Iako je karijes odavno poznata i veoma rasprostranjena bolest zuba koju karakteriše gubitak kalcificiranog materijala sa zuba, njen način nastanka još nije u potpunosti rešen. Zbog toga postoje mnoga objašnjenja a jedno od njih dovodi karijes u vezu sa metabolizmom i incidencije karijesa, a da pojava karijesa zavisi od vrste šećera i bakterija, kao i dužine vremena dejstva smatra se da početne promene izazivaju metaboliti plaka koji snižavaju pH.
Naime, matriks plaka vremenom postaje sve kompaktniji, a bakterije sve izolovanije od dejstva pljuvačke, što je naročito pogodno za pojačanu produkciju kiselina. Snižavanje pH pogoduje solubilizaciji kalcijum fosfata, dok porast pH smanjuje rastvorljivost ove soli. Između gleđi i plaka dolazi do izmene jona, a kiseline izazivaju dekalcifikaciju. U početku procesa to se može popraviti rekalcifikacijom sa kalcijum fosfatom pod uslovom da dekalcifikacija ne traje dugo i da se ne ponavlja često. U protivnom slučaju oštećenje se širi, upliću se i drugi mehanizmi pa dekalcifikacija i razaranje prodiru i u dubinu zuba.
Ovako objašnjenje ima svoju potporu i u saznanju da prisustvo fluorida ne samo da štiti gleđ, već i kod bakterija smanjuje produkciju kiselih metabolita zbog inhibicije enolaze. Aplikacija fluorida favorizuje deponovanje hidroksiapatita i smanjuje njegovu rastvorljivost u kiselinama i nastanak karijesa. Mangan i molibden takođe smanjuju pojavu karijesa.