Među komponentnim vakcinama koje se baziraju na primeni bakterijskih proteinskih antigena, posebnu kategoriju čine vakcine koje su po sastavu toksoidi bakterijskih toksina. Dve takve vakcine koje ulaze u globalni program imunzacije jesu vakcine za zaštitu od difterije i tetanusa. U pitanju su vakcine odlične efikasnosti i bezbednosti. Kompletna patogeneza difterije i tetanusa zasnovana je na delovanju moćnih bakterijskih toksina, difterijskog toksina i tetanospazmina. To je ključna zajednička karakteristika ove dve inače potpuno različite bolesti koja je omogućila dizajniranje dve izuzetno efikasne vakcine. Imunski odgovor koji ove dve vakcine izazivaju ima sve karakteristike i ograničenja imunskog odgovora koji izazivaju mrtve vakcine, ali je humoralni imunski odgovor zasnovan na postojanju antitoksičnih antitela jedini potreban i dovoljan za efikasnu zaštitu. Jedini važan nedostatak ove dve vakcine je potreba za većim brojem ponavljanih doza. Obe vakcine su uključene u globalni obavezni kalendar imunizacije od drugog meseca života.

Postoji još jedna komponentna proteinska vakcinakoja ulazi u obavezni kalendar imunizacije i to je acelularna vakcina za prevenciju pertusisa. U sastav ove vakcine ulazi od dva do četiri proteinska antigena bakterije B. pertusiss. Antigeni koji su uključeni u sve danas dostupne varijante ove vakcine jesu toksoid toksina B. pertussis. Antigeni koji su uključeni u sve danas dostupne varijante ove vakcine jesu toksoid toksina B. pertussis i filamentozni hemaglutinin. S obzirom na to da je ova vakcina u nekim razvijenim zemljama uključena u obavezni program imunizacije jos 80tih godina prošlog veka, izvršena je dugoročna procena njene efikasnosti i bezbednosti. Ustanovljeno je da pokazuje odličnu efikasnost, a da je učestalost teških neuroloških komplikacija manja nego nakon primene starije celoćelijske vakcine. Svetska zdravstvena organizacija je 1998. godine i zvanično preporučila ovu vakcinu kao dobru alternativu celoćelijskoj vakcini u obaveznim programima imunizacije. Kalendar imunizacije ovom vakcinom počinje u drugom mesecu života. Danas se u različitim programima imunizacije koriste različiti pristupi za zaštitu od pertusisa. Neke zemlje su potpuno isključile celoćelijsku mrtvu vakcinu i primenjuju samo komponentu, neke zemlje kao prvu vakcinu primenjuju celoćelijsku, a za sve preostale doze predviđene kalendarom acelularnu vakcinu, neke zemlje, uključujući i našu još primenjuju samo mrtvu celoćelijsku vakcinu.

Polisaharidne komponente vakcine koriste se u prevenciji bolesti izazvanih inkapsularnim bakterijama, jer je za zaštitu imunski odgovor na ove bakterije neophodno postojanje antitela na polisaharid bakterijske kapsule. U razvoju polisaharidnih vakcina veliki problem jeste priroda imunskog odgovora na polisaharidne antigene. Polisaharidi su u principu slabiji imunogeni od proteinskih antigena. Ukratko, osnovne karakteristike imunskog odgovora na polisaharidne antigene kao T-nezavisne antigene jesu izostanak odgovarajućeg odgovora kod dece mlađe od dve godine. Izostanak kooperacije T i B limfocita što ima za posledicu produkciju antitela pretežno klase IgM, odnosno nemogućnost preuključivanja klase i maturacije afiniteta antitela, izostanak imunske memorije. Sumirano, polisaharidne vakcine ne izazivaju adekvatan imunski odgovor i nisu efikasne za zaštitu populacije od ključnog značaja, a to su deca mlađa od 2 godine. Upravo ta populacija je izložena najvećem riziku kada su u pitanju neke inkapsulirane bakterije, kao što je na primer Haemophilus infuenzae tip b. Razvijeno je nekoliko komponentnih vakcina u čiji sastav ulazi polisaharid kapsule kao ključni antigen inkapsularnih bakterija, ali efikasnost većine tih vakcina nije zadovoljavajuća. Polisaharidna vakcina koja se još uvek relativno često koristi jeste vakcina u čiji sastav ulazi 23 najčešća serotipa polisaharida kapsule bakterije Streptococcus pneumoniae. Ova vakcina ne ulazi u program ovavezne imunizacije, nije efikasna za zaštitu dece, ali pokazuje zadovoljavajuću efikasnost u zaštiti populacije osoba starijih od 60 godina, koja je takođe pod povećanim rizikom za nastanak infekcija izazvanih pneumokokom.

Problem postizanja adekvatnog imunskog odgovora na polisaharidne antigene inkapsularnih bakterija u vakcinama uspešno je rešen uvođenjem u upotrebu takozvanih konjugovanih vakcina. U sastav konjugovane vakcine ulazi polisaharidni antigen kapsule u konjugatu sa visokoimunogenim proteinskim nosačem. Ovakav konjugat indukuje imunski odgovor na polisaharidni antigen koji ima poželjne karakteristike imunsog odgovora na T zavisne antigene. Stoga konjugovane vakcine danas sve više potiskuju iz upotrebe samo polisaharidne komponentne vakcine. Različiti proteini, kao što su na primer toksoid difterijskog toksina i toksoid tetanospazmina, mogu da se koriste kao nosači u konjugovanim vakcinama. Danas je razvijen veći broj uspešnih konjugovanih vakcina uključujući vakcinu za zaštitu od infekcija koje izaziva bakterija Neisseria meningitidis serotipovi A i C, zatim vakcinu u čiji sastav ulazi 7 serotipova kapsularnog polisaharida pneumokoka koja pokazuje odličnu efikasnost i zaštiti dece, i druge. Ipak, najvažnijom konjugovaom vakcinom i najvećim uspehom smatra se konjugovana vakcina za zaštitu od oboljenja izazvanih bakterijom H. influenzae tip b (poliribozil ribitol fosfat, PRP) u kombinaciji sa različitim proteinskim nosačima. Ova vakcina je pokazala odličnu efikasnost i dovela do redukcije obolevanja od 95% do 100%. Veći broj razvijenih zemalja je uvrstio ovu vakcinu u obavezni kalendar imunizacije od drugog meseca života. Vakcina je dostupna na našem tržištu, ali još uvek nije obavezna. Imajući na umu odličnu efikasnost i bezbednost ove vakcine postoji inicijativa da se uključi u globalni program imunizacije.

Najvažnije danas dostupne bakterijske vakcine i njihove osnovne karakteristike navedene su u tabeli.

Najvažnije bakterijske vakcine