srednje trećine glasnica (Frenkelove tačke), a kod dece sredina glasnica.
Na tim mestima se nalaze tačke maksimalne vibracije, glasnica.
Usled dugotrajne mehaničke traume, na tim mestima dolazi do stvaranja otoko i manjih subepitelijalih hemoragija. I jedno i drugo stimuliše proliferaciju vezivnovaskularne strome koja čini osnovnu histološku strukturu nodulusa.
Ukoliko se javi u dečjem uzrastu kao proizvod hiperkinetičke disfonije, kada ga čini više otok i limfoplazmocitna infiltracija bez promena epitela, promena može adekvatnim tretmanom da iščezne.
Ukoliko osnovni etiološki faktor nastavi da deluje, proliferacija vezivnog tkiva čini da čvorić postane čvršći, dolazi do hiperkeratoze površinskog epitela, formirajući takozvani tvrdi čvorić.
On je ireverzibilan i zahteva hiruršku eksciziju.
Klinička slika
Izazivaju promuklost, zamorljivost glasa, smanjen opseg pevanog glasa.
Dijagnoza
Dijagnostikuju se indirektno laringoskopski, pri čemu se kod mekih čvorića uočava promena boje glasnica koje su sivkaste, sa ektatično promenjenim krvnim sudovima i malim izraštajima na spoju prednje i srednje trećine bledoružičaste boje.
Kod tvrdih čvorića promena je bleđa zbog viška vezivnog tkiva.
Pri fonaciji izostaje oklizija glasnica i nastaje pukotina različite veličine, zavisno od veličine nodulusa.
Terapija
Kod mekih čvorića potrebna je fonijatrijska rehabilitacija glasa.
Ona podrazumeva ponovno formiranje glasnovnih automatizma koji će isključiti hiperkineziju u produkciji glasa, vežbe disanja, odvikavanje od vikanaj i glasnog govora.
Nesuglasice postoje oko načina rešavanja čvorića kod odraslih. Smatra se da laserska ekscizija dovodi do produženog zarastanja, veće incidencije nastanka ožiljka i nastanku trajne promuklosti.
Klasična ekscizija sa odstranjenjem samo epitelnog sloja vodi brzom zarastanju i ne stvara ožiljke.
Polipi larinksa (polypus cordase vocalis)
Etiologija
Promene na glasnicama koje nastaju usled vokalnog abuzusa. To podrazumeva prekomereno korišćenje glasa (više od 4 sata govornog glasa ili više od 2 sata pevanog glasa), povećan intezitet glasa, lošu postavljenost glasa.
Patogeneza polipa u larinksu
Usled ovih faktora, nastaje mehaničko trenje glasnica koje dovodi do hijaline degeneracije u podsluzničnom sloju sa ćelijskom proliferacijom površinskog epitelnog sloja. Usled mehaničkog trenja, grejanja, dolazi do promene na kapilarima sa ektazijama i izlivnom tečnosti. Glasnica postoje sivkasta, a usled više ektatičnih krvnih sudova kasnije ružičaste boje. Difuzno vezivno prožimanje ektatičnih promena stvara voluminoznije promene. Pošto zadnja trećina glasnica odgovara vokalnim nastavcima, prava vibracija glasnica se odigrava u prednje dve trećine glasnica, a punktum maksimum vibracija je na spoju prednje i srednje trečine.
Zato najveći broj promena na glasnicama nastaje u toj lokalizaciji. Promene nastaju nod najranijeg uzrasta i obično povezana sa istovremenom pojavom hiperkinetičke disfonije do starijeg doba. Kod dece se manifestuje u vidu mekih čvorića kod odraslih prvo u vidu čvorića potom većih glatkih izraštaja ružičaste boje na uskoj osnovi, vezanim za podlogu, nazvanim polipi.
Klinička slika polipa larinksa
Promuklost koja je stalna, ali se menja po intezistetu, osnovni je simptom. Javlja se osećaj stranog tela, glasovni zamor, nahrkivanje.
Dijagnostika polipa larinksa
Indirektno laringoskopski gotovo svi izraštaji na glasnicama se lako dijagnostikuju i prepoznaju. Može se koristiti fiberoptička nazolaringoskopija, kao i stroboskopija.
Terapija papiloma larinksa
Hirurška ekscizija u laringomikroskopiji.
Prednost ima klasična, hladna hirurgija nad laserskom hirurgijom koja može usled termičkog efekta na ligamentum vokale dovesti do trajnog prisustva šuma u glasu.
Rajnkeo edem (oedema Reinke)
Etiologija Rajnkeovog edema
Isti etiološki činioci koji izazivaju nastanak polipa utiču na pojavu Rajnkeovih edema, uz nešto više uticaja duvanskog dima.
Rankeovi edemi se javljaju kod žena, pušača, srednjih godina u 95 posto slučajeva. Brojni su faktori koji svojim uticajem niskog inteziteta, uz vokalni abuzus, dovode do pojave Rajnkeovih edema, koji nastaju kao nespecifična reakcija glasnica na razne štetne faktore, kod pojedinaca sa izvesnom predispozicijom.
Patogeneza Rajnkeovog edema
Između epitelnog sloja sluzokože glasnica i mišićnog sloja postoji jedan sloj rastresitog vezivnog podsluzničnog tkiva nazvan Rajnkeov prostor.
U taj prostor se pri većim vokalnim naporima pojavljuje tečnost koja se ne resorbuje već nagomilava.
Dolazi do polipoidne degeneracije sluznice, bazalna membrana postaje zadebljala.
Otoci se razvijaju na obe glasnice počevši od spoja srednje i prednje trećine i šireći se duž cele glasnice.
Glas postaje produbljen, promukao, kasnije bitonalan.
Ponekad edemi mogu biti tako veliki da izazivaju disajne smetnje.
Ovo je po pravilu bolest glasa profesionalaca kakvi su nastavno osoblje, govornici, ljudi koji rade u velikoj buci. Kod osoba sa hroničnim iritativnim faktorima javlja se potreba za stalnim čišćenjem glotisa kašljem i nahrakivanjem.
Porast subglotisnog aerodinamskog pritiska isteže laminu propriju i dovodi do nastanka edema.
Dijagnostika Rajnkeovog edema
Indirektno, laringoskopski se lako dijagnostikuju i prepoznaju. Koristi se fiberoptička nazolaringoskopija, kao i stroboskopija.
Terapija Rajnkeovog edema
Hirurška ekscizija u laringomikroskopiji.
Prednost ima klasična, hladna hirurgija nad laserskom hirurgijom, koja može usled termičkog efekta na ligamentum vokalde dovesti do trajnog prisustva šuma u glasu. Pri isecanju ne sme se odstraniti sluzokoža prednje komisure jer mogu nastati adhezije glasnica koje se teže rešavaju.
Klasična hirurška tehnika, koji je opisao Lore hiljadu devetsto trideset četvrte godine sa ekscizijom kompletne sluznice glasnice se danas više ne koristi.
U primeni su dve tehnike:
tehnika koju je opisao Hirani, sa isecanjem samo viška sluznice dok se ostatak u vidu sluzničnog režnja koristi za pokrivanje ranijave površine i
tehnika laser evaporacije subepitelnog prostora.
Promuklost koja nastaje nakon intervencije zahteva fonijatrijsku rehabilitaciju glasa.
Ciste larinksa
Na osnovu histološke strukture, dele se na epidermoidne, retencione i limfatične.
Po načinu nastanka dele se na kongenitalne i stečene (usled zapaljenja ili traume). Lokalizovane su na epiglotisu, glasnicama, ventrukularnim naborima.
Na glasnicama su to manje promene u submukozi glasnica koje izazivaju progresivnu promuklost.
Teško ih je razlikovati od polipa.
Obložene su tankim pločastoslojevitim epitelom, sa ređim ili gušćim tečnim sadržajem.
Ciste lokalizovane na epiglotisu mogu biti veličine i nekoliko centimetara.
Klinička slika
Izazivaju promuklost, zamorljivost glasa, osećaj stranog tela, nahrkivanje.
Ciste epiglotisa izazivaju smetnje pri gutanju (disfagija).
Terapija
Hirurška ekscizija u laringomikroskopiji.
Granulomi larinksa
Mogu se podeliti na:
traumatske i
kontaktne granulome.
Traumatski granulomi larinksa nastaju pri različitim manipulacijama u larinksu koje dovode do povrede epitela sa proliferacijom vezivnog tkiva.
Najtipičniji traumatski granulom nastaje usled povrede larinksa pri intubaciji kod različitih hirurških intervencija koje zahtevaju opštu endotrahealnu anesteziju.
Kontaktni granulomi nastaju kod osoba sa dužim glasnicama i dubokim glasom kod kojih dolazi do mehaničkog traumatizma pri govoru u visini vrhova vokalnih nastavaka.
Doprinos nastanku granuloma ima i regurgitacija želudačne kiseline koja se dešava noću kod tih osoba.
Ona podstiče proliferaciju vezivnog tkiva i uvećanju granuloma svojim hemijskim iritativnim efektom.
Klinička slika
Traumatski granulomi nastaju na mestu traume u bilo kom delu larinksa.
Kod kontaktnih je to uvek vrh vokalnog nastavka pri čemu se na jednom vokalnom nastavku formira granulom, a na drugom ulkus.
Otuda kod prvih disfagija, promuklost, a kod većih otežano disanje kao simptomi zavisno od njihove lokalizacije, a kod kontaktnih promuklost.
Dijagnostika gramuloma larinksa
Indirektna laringoskopija, fiberoptička nazolaringoskopija, videostroboskopija.
Terapija gramuloma larinksa
Odstranjuju se hirurški u direktnoj laringomikroskopiji.
Obavezna je terapija refluksa želudačnog soka u larinks putem podizanja uzglavlja pri spavanju, blokatorima H2 receptora u želucu ili primenom inhibitora protosnke pumpe (omeprazol) koji mnogo efikasnije suprimira želudačnu sekreciju.
Kod basova i bas baritona radi se reimpostacija glasa.
Amiloidoza larinksa
Pošto nastaje taloženjem amiloida u larinksu, spada u pseudotumore larinksa.
Manifestuje se u vidu solitarne, multiple ili difuzne promene.
Uzrok amiloidoze je nepoznat, a proces pored larinksa zahvata i druga tkiva i organe.
Amiloid se taloži u podsluznici tako da je sluzokoža iznad intaktna.
Pored idiopatske amiloidoze, može se javiti kod multiplog plazmocitoma.
Klinička slika
Promena u larinksu se manifestuej u vidu glatke tumorske promene boje gline.
Simptomi zavise od lokalizacije.
Disfagija kod supraglotisne lokalizacije i promuklost sa smetnjama disanja kod glotisne lokalizacije.
Terapija granuloma larinksa
Odstranjuje se u laringomikroskopiji ali bolest često recidivira jer nema etiološke terapije.