Posle prve godine života dešavaju se promene koje se manifestuju u brzini rastenja, u telesnom sastavu organizma i u pogledu potreba za energetskim i nutritivnim materijama.
Dete do godinu dana utrostruči a sa dve godine učetvorostruči porođajnu masu. Posle druge godine života telesna masa deteta se povećava za 2 do 3 kg godišnje. Postoje razlike i u pogledu prirasta u dužini deteta. Tokom prve godine života odojče poraste 25 cm, tokom druge godine za 12 cm, da bi nakon druge godine života dete imalo prirast u telesnoj visini za oko 6 cm godišnje.
Sa promenama u telesnoj masi i telesnoj dužini menja se i telesni sastav. Smanjuje se procenat masnog tkiva u ukupnoj telesnoj masi, a povećava se procenat nemasnog tkiva na račun mišića i parenhimskih organa. Devojčice imaju više masnog tkiva od dečaka. Masno tkivo kod dečaka u periodu od prve do osme godine smanjuje se sa 22,5% na 12,8% a kod devojčica sa 23,7% na oko 18,5%.
Uporedo s porastom telesne mase povećava se i količina minerala u organizmu (naročito u kostima). Uz to se smanjuje procenat ekstraćelijske tečnosti, a povećava se volumen intraćelijskog odeljka. U ovom periodu kod dece sazrevaju neuromišićne funkcije i razvijaju se odgovarajuće strukture, niču zubi. Deca počinju da uzimaju čvrstu hranu, žvaću, mrve je i gutaju. Koordinacija pokreta ruke, šake i prstiju dozvoljava detetu da počne samostalno da se hrani. U početku su nespretna, prosipaju hranu, mešaju po tanjiru, bacaju hranu oko sebe – ,,period brljanja“. U tom periodu dete često odbija pomoć roditelja pri hranjenju, čak se buni i negoduje.
Upravo u tom uzrastu stvara se stav prema hrani i načinu ishrane. Deca uče i ugledaju se na starije. Stoga roditelji treba da vode računa o soljenju i zaslađivanju hrane radi prevencije hipertenzije u kasnijem uzrastu, kao i da ograniče unos masnoća u obroku. Masti u hrani ne treba da prelaze 30% od ukupnog energetskog unosa, od toga 10% treba da su zastupljene zasićene masne kiseline, a 10-15% nezasićene masne kiseline.
Hrana se daje u tri glavna obroka, sa dve do tri užine. Ovi mali međuobroci pre i posle podne dopunjuju dnevne potrebe u hrani. Osim toga, kapacitet probavnih organa malog deteta je ograničen, te ne bi moglo uzeti sve hranjive materije samo u glavnim obrocima.
Servirana hrana mora biti raznolika, različitog mirisa, ukusa i boje, kako bi podstakla detetovu pažnju i razvila ukuse za različitu hranu.
Poželjno je da deca svakodnevno dobijaju uravnoteženu i različitu vrstu hrane iz sve četiri osnovne grupe životnih namirnica:
- meso, ribu, jaje:
- mleko i mlečne proizvode;
- voće i povrće;
- proizvode od žitarica (hleb, keks, testenina).
Već u drugoj godini života potrebno je prekinuti naviku noćnog hranjenja, s obzirom na to što davanje mleka, zaslađenog čaja i voćnih sokova tokom noći pogodije razvoju karijesa.
Značajna karakteristika ovog perioda je da brzina rasta deteta opada, usporava se telesni rast i relativno se smanjuju energetske potrebe organizma. Apetit je slabiji i promenjiv. Ponekad deci počinje da prija samo jedna vrsta hrane, dok drugu vrstu, koju su do tada rado uzimali, počinju da odbijaju. Treba uvažiti ukus deteta, opravdati povremene hirove i dopustiti detetu da samo izabere hranu.
Posle prve godine života mleko prestaje da bude važna hrana u jelovniku dece, te se savetuje da količina mleka ne prelazi 500ml na dan. Umesto mleka mogu se dati različiti fermentativni proizvodi, kao što su jogurt, kiselo mleko i sir.
Kao posledica neadekvatne ishrane deteta posle prve godine života najčešće se sreće gojaznost ili pak neuhranjenost deteta, zubni karijes, sideropenijska anemija i opstipacija.