Krvni pritisak

Pritisak u fizici označava silu na jedinicu površine. Krvni pritsak je mehanička sila kojom krv deluje na površinu krvnog suda. Svojom kontrakcijom srce stvara pritisak, koji omogućava kretanje krvi kroz zatvoreni sistem krvnih sudova i pri tome trošiti tu enegriju savlađujući otpor krvnih sudova. Proticanje krvi kroz krvne sudove je izuzetno složen proces iz oristig razloga što svaki prestanak cirkulacije, makar i za kratko vreme, znači neminovnu smrt. Čini se da nema neke homeostazne vrednosti koja je regulisana tolikom lepezom najrazličitijih mehanizama, a sve sa jednim jedinim ciljem, da se krvni pritisak održi i omogući cirkulacija krvi.

U praksi se krvni pritsak meri indirektnom metodom po Korotkovu u velikim arterijama. Tu se mere dve vrednosti:

• Sistolni (gornji)
• Dijastolni (donji)

Sistolni ili gornji pritisak je maksimalni pritisak koji se postiže na kraju sistole pa se zbog toga tako i zove. U mirovanju iznosi 120 mmHg. Na tom pritisku se na kraju sistole zatvara aortni polumesečasti zalistak. U arteriji krvni pritisak vremenom opada do najniže vrednosti koja se događa na kraju dijastole srca.

To je Dijastolni ili najniži krvni pritisak. Vrednost dijastolnog pritisak iznosi 80 mmHg. Krvni pritisak zavisi od snage srčanog mišića i otpora krvnih sudova i obeležava se kao:

TA (tensio arterialis) = 120/80

U fizičkom opterećenju sistolni pritisak se povećava i do preko 300 milimetara živinog stuba. Krvni pritisak, opada konstatno jer se energija troši na savladavanje otpora krvnih sudova, a na nivou arteriola gubi oscilatorni karakter. Povećanje krvnog pritiska u mirovanju preko 140/90 naziva se hipertenzija. Hipertenzija se u sportu mora ispitati i lečiti jer će ona pored fizičkog opterećenja dodatno opteretiti srčani mišić i povećati rizik oštećenja srčanog mišića.