Prolaktinom: uzroci, simptomi i znaci

Prolaktinom predstavlja prolaktin sekretujući tumor hipofize. Ovo je benigan tumor. Rezultat je povišen nivo prolaktina u organizmu.

• Hipofiza
• Šta uzrokuje povišen nivo prolaktina?
• Šta je prolaktinom?
• Simptomi i znaci
• Dijagnoza
• Lečenje

Hipofiza

Hipofiza je glavna endokrina žlezda u organizmu jer ona kontroliše i usklađuje rad svih ostalih žlezda sa potrebama organizma. Hipofiza se nalazi na bazi mozga. Hipofiza luči veliki broj hormona: prolaktin, ACTH (adrenokortikotropni hormon), TSH (tireostimulišući hormon), GH (hormon rasta), FSH (folikulostimulišući hormon) i LH (luteinizirajući hormon).

Prolaktin je hormon koji stimuliše produkciju mleka nakon porođaja ali se sintetiše i kod muškaraca samo u manjoj količini. Kod žena on stimuliše oslobađanje estrogena i stimuliše jajnike da proizvode jajne ćelije. Kod muškaraca stimulišu oslobađanje testosterona i stimulišu produkciju sperme u testisima.

Šta uzrokuje povišen nivo prolaktina?

• Trudnoća
• Stimulacija bradavica
• Stres
• Određeni lekovi:
  • Antiemetici – metoklopramid
  • Omeprazol
  • Antidepresivi
• Hipotireoza – smanjena funkcija štitaste žlezde

Šta je prolaktinom?

Prolaktinom je benigni tumor hipofize koji sekretuje hormon prolaktin. Ovi tumori rastu sporo ili ne rastu uopšte. Iako uzrok prolaktinoma nije u potpunosti jasan, on je najčešći oblik hormon produkujećeg tumora hipofize.

Mogu biti različite veličine ali uglavnom su do 1 centimetar i nazivaju se mikroprolaktinomi. Ređe, tumori mogu biti preko 1 centimetar i nazivaju se makroprolaktinomi. Mogu se javiti i kod muškaraca i kod žena. Simptomi zavise od pola i veličine samog tumora.

Simptomi i znaci

Kod žena

Kod žena se uglavnom javljaju mikroprolaktinomi. Jedan od prvih simptoma je prestanak menstruacije – amenoreja. Višak prolaktina u organizmu utiče na hormone menstrualnog ciklusa (FSH, LH).
Javlja se i snižen libido, suvoća vagine i bolni seksualni odnosi.

Kod nekih žena se može pojaviti i pojačana produkcija mleka koje se spontano cedi iz bradavica – galaktoreja. Žene sa prolaktinomom nemaju povišen rizik za razvoj karcinoma dojke.

Kod muškaraca

Kod muškaraca su uglavnom zastupljeni makroprolaktinomi. Kao i kod žena višak prolaktinoma smanjuje proizvodnju FSH i LH što rezultuje sa sniženim nivoom testosterona što dalje dovodi do sniženog libida i impotencije ili čak infertiliteta. Produkcija mleka kod muškaraca se može javiti ali veoma retko.

Ukoliko je tumor velik mogu se javiti simptomi usled pritiska tumora na okolno tkivo, javlja se glavobolja i problemi sa vidom.

Dijagnoza

Za potvrđivanje dijagnoze prolaktinoma potrebna je analiza krvi za određivanje nivoa hormona i MRI (magnetna rezonanca) glave kako bi se ustanovila veličina samog prolaktinoma. Sam stres oko vađenja krvi i sam ubod igle mogu blago povisiti nivo prolaktina u krvi tako da je potrebno ponoviti analize više puta.

Još jedan razlog povišenog prolaktinoma može biti benigno stanje makroprolaktinemija. Predstavlja artefaktno povišenje prolaktinoma kao rezultat interakcije prolaktinoma i proteina krvi. Klinički nije značajno stanje ali se mora razlikovati od prolaktin sekretujućeg tumora.

Zatim se određuje nivo hormona štitaste žlezde u krvi. Proveraju se koncentracije i ostalih hormona hipofize u krvi.

Zatim se pristupa magnetnoj rezonanci. Radi se snimanje sa kontrastnim sredstvom koje se ubrizgava intravenozno i omogućava bolju vizualizaciju prolaktinoma.

Ukoliko su prisutne i smetnje sa vidom, potrebna je i poseta oftalmologu (očnom lekaru).

Kod žena koje nisu imale menstruaciju godinu dana i kod muškaraca sa sniženim nivoom testosterona duži vremenski period bi trebalo uraditi sken gustine kostiju – DEXA, kako bi se isključio razvoj osteoporoze.

Lečenje

U najvećem broju slučajeva terapija prolaktinoma se svodi na tablete, grupa lekova – agonisti dopamina:

• Dostinex
• Parlodel
• Norprolac

Ovi lekovi se uglavnom dobro podnose od većine pacijenata, a kako bi se izbegla neželjena dejstva poput mučnine, vrtoglavice i glavobolje preporučuje se uzimanje lekova sa hranom. S vremena na vreme lekovi mogu izazvati konstipaciju (zatvor) koja se lako reguliše ishranom bogatom vlaknima. Pored toga dovode do pojave umora, bola u stomaku i zapušenog nosa.

Dopaminski agonisti mogu izazvati probleme sa srcem, ali to se dešava tek nakon njihove primene u većim količinama, kao što je slučaj kod bolesnika sa Parskinsonovom bolešću (doze su i do 20 puta veće nego one koje se koriste kod prolaktinoma). Stoga se, radi predostrožnosti, preporučuje kontrolni EKG sa vremena na vreme.

Nivoi prolaktina uglavnom padnu na normalne vrednosti nakon nekoliko nedelja terapije. Kod žena se ponovo uspostavlja normalan menstrualni ciklus, libido i fertilitet se obnove u većini slučajeva. Kod muškaraca se povišava nivo testosterona što rezultuje povratkom libida i potencije. Gotovo svi prolaktinomi se smanje usled terapije tabletama, a ukoliko su postojale smetnje sa vidom, usled smanjenja tumora i smetnje se smanjuju ili čak povlače.

Trudnoća

Sa terapijom u velikom broju slučajeva i fertilitet se vraća vrlo brzo. Ukoliko planirate drugo stanje potrebno je konsultovati se sa endokrinologom (specijalista doktor za endokrine žlezde) radi planiranja trudnoće. Tokom trudnoće se često prekida terapija prolaktinoma ali ovo sve određuje Vaš doktor, onako kako je najbolje za Vas i Vašu bebu.

Dojenje

Ukoliko želite da dojite dete, bitno je to napomenuti doktoru još tokom trudnoće. Nakon porođaja radi se ponovna procena stanja i pristupa se situaciji na najbolji način.

Operativni zahvat

Upotreba hirurške terapije i radioterapije za prolaktinome se smanjila tokom poslednjih godina usled izuzetne uspešnosti tableta. Jako mali broj pacijenata sa mikroprolaktinomima će biti podvrgnut operaciji.

Kod makroprolaktinoma, ukoliko ne dođe do smanjivanja veličine tumora (bar 10%) nakon terapije neophodno je pristupiti operativnom zahvatu, pogotovo ukoliko se vid nije poboljšao. Operativni zahvat se sprovodi ulaskom kroz nos i naziva se trans-sfenoidalna operacija.

Kao posledica terapije tabletama moguća je pojava hipoaktivnosti hipofize, što zahteva primenu suplementarne hormonske terapije. Ovo može uključivati steroidnu hormonsku suplementaciju, tireoidnu hormonsku suplementaciju, estrogensku i testosteronsku suplementaciju.