Klebsiella pneumoniae

Predstavnici Klebsiella roda su Gram-negativni bacili, nepokretni sa izraženom kapsulom. Široko su rasprostranjeni u prirodi, nalaze se u zemlji, vodi kao i u intestinalnom traktu ljudi i životinja. Značajni su uzročnici oportunističkih infekcija naročito u bolničkim ustanovama u kojima su najčešće prisutni multirezistentni sojevi. U ovom rodu nalaze se četiri vrste: Klebsiella pneumoniae sa podvrstama pneumoniae, ozaenae i rhinoscleromatis (koje su nekada bile tri odvojene vrste), Klebsiella oxytoca, Klebsiella terrigena i Klebsiella planticola.

Klebsiela bakterija
Patogeneza bolesti i faktori virulencije
Kako se prenosi?
Klinički simptomi
Dijagnoza
Lečenje

Klebsiela bakterija

Klebisijele su pravi, kratki Gram-negativni bacili, nepokretni, raspoređeni pojedinačno ili često u paru, diplobacili, sa velikom polisaharidnom kapsulom, po čemu se razlikuju od većine ostalih vrsta porodice Enterobacteriaceae. Dobro se razmnožavaju na običnim hranjivim podlogama na kojima porastu u vidu velikih, konveksnih, sjajnih, mukoznih, sivkastobeličastih, često slivenih kolonija viskozne konzistencije. Članovi ovog roda pokazuju izrazitu biohemijsku aktivnost. Fermentuju veliki broj ugljenih hidrata stvarajući kiseline i gas. Karakteristično je da daju negativnu metil-red, a pozitivnu Voges-Proskauer reakciju. Većina produkuje ureazu i može da koristi citrate kao jedini izvor ugljenika. K. pneumoniae subspp. ozeanae i rihnoscleromatis ispoljavaju značajno manju biohemijsku aktivnost od ostalih pripadnika ovog roda.

Patogeneza bolesti i faktori virulencije

Patogeneza svih oboljenja izazvanih klebsijelama, kao i značaj pojedinih sastavnih delova i produkata ćelije, nisu potpuno razjašnjeni. Fimbrije i kapsula doprinose virulenciji omogućavajući kačenje za epitelne ćelije domaćina i štiteći bakteriju od imunog odgovora, mada su opisani virulentni sojevi koji ne produkuju kapsulu. Sposobnost stvaranja aerobaktrina, koji omogućuje snabdevanje bakterije gvožđem neophodnim za rast i razmnožavanje jeste u korelaciji sa virulencijom. Prisustvo ureaze utiče na razvoj infekcija urinarnog trakta dovodeći do stvaranja amonijaka, koji oštećuje epitel mokraćnih puteva.

Kako se prenosi?

Klebisiella su prisutne u zemlji, vodi i intestinalnom traktu ljudi i životinja. Oboljenja se najčešće javljaju u bolničkim uslovima, urološkim odeljenjima, jedinicama intezivne nege i kod novorođenčadi, a izazvana su obično multirezistentnim sojevima. Intestinalni i respiratorni trakt hospitalizovanih bolesnika i bolničkog osoblja glavni su izvori zaraze, a prenosioci ruke osoblja, ređe kontaminirana medicinska oprema i tečnosti.

Klinički simptomi

Klebsiella se obično sreću kao uzročnici oboljenja kod hospitalizovanih bolesnika sa oslabljenim imunitetom. Najčešće izazivaju:

Opisani su akutni enterokolitisi kod novorođenčadi i male dece izazvani sojevima koji produkuju enterotoksin.

Klebsiella pneumoniae subsp. ozaenae izaziva hronični atrofični rinitis ili ozenu. Opisane su i infekcije oka, mekih tkiva i urinarnog trakta što ukazuje da je spektar bolesti koje ova bakterija izaziva širi nego što se pre smatralo.

Klebsiella pneumoniae subsp. rhinosceleromatis je uzročnik rinoskleroma, hronične infekcije sluznice grkljana (orofaringsa), nosa i paranazalnih sinusa.

Dijagnoza

Klebsiella
Klebsiella

Dijagnoza se postavlja dokazivanjem klebsielle u urinu, sputumu, brisu rane, likvoru, fecesu (stolici) i krvi.

Lečenje

Visok procenat klebsijela, naročito poreklom iz bolničke sredine, nosi plazmide koji determinišu rezistenciju na brojne antibiotike zbog čega je potrebno ispitati osetljivost svakog uzorka u cilju odabiranja najefikasnije terapije. Svi sojevi poseduju hromozomski ili plazmidski određenu rezistenciju na ampicilin, karbenicilin i tikarcilin.

S obzirom na široku rasporostranjenost ove bakterije u prirodi i nepostojanje specifične profilakse, neophodno je sprečiti prenošenje uzročnika redovnim pranjem ruku i primenom dezinfekcije i sterilizacije u bolničkim sredinama.

U slučajevima urinarne infekcije, kada se mikrobiološkom analizom (urinokulturom) uzorkovanog urina izoluje Klebsiella, pacijentu je potrebno detaljno objasniti navike koje treba da poštuje pored antibiotske terapije, kako bi što pre uspeo da izleči infekciju uzrokovanu ovom vrstom. Naročito kada su izolovani rezistentni sojevi ove bakterije na određene antibiotike. Opširnije o nekim navikama koje bi pacijent trebao da uvede u svakodnevni život opisali smo na drugoj strani do koje možete doći klikom na sledeći navedeni link.

[opsirnije]Lek za urinarne infekcije[/opsirnije]

18 одговора на „Klebsiella pneumoniae“

  1. Poštovani, mnogo puta sam u bližem i daljem okruženju čuo da su se pacijetni ovom bakterijom zarazli u bolnici. Šta je prevencija da se to ne bi desilo? Šta treba da urade pacijenti u bolnici, a šta bi trebalo da učini osoblje?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *