Metabolički sindrom definicija i principi lečenja (dijeta)

Pogodite koji poremećaj pogađa 40 odsto ljudi nakon 60. godine života? Reč je o “metaboličkom sindromu” poremećaju koji uključuje ne samo jedan, već kombinaciju od 3 ili više problema:

• abdominalna gojaznost (obim struka >80cm, u žena i > 94cm, odnosno 102cm u muškaraca)
•  visok nivo šećera u krvi,
•  visok nivo triglicerida,
• povišen krvni pritisak
• nizak nivo HDL (dobrog) holesterola

Oko 85% ljudi obolelih od dijabetes melitusa tipa 2 imaju i metabolički sindrom i veći rizik za razvoj koronarne bolesti.

• Šta je to metabolički sindrom?
• Prirodni principi lečenja
• Ishrana koja pogoršava metabolički sindrom
• Dijeta koja „leči“
• Zaključak

Šta je to metabolički sindrom?

Metabolički sindrom predstavlja poremećaj u odvijanju osnovnih biohemijskih procesa u organizmu. Postoji povezanost između ovog sindroma i insulinske rezistencije, koja je češća kod gojaznih. Dodatni faktori koji povećavaju šansu za nasanak metaboličkog poremećaja su: godine (češće se javlja posle 40. godine života),  sindrom policističnih jajnika, nealkoholna bolest jetre i kamenčići u žučnoj kesici.

Hrana koju unosimo se u digestivnom traktu razlaže pod uticajem enzima do glukoze, osnovnog energetskog izvora za svaku ćeliju ljudskog organizma, posebno ćelije mozga. Insulin, hormon koji stvaraju ćelije pankreasa je neophodan za ulazak glukoze u ćelije, koja se dalje koristi za dobijanje energije porebne za obavljanje osnovnih metaboličkih procesa. U nedostatku insulina (dijabetes) ili neadekvatnom vezivanju insulina za receptore ćelija (insulinska rezistencija) postoji nemogućnost ulaska glukoze u ćeliju, one “pate” jer nemaju dovoljno energije, a u krvi dolazi do nagomilavanja šećera. Organizam konstantno povećava izlučivanje insulina težeći da koriguje nastali problem. Vremenom dolazi do potpunog iscrpljivanja depoa insulina i razvoja dijabetesa.

Prirodni principi lečenja

Jedan od najboljih načina za izbegavanje metaboličkog sindroma podrazumeva promenu načina života tj. održavanje BMI (body mass index) u referentnom opsegu odnosno smanjenje procenta visceralnih masti, upražnjavanje redovne fizičke aktivnosti i konzumiranje hrane bogate biljnim vlaknima,izbegavanje hrane koja usporava metabolizam, redukciju stresa i prestanak pušenja.

Gubitak svega 3-5% telesne mase smanjuje nivo triglicerida i šećera u krvi kao i rizik za nastanak dijabetesa tipa 2. Veći gubitak kilograma reguliše krvni pritisak, snižava nivo LDL holesterola („lošeg“) i povećava nivo HDL („dobrog“) holesterola. Dodatni faktori koji mogu dovesti do ovog poremećaja su: godine (češće se javlja posle 40. godine života),  sindrom policističnih jajnika i kamen u žuči.

Ishrana koja pogoršava metabolički sindrom

1 Industrijski prerađena hrana

Izbegavajte industrijski obrađenu hranu što je više moguće! Ove zaleđene, fino upakovane namirnice siromašne su nutrijentima, a prebogate aditivima i konzervansima (nitratima, nitritima, gumama i veštačkim bojama) koji ne čine ništa dobro organizmu. U studiji koja je sprovedena 2015. godine dokazano je da konzumiranje brze hrane, povećava incidencu za nastanak metaboličkog sindroma kod dece i odraslih.

2 Veštački zaslađivači

Veštački zaslađivači kao što su Splenda,saharin i sukraloza(E955) su u direktnoj vezi sa pojavom dijabetesa i metaboličkog sindroma. Veliki broj istraživanja sugeriše da učestalo konzumiranje zamena za šećer može dovesti do promena u telesnoj masi u pravcu porasta koji predstavlja prvi korak ka nastanku metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih oboljenja.

3 Dijetalna gazirana pića

Ova pića sadrže mnoštvo nezdravih, veštačkih zaslađivača i dodataka koji vam prosto ne dozvoljavaju da se odvojite od od njih. Istraživanja pokazuju da je konzumiranje ovih napitaka u direktnoj vezi sa nastankom nekih od komponenti metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2. Prema studiji sprovedenoj 2009. godine svakodnevni unos ovih napitaka je povezan sa 36% većim rizikom od nastanka metaboličkog sindroma i 67% većeg rizika za nastanak dijabetes melitusa tip 2.

4 Trans masti (trans masne kiseline)

Margarin, konditorski proizvodi keksovi, kolači, mafini i razni kremovi povećavaju nivo LDL holesterola i triglicerida u krvi koji su odgovorni za poremećaje na nivou metabolizma, srca i promene u telesnoj masi.

5 Rafinisani ugljeni hidrati i šećer

Su najodgovorniji za povećanje nivoa šećera u krvi, nastanak insulinske rezistencije, dijabetesa i metaboličkog sindroma. Šećer, pogotovo onaj koji se koristi kao zaslađivač u napicima predstavlja najveću pretnju za metabolizam.

Nedavno sprovedena studija u Koreji, gde je incidenca metaboličkog sindroma visoka, naučnici su tragali za efektima rafinisanih ugljenih hidrata na organizam i otkrili da 100 odsto energije potiče iz ovih ugljenih hidrata, prvenstveno iz industrijski obrađenih žitarica, kao što je beli pirinač ,koji posledično dovode do nastanka metaboličkog sindroma.

6 Alkohol

Ograničavanje unosa alkoholnih pića je ključ za izbegavanje metaboličkog sindroma i održavanje dobrog zdravlja. Limitiranje unosa alkohola može da ima benefit. Prema najnovijim istraživanjima sprovedenih na klinici za nutricionizam obilno i učestalo konzumiranje alkohola povećava rizik za nastanak metaboličkog sindroma jer alkohol povećava nivo triglicerida u krvi, remeti krvni pritisak, a zbog ekstra kalorija povećava i telesnu masu. Umereno konzumiranje alkohola smanjuje rizik za nastanak metaboličkog sindroma. Po preporuci nutricionista muškarci ne bi trebali da unose više od 2, a žene ne više od jednog pića dnevno.

Dijeta koja „leči“

Ukoliko želite da izbegnete metabolički sindrom, potrebno je da povećate unos hrane bogate vitaminima i mineralima.

Namirnice koje preveniraju i smanjuju rizik za nastanak metaboličkog poremećaja su:

1 Riba i hrana bogata omega-3-masnim kiselinama

Konzumiranje namirnca bogatih omega-3-masnim kiselinama reguliše krvni pritisak, srčani rad, smanjuje inflamaciju, redukuje rizik za nastanak tromboze, infarkta miokarda i šloga, takođe smanjuju nivo „lošeg“ LDL holesterola i triglicerida, a povećavaju nivo HDL (dobrog) holesterola. Namirnice bogate ovim kiselinama su pre svega losos i riba iz „hladnih mora“, govedina, bademi, avokado, laneno seme, čia semenke, kokosovo i maslinovo ulje.

2 Povrće

Zeleno lisnato povrće  (spanać, kelj, brokoli, zelena salata, avokado), tikvica, bundeva, plavi patlidžan i šargarepa jesu samo neke od namirnica koje su bogate antiinflamatornim supstancama i antioksidantima koji su veoma važni u borbi protiv bolesti. Posebno svakodnevno konzumiranje avokada doprinosi boljem funkcionisanju organa gastrointestinalnog sistema.  Uvrstite povrće u svaki obrok, ne samo da bi Vaš tanjir izgledao zanimljivije i šarenije već i da bi organizmu priuštili najbolje od prirode.

3 Voće

Slično kao i povrće i voće ima mnogo benefita po metabolizam. Jabuke, banane, kruške, grejpfrut, narandže, šljive su odlična ideja za obrok „za poneti“. Razvijte naviku svakodnevnog unosa voća ukoliko još niste. Nar  posebno dovodi do poboljšanja stanja u metaboličkom sindromu. Studija objavljena u časopisu „Food & Nutrition“ govori o hipoglikemijskim efektima nara, uključujući povećanje insulinske senzitivnosti, inhibciju enzima alfa-glukozidaze, uticaj na glukoza 4 transportni sistem, kao i uticaj na lipidni status.

4 Mahunarke

Sočivo,leblebije i pasulj predstavljaju odličan izvor proteina i vlakana koji omogućavaju višečasovno održavanje nivoa šećera u krvi u granicama normalnih vrednosti.

5 Integralne žitarice

Hrana bogata vlaknima kao što su ovas i braon pirinač jesu neizostavan deo dijetetskog tretmana metaboličkog sindroma. Ove namirnice su značajne jer će pomoći u održavanju telesne mase, kao i prevenciji kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.

Zaključak

Ukoliko ne možete da se snađete u ovom velikom moru informacija, a imate metabolički sindrom slobodno nam postavite pitanje ispod teksta. Potrudićemo se da Vam odgovorimo u najkraćem mogućem roku.

Ukoliko promena životnih navika ne dovede do značajnijeg poboljšanja, potrebno je uvesti medikamentu terapiju koja uključuje lekove za regulaciju krvnog pritiska, nivoa lipida i šećera u krvi. Primarni cilj je sprečavanje nastanka koronarne bolesti, a sekundarni izbegavanje dijabetes melitusa tip 2 (insulinske rezistencije) ukoliko već nije nastao.