Leukociti • bela krvna zrnca • WBC

Leukociti ili bela krvna zrnca, jesu mobilne jedinice odbrambenog sistema organizma. Jedna vrsta leukocita nastaje u koštanoj srži (granulociti, monociti i neki od limfocita), a druga vrsta nastaje u limfnom tkivu (limfociti i plazma-ćelije). Posle nastanka, leukociti ulaze u krvotok i transportuju se do različitih delova tele gde su potrebni, tačnije neophodni.

Opšte osobine leukocita
Koncentracija leukocita u krvi
Nastanak leukocita
Životni vek leukocita
Audio – Video

Opšte osobine leukocita

U krvi normalno postoji šest tipova leukocita:

1. Polimorfonuklearni neutrofili;
2. Polimorfonuklearni eozinofili;
3. Polimorfonuklearni bazofili;
4. Monociti;
5. Limfociti;
6. Povremeno plazma-ćelije.

Pored ovih tipova ćelija, u krvi se nalaze i mnogobrojni trombociti, koji predstavljaju fragmente druge vrste ćelija u koštanoj srži slične leukocitima, megakariocita. Prve tri vrste ćelija, zbog segmentisanih jedara u kliničkoj terminologiji se nazivaju ,,polimorfonukleari“. Ovi tipovi se nazivaju i granulociti zbog njihovog granuliranog izgleda.

Uloga granulocita i monocita je da štite organizam ingestijom stranih organizama. Limfociti i plazma-ćelije funkcionišu uglavnom u vezi sa imunskim sistemom.

Koncentracija leukocita u krvi

Odrastao čovek ima oko 7 x 10⁹ leukocita u jednom litru krvi u poređenju sa 5 x 10¹² eritrocita u jednom litru. Od ukupnog broja leukocita, približno normalne frakcije različitih vrsta leukocita su sledeće:

Broj trombocita, koji su samo ćelijski fragmenti, u jednom litru krvi je normalno od 140 do 300 x 10⁹.

Nastanak leukocita

Pored pluripotentnih hematopoeznih matičnih ćelija koje su predodređene da produkuju eritrocite, od njih se takođe formiraju i dve velike loze leukocita: mijelocitna i limfocitna. Mijelocitna loza počinje mijeloblastom, a limfocitna loza počinje limfoblastom.

Granulociti i monociti nastaju samo u koštanoj srži. Limfociti i plazma-ćelije uglavnom nastjau u različitim limfoidnim tkivima, uključujući posebno limfne žlezde, slezinu, timus, tonzile, i u različitim ,,dzepovima“ limfoidnog tkiva bilo gde u organizmu, posebno u koštanoj srži i takozvanim submukoznim Pajerovim pločama u zidu creva.
Leukociti stvoreni u koštanoj srži ostaju skladišteni u njoj sve dok se za njima ne javi potreba u cirkulacijskom sistemu. Broj leukocita u koštanoj srži je trostruko veća nego u cirkulišućoj krvi. Ovaj depo predstavlja šestodnevnu rezervu leukocita.

Prekursor(megakariociti) trombocita takođe nastaju u koštanoj srži. Megakariociti se fragmentišu, ovi fragmenti zatim prelaze u krv. Oni su veoma važni za početak zgrušavanja krvi.

Životni vek leukocita

Životni vek granulocita nakon izlaska iz koštane srži normalno je 4 do 8 sati u cirkulišućoj krvi i još 4 do 5 dana u tkivima, gde su potrebni. Za vreme teške infekcije tkiva, ovaj životni vek je često skraćen na samo nekoliko sati, zato što granulociti tada brzo prolaze u inficirano područje, ispunjavaju svoje funkcije i u tom procesu sami stradaju.

Životni vek monocita takođe je kratak, svega 10 do 20 sati, pre nego što kroz kapilarnu membranu polako pređu u tkiva. U tkivima se monociti uvećavaju nekoliko puta i postaju tkivni makrofagi i u toj formi mogu da žive mesecima, ukoliko pre toga ne budu razgrađeni dok obavljaju funkciju fagocitoze.
Limfociti žive nedeljama ili mesecima i njihov vek zavisi od potrebe organizma za njima.
Trombociti u krvi se izmenjuju približno jednom svakih deset dana.

Audio – Video