Kamen može da se javi u jednom ili u oba bubrega istovremeno i najčešće se javlja kod osoba od 30 do 60 godina starosti.
Predstavlja čestu pojavu i javljaju se kod 3 muškarca od 20 i 2 žene od 20 žena u nekom momentu života.
Medicinski izraz za kamen u bubregu je nefrolitijaza i izazivaju izuzetno jake bolove koji se nazivaju bubrežne (renalne) kolike.
- Sta su bubrezi i čemu služe?
- Simptomi
- Blokada uretera i infekcija bubrega
- Vrste kamena u bubregu
- Uzroci
- Rekurentno kamenje
- Dijagnoza
- Lečenje
- Terapija velikih kamenaca
- Komplikacije
- Prevencija
- Ishrana
Sta su bubrezi i čemu služe?
Bubrezi predstavljaju parne organe, oblika pasulja, dužine oko 10 centimetara, smeštene u bubrežnim ložama. Bubrezi se nalaze u predelu abdomena, smešteni bliže kičmi, raspoređeni sa obe strane kičme (pored nje) po jedan.
Funkcija bubrega je uklanjanje otpadnih produkata iz krvi. Očišćena krv se potom vraća u cirkulaciju a otpadni produkti se izbacuju putem urina iz organizma.
Simptomi
Vrlo mali kameni retko izazivaju simptome i mogu proći nedetektovani i izbaciti se spontano uriniranjem.
Simptomi se javljaju ukoliko:
- Se kamen zaglavi negde u bubregu
- Kamen počne da putuje kroz ureter (cev koja spaja svaki bubreg sa mokraćnom bešikom)
- Kamen izazove infekciju (Upala bubrega, Upala Mokraćne Bešike)
Simptomi uključuju:
- Perzistantan bol u donjim leđima ili u predelu prepona; kod muškaraca se javlja i bol u testisima
- Napadi intezivnih bolova u donjem delu leđa (bitno je razlikovati ovaj bol od lumbaga (bol u donjem delu leđa)), sa strane abdomena, u predelu prepona, koji traju minutima i satima
- Nemir i nemogućnost zadržavanja u jednom položaju
- Mučnina
- Učestalo mokrenje
- Bolno uriniranje
- Krv u urinu – hematurija
Blokada uretera i infekcija bubrega
Bubrežni kamen koji blokira ureter može da dovede do bubrežne infekcije. Zbog nemogućnosti prolaska otpadnog materijala usled blokade dolazi do nakupljanja bakterija i infekcije.
Simptomi infekcije bubrega su slični simptomi bubrežnih kamenja ali mogu uključiti i:
- Povišenu telesnu temperaturu
- Groznicu i drhtavicu
- Slabost i malaksalost
- Dijareju
- Zamućen urin i urin specifičnog mirisa
Vrste kamena u bubregu
Bubrežno kamenje se javlja u različitoj veličini, obliku i boji.
Osnove vrste:
- Kamenje koje sadrži kalcijum
- Kamenje koje sadrži magnezijum i amonijak (često vrlo veliko)
- Kamenje koje sadrži mokraćnu kiselinu (često braon boje)
- Cistinsko kamenje (često žute boje)
Uzroci
Kamenje u bubregu se formira nakupljanjem različitih hemikalija u telu. Materije koje se nakupljaju mogu biti:
- Kalcijum
- Amonijak
- Mokraćna kiselina
- Cistein
Određena medicinska stanja mogu dovesti do nakupljanja ovih materija i njihovih visokih koncentracija u urinu. Takođe povećan rizik za razvoj kamenja se dešava sa nedovoljnim unosom tečnosti.
Rekurentno kamenje
Kod nekih ljudi se kamenje iznova i iznova stvara, to se dešava kod osoba koje:
- Konzumiraju velike količine proteina a niske vlakana
- Su neaktivne ili vezane za krevet
- Imaju porodičnu istoriju javljanja kamenja u bubregu
- Su imale nekoliko urinarnih i bubrežnih infekcija
- Su imale kamen pre 25. godine
- Imaju samo jedan funkcionalni bubreg
- Su imale operativne zahvate na digestivnom sistemu
Lekovi. Postoje dokazi da primena određenih lekova doprinosi povišenom riziku za razvijanje bubrežnih kamenaca. To su sledeći lekovi:
- Aspirin
- Antacidi
- Diuretici
- Određeni antibiotici
- Određeni antiretroviralni lekovi (za terapiju HIV-a)
- Određeni antiepileptici
Kalcijumsko kamenje. Nastaje kada postoji višak kalcijuma u urinu, usled:
- Hiperkalkurije – nasledno stanje koje dovodi do pojave velike količine kalcijuma u urinu
- Hiperparatireoidizam – pojačana funkcija paratireoidne žlezde (parathormon kontroliše metabolizam kalcijuma)
- Sarkoidoze
- Bolesti bubrega
- Nekih karcinoma
Kalcijumsko kamenje je uglavnom veliko i glatko ili špicasto i grubo.
Struvitno kamenje. Nastaje kao posledica infekcije, najčešće kao posledica dugotrajne urinarne infekcije. Češće kod žena.
Uratno kamenje. Javljaju se kod ishrane bogate mesom, kod gihta ili kao posledica hemoterapije. Nastaju usled nakupljanja mokraćne kiseline.
Cistinsko kamenje. Najređi tip. Javljaju se kod retkog naslednog oboljenja koje se naziva cistinurija.
Dijagnoza
Dijagnozu je moguće postaviti na osnovu simptoma i kliničke slike, pogotovo ukoliko ste već imali kamenje u bubregu.
Od analiza može biti potrebno:
- Analiza urina
- Analiza kamena koji se izbaci urinom
- Analize krvi – u cilju provere funkcionalnosti bubrega
Sakupljanje kamenja koje se izbaci urinom može pomoći u određivanju odgovarajuće terapije za Vaše stanje.
Imidžing metode
- CT sken
- Rentgen
- Ultrazvuk
- Intravenski urogram ili intravenski pijelogram (za detekciju i lokalizaciju blokade)
Lečenje
Većina kamenja je dovoljno mala (manja od 4mm) da se izbaci putem urina i tada se terapija sprovodi kod kuće.
Međutim, čak i najmanji kamen je vrlo bolan u najvećem broju slučajeva, tada je moguće dobiti injekciju za olakšanje bolova. Takođe, primenjuju se analgetici i antiemetici (lekovi protiv mučnine).
Neophodno je konzumirati velike količine tečnosti, prvenstveno vode. Vodu treba piti dokle god urin ne postane gotovo bezbojan, ukoliko je urin žute ili braon boje, to je znak da ne pijete dovoljno vode.
Kod terapije struvitnog kamenja često su neophodni antibiotici.
Hospitalizacija je potrebna u sledećim slučajevima:
- Ukoliko ste u grupi osoba sa povišenim rizikom za razvoj bubrežne insuficijencije
- Ukoliko se simptomi ne ublaže sat vremena nakon uzimanja analgetika ili antiemetika
- Ukoliko ste dehidrirani i povraćate
- Ukoliko ste trudni
- Ukoliko imate 60 i više godina
Terapija velikih kamenaca
Ukoliko je kamen većeg dijametra potrebni su dodatni tretmani da se oni uklone. Vrsta samog tretmana zavisi od veličine kamena i njegove vrste. To obuhvata:
- Uretroskopija – procedura koja se primenjuje ukoliko dođe do zaglavljivanja kamena u ureteru; ureteroskopom se ulazi do uretera kako bi se uklonila blokada;
- Perkutana nefrolitotomija – podrazumeva ulazak nefroskopom kroz mali rez na leđima i vađenje kamena ili razbijanje na manje delove;
- Ekstrakorporalna litotripsija – najčešća metoda; koristi ultrazvučne talase za razbijanje velikih kamenja na manje delove;
- Otvorena hirurgija – retko se koristi
Kod uratnog kamenja se preporučuje konzumiranje 4l vode dnevno.
Komplikacije
Komplikacije terapije se javljaju kod tretiranja većih kamenaca i zavise od same procedure. Mogu da obuhvate:
- Sepsu – infekcija koja se širi putem krvi i zahvata ceo organizam
- Blokirani ureter
- Povredu uretera
- Urinarnu infekciju
- Krvarenje
- Bol
Obratiti se doktoru ukoliko imate povišenu telesnu temperaturu, praćenu jezom i drhtavicom i naglim napadima intenzivnog bola.
Prevencija
Glavna stavka u prevenciji nastanka kamenja u bubregu jeste konzumiranje dovoljnih količina tečnosti svakodnevno.
Da li konzumirate dovoljnu količinu tečnosti možete proveriti preko boje urina, ukoliko je tamnije žute boje, potrebno je mnogo više vode da unesete u organizam. Tamno žute boje urin može biti ujutru jer se otpadni materijal nakuplja tokom noći.
Ishrana
Ukoliko su u pitanju kalcijumski kamenci neophodno je smanjiti namirnice koje su bogate oksalatima.
Oksalati se nalaze u čokoladi, peršunu, bademima, proizvodima soje…
Ukoliko su u pitanju uratni kamenci potrebno je redukovati količinu mesa, ribe i živine u ishrani.
Oko ishrane uvek se možete posavetovati sa doktorom.