Pseudomonas aeruginosa

Pseudomonas aeruginosa je otkrivena 1872. godine (Schroeter) i nazvan Bacillus pyocyaneus. Veoma je otporna bakterija, uzročnik infekcija (urinarnih, opekotina, pneumonija, rana, sepse) obično kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Živi u slobodnoj prirodi, najčešće u zemlji i površinskim vodama. Može da kolonizuje digestivni trakt ili druge regione kao oportunista. Bakteriju karakteriše produkcija dva egzopigmenta: piocijanina (plavozelene boje) i fluorescina (zelenožute boje) što je karakteristika fluorescentne grupe pseudomonasa kojoj pripada.

Bakterije Opšte osobine

Toksini

Patogeneza i simptomi
Otpornost
Epidemiologija
Dijagnoza
Profilaksa – Kako se žatiti?
Lečenje

Bakterije Opšte osobine

To su Gram-negativne bakterije oblika štašića. Nemaju kapsule i ne stvaraju sporu. Pokretne su zahvaljujući svojim nastavkom na površini. Pseudomonas aeruginosa može da koristi različite izvore za ugljenik i energiju, i da raste u promenljivim uslovima.

Toksini

P. aeruginosa pokazuje svoje faktore virulencije tako što luči različite toksine, enzime i druge aktivne supstance koje se mogu prepoznati u oboleloj osobi. Endotoksin je sličan endotoksinima crevnih bakterija, ali se razlikuju u dejstvu jer izaziva eskudaciju i nakupljanje tečnosti, ali se razlikuju u dejstvu jer izaziva eskudaciju i nakupljanje tečnosti (piocinski enterokolitis). Egzotoksin A je enzim koji deluje inhibitorno na sintezu proteina, slično mehanizmu dejstva fragmenta A egzotoksina Corynebacterium diphtheriae. Najčešće, mukoidni sojevi P. aeruginosa produkuju ekstraćelijsku sluz koja poseduje antifagocitno dejstvo. Fosfolipaza je toksin enzimskog karaktera koji hidrolizuje lecitin i ima hemolitička svojstva. Izaziva zapaljenje praćeno edemom, eritemom i hemoragijom. Većina sojeva produkuje proteaze koje razgrađuju kazein. Elastaze mogu da razgrađuju elastin corneae oka ili da izazovu krvarenja u plućima i crevima.

Patogeneza i simptomi

P. aeruginosa je raširen u prirodi u zemlji, vodama, biljkama, životinjama i predstavlja deo normalne flore creva i kože kod oko 10% ljudi. Potrebe ove bakterije za hranjivim materijama su jako male, pa se nalaze na mestima gde ostali mikroorganizmi ne mogu da opstanu. Uzročnik je oportunističkih infekcija kod imunološki slabih osoba.

P. aeruginosa je značajan uzročnik infekcija kod opekotina i intrahospitalnih infekcija. Mukoidni sojevi pseudomonasa uzročnici su pneumonije, sa svojim fimbrijama se kače na respiratorni epitel. Tako su kolonizatori respiratornog trakta kod obolelih od cistične fibroze (štiti bakteriju od fagocitoze). Izaziva destruktivne infekcije oka: keratitis i endophthalmitis. Povremeno se javljaju u bolničkoj sredini kao višestruko rezistentni sojevi uzročnici pneumonije, infekcije rana, alimentarne toksikoinfekcije (trovanje hranom).

Sposobnost ove bakterije da izazove destrukciju tkiva je posledica dejstva brojnih ekstracelularnih enzima (proteaza, elastaza), pigmenata koji inhibiraju rast drugih bakterija i hemolizina. Egzotoksin A izaziva destrukciju tkiva i nagomilavanje inflamatornih ćelija. Slično aerobnim Gram-negativnim bacilima, P. aeruginosa poseduje endotoksin koji je uzročnik enterokolitisa. Za širenje infekcije pseudomonasa značajnu ulogu ima neracionalna primena antibiotika !

Otpornost

P. aeruginosa je izuzetno otporna bakterija prema faktorima spoljašnje sredine, antimikrobnim sredstvima i dezinficijensima. Preživljava zahvaljujući svojim skromnim potrebama u hrani i brzom razmnožavanju. Mesecima može da živi u vodi.

Epidemiologija

P. aeruginosa je prvenstveno izazvač nazokomijalnih infekcija i mere kontrole i prevencije su slične merama koje se preduzimaju protiv intrahospitalnih infekcija. Naročito pažnja treba da se obrati na kupatila, tuševe, sudopere i druge vlažne sredine.

Dijagnoza

P. aeruginoza se može izolovati iz različitih kliničkih uzoraka, kao i iz spoljašnje sredine u kojoj je prisutan u velikom broju. Izolacija i identifikacija su standardni.

Profilaksa – Kako se žatiti?

Najefikasnija zaštita je dobra asepsa, sterilizacija medicinskih instrumenata i higijena zdravstvenih prostorija.

Lečenje

Izrazita rezistencija P. aeruginosa prema antibakterijskim sredstvima zahteva izradu antibiograma. Najčešće pseudomonas pokazuje osetljivost prema aminoglikozidima i nekim beta laktamima (karbencilin, ureidopenicilin, cefalosporin treće generacije, imipenem, tiamin, meropenem).