Leukopenija

Ponekad se u kliničkoj praksi javlja stanje poznato kao leukopenija, stanje kada koštana srž proizvodi veoma mali broj leukocita, ostavljajući organizam nezaštićen od mnogih bakterija, virusa i drugih agensa koji mogu da napadnu tkiva. Stanje se međutim češće javlja kada je njihova proizvodnja u koštanoj srži očuvana, ali zbog određenih uzroka dolazi do smanjenja njihovog broja zbog skraćenog poluživota.

Referentne vrednosti leukocita variraju u zavisnosti od starosti pacijenta i drugih demografskih faktora. Obično one iznose između 4500 do 10000 leukocita po 1 ml. Kod odraslih, za nalaze ispod 4000 leukocita po ml krvi tumačimo leukopenijom.

Uzroci

Bela krvna zrnca se produkuju u koštanoj srži. S obzirom da leukociti imaju značajno mesto u formiranju imuniteta, njihova produkcija je potentnija kod obolelih osoba nego kod zdravih. Međutim u sklopu nekih bolesti može doći do prevremenog uginuća leukocita u perifernoj krvi ili do poremećaja funkcije koštane srži kada će proizvodnja leukocita biti smanjena.

Zračenje tela gama zracima usled nuklearne eksplozije, ili izlaganje tela lekovima i hemikalijama koje sadrže benzenska ili antracenska jezgra, mogu izazvati oštećenje koštane srži, koja je glavni izvor leukocita u organizmu. Naravno i neki uobičajni lekovi, kao što su hloramfenikol (antibiotik), tiouracil (koristi se za lečenje tireotoksikoze), pa čak i različiti barbituratni hipnotici, u veoma retkim slučajevima mogu izazvati leukopeniju (ili aplaziju koštane srži u kojoj nema produkcije nijedne vrste ćelija, pa ni eritrocita), započinjući tako celu infektivnu sekvencu ove bolesti.

Posle umerenog oštećenja koštane srži, neke matične ćelije, mijeloblasti i hemocitoblasti, mogu ostati neoštećene u koštanoj srži i biti sposobne da je regenerišu. za ovaj proces je potrebno dovoljno vremena. Pacijent pravilno lečen transfuzijama i antibioticima i drugim lekovima za sprečavanje infekcije, obično razvija dovoljno nove koštane srži za vraćanje normalnih koncentracija ćelija krvi u roku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Fiziološki, ljudski organizam živi u simbiozi s mnogim bakterijama, koje naseljavaju mukozne membrane organizma. Usta soro uvek sadrže različite vrste bakterija, a te iste bakterije se u manjoj meri nalaze i u gornjim respiratornim putevima. Završni deo creva je posebno nastanjen bacilima kolona. Dalje, uvek se mogu naći bakterije u očima, uretri, vagini. Svako smanjenje broja leukocita odmah omogućuje invaziju tkiva bakterijama koje tu već postoje.

U kratkom roku (2 dana) od prestanka produkcije leukocita u koštanoj srži, mogu se pojaviti čirevi u debelom crevu i ustima, ili se kod osoba razvija neki teški oblik respiracione infekcije. Bakterije iz čireva tada brzo napadaju okolna tkiva i krv. Ukoliko se pacijent ne leči, smrt nastupa za manje od nedelju dana nakon što počne totalna akutna leukopenija.