U organizmu čoveka, intracelularno i ekstracelularno, nalazi se nekoliko belančevinskih vrsta kombinovanih sa metalim, gvožđem, bakrom i cinkom. Razlikuju se, pak, od hemoproteida, pre svega, po tome što im metal nije vezan za belančevinu preko porfirinskog prstena, nego na neki drugi, neposredniji način. Oni nemaju porfirina u svom sastavu. U živom svetu je broj takvih metaloproteida znatno veći od ovih koje ćemo spomenuti. Njihova uloga u organizmu je pretežno transportna, iako neki od njih imaju i drugih značajnih funkcija.
Poznata su tri neporfirinska metaloproteida sa gvožđem:
- Transferin
- Fertin
- Hemosiderin
- Ceruloplazmin (plave boje) se nalazi u krvnoj plazmi u koncentraciji od oko 30mg%, i u njemu se nalazi praktično cela količina bakra plazme. Molekulska težina mu je oko 150 000, a svaka molekula sadrži po osam atoma bakra.
- Eritrokuprein je belančevina eritrocita, sa molekulskom težinom od 35 000 i sa po dva atoma bakra po molekuli.
- Cerebrokuprein je izolovan iz mozga, vrlo je sličan eritrokupreinu kako po molekulskoj težini i sadržaju bakra, tako i po karakteru apsorpcionog spektra.