Prilikom pripremanja hrane uopšte, bez obzira da li je hrana posna ili mrsna, trebalo bi da se pridržava nekih preporuka, koliko god je to moguće.
Štetne uticaje hrane nekad i ne možemo izbeći, ali njihovo delovanje možemo prilično smanjiti. U daljem tekstu ćemo dati nekoliko saveta i smernica šta bi trebalo raditi, ako želimo koliko-toliko da se zdravo hranimo i sebe zaštitimo:
isključiti beli heb i ako nećete da jedete bez hleba, onda jesti samo crni hleb od integralnog brašna;- umesto belog brašna koristiti integralno ili kukuruzno brašno, a za zaprške i pivski kvasac;
- vodu iz vodovoda (česmovaču) prokuvati ili, mesto nje, piti čajeve;
- beli konzumni šećer isključiti, a mesto njega koristiti žuti šećer ili med, s tim što se med ne sme stavljati u pretopla jela ili vruće napitke;
- umesto kuhinjske soli koristiti za kuvanje morsku so;
- upotrebljavati jabukovo ili domaće vinsko sirće, a ne alkoholno;
- koristiti nerafinisano i hladno ceđeno ulje (suncokretovo, maslinovo ili od kukuruznih klica);
- jesti što više voća, povrća i žitarica;
- uzimati što više kakaoa i cimeta;
- jake začine (biber, kari, ljutu papriku) moguće je zameniti lekovitim i začinskim biljem (nana, bosiljak, ruzmarin, majčina dušica, kim, đumbir), koje takođe daje veoma lep ukus hrani, a blago deluje na želudac;
- ako u israni nedostaje kompleks vitamina B, može da se pije rastvoren pivski ili hlebni kvasac sa žutim šećerom;
- u prostorijama gde se boravi i/ili spava ne držati isparljive hemijske supstance (naftalin, lakovi, dezodoransi i veštački mirisi);
- izbegavati dodir sa pesticidima i insekticidima u bilo kojoj sredini;
- riba bi trebalo da se peče (u rerni ili na ringli, uvijena u aluminijumsku foliju) ili da se bari;
- neposredno pred spavanje popiti neki od zelenih čajeva: nana, kopriva, kamilica, bosiljak …