Hipotireoza: smanjena funkcija štitne žlezde

Hipotireoza ili hipotireoidizam predstavlja stanje smanjene funkcije štitaste žlezde, stanje u kome žlezda ne sintetiše dovoljno hormona.

Najkarakterističniji simptomi hipotireoze su umor, povećanje telesne težine i depresija.

Terapija se sastoji u suplementaciji, dakle uzimaju se tablete koje zamenjuju hormone koji nisu sintetisani od strane žlezde.

Ne postoji način prevencije hipotireoze jer najčešći uzroci deficita hormona su posredovani imunološkim mehanizmom koji napada ćelije žlezde i uništava ih, ili hipotireoza nastaje kao posledica terapije karcinoma ili hipertireoze.

• Kada se obratiti doktoru?
• Simptomi hipotireoidizma
• Uzroci hipotireoze
• Dijagnoza
• Lečenje
• Komplikacije

Kada se obratiti doktoru?

Simptomi hipotireoze nisu specifični i karakteristični su za i mnoga druga oboljenja, pored toga njihova progresija je spora, stoga se često dešava da se primete tek posle nekoliko godina.

Svog doktora bi trebalo da posetite ukoliko primetite neke od sledećih simptoma:

• Umor
• Povećanje telesne težine
• Depresiju
• Osetljivost na hladnoću
• Suvu kožu i kosa
• Bolove u mišićima

Obratite se lekaru u cilju sprovođenja potrebnih testova i dijagnostike za otkrivanje oboljenja.

Hipotireoza se javlja i kod muškaraca i žena iako je veća zastupljenost kod osoba ženskog pola. Deca takođe mogu oboleti, kao i bebe, koje se mogu roditi sa hipofunkcijom štitaste žlezde.

Simptomi hipotireoidizma

Štitasta žlezda, tireoidna žlezda ili kako je u narodu poznata štitna žlezda je žlezda lokalizovana u prednjem delu vrata ispred traheje. Njen oblik se često poredi sa leptirom raširenih krila. Osnovna funkcija žlezde je proizvodnja hormona koji regulišu metabolizam organizma. Hormoni koje žlezda proizvodi su trijodtironin T3 i tetrajodtironin T4 ili tiroksin.

Kao što je već napomenuto, simptomi hipotireoze se razvijaju sporo i često prođu godine pre nego što se zapravo primete.

Najčešći simptomi:

• Umor
• Povećanje telesne težine
• Depresija
• Osetljivost na hladnoću
• Konstipacija (zatvor)
• Usporena motorika i proces razmišljanja
• Slabost, malaksalost i bolovi u mišićima
• Grčevi u mišićima
• Suva koža koja se peruta
• Suva i lomljiva kosa i nokti
• Gubitak libida (seksualne želje)
• Bolovi, umrtvljenost i mravinjanje u šakama i prstima (sindrom karpalnog tunela)
• Neredovni ciklusi i bolni, dugotrajni ciklusi

Starije osobe sa hipotireozom mogu razviti probleme sa pamćenjem i depresiju, dok se kod dece može javiti usporen rast i razvoj. Kod tinejdžera se pubertet može javiti ranije.

Ukoliko se hipotireoza ne tretira, mogu se razviti ozbiljniji simptomi. Ovo se retko dešava jer se obično dijagnoza postavi na vreme i terapijom se stanje drži pod kontrolom.

Ozbiljniji simptomi:

• Dubok i promukao glas
• Podbulo lice
• Istanjene ili delimično odsutne obrve
• Usporen rad srca (bradikardija)
• Gubitak sluha
• Anemija

Uzroci hipotireoze

Hipotireoza je stanje u kome žlezda ne proizvodi dovoljno T4 hormona ili tiroksina. U najvećem broju slučajeva hipotireoza nastaje usled dejstva imunog sistema organizma, u kome on napada ćelije žlezde i uništava ih ili kao rezultat terapije karcinoma žlezde ili terapije hipertireoze.

1 Imunološki sistem

Imunološki sistem u našem organizmu služi u borbi protiv infekcija i različitih oboljenja. Usled različitih faktora može doći do situacije u kojoj imuni sistem napada ćelije štitaste žlezde i uništava ih, što dalje sprečava žlezdu da sintetiše hormon tiroksin i razvija se hipotireoza.

Stanje koje se naziva Hašimotov tireoiditis je najčešći oblik autoimune reakcije koja uzrokuje hipofunkciju štitaste žlezde. Uzrok ovog oboljenja nije poznat ali je poznata njegova nasledna komponenta.

Javlja se i prilikom drugih autoimunih oboljenja poput dijabetes melitusa tip 1 (šećerna bolest) ili vitiliga.

2 Prethodna terapija štitaste žlezde

Hipofunkcija se može javiti i kao posledica ili komplikacija prethodnih terapija poput operacija ili terapije radioaktivnim jodom.

Ove terapije se koriste u lečenju hiperfunkcije žlezde ili karcinoma žlezde.

3 Drugi uzroci

Kao jedan od uzroka hipofunckije tireoidne žlezde se smatra i nedostatak joda u ishrani koji je neophodan za sintezu tiroksina.

Ukoliko se deca rode sa hipofunkcijom žlezde stanje se naziva kongenitalni hipotireoidizam i nastaje usled nepoptunog razvijanja žlezde u materici.

Jedan od uzroka je i iregularna funkcija hipofize. Hipofiza je žlezda smeštena u centralnom nervnom sistemu, CNS-u, i kontroliše funkciju štitaste žlezde.

Hipofunkcija se povezuje i sa nekim virusnim infekcijama i primenom određenih lekova, poput:

• Litijuma – koristi se u terapiji psihijatrijskih oboljenja uključujući i depresiju i bipolarni poremećaj;
• Amiodarona – koristi se u terapiji aritmija;
• Interferona – koristi se u terapiji nekih kancera i hepatitisa C;

Dijagnoza

Niske koncentracije T3 i T4 hormona menjaju način na koji telo procesuje masti što posledično dovodi do razvoja visokog holesterola i ateroskleroze (začepljenja aterija) što finalno može dovesti do razvoja angine pektoris ili srčanog udara.

Analiza krvi

U krvi se određuje koncentracija hormona štitaste žlezde. Metoda se naziva test funckije tireoidne žlezde i određuje se koncentracija tiroksina T4 i TSH – tireostimulišeg hormona, hormon koji luči hipofiza.

Visoke koncentracije TSH i niske koncentracije T4 ukazuju na to da verovatno postoji hipofunkcija žlezde.

Ukoliko su nivoi TSH povišeni a nivo T4 normalan, postoji mogućnost razvijanja hipofunkcije u budućnosti.

U krvi se mogu odrediti i tireoidna antitela, što se radi kod sumnje na Hašimotov tireoiditis ili autoimuni tireoiditis.

Lečenje

Terapija se uglavnom sastoji od svakodnevne primene tableta, hormonske suplementacije, koji su u smanjenoj koncentraciji prisutni u organizmu pod nazivom levotiroksin.

Levotiroksin je dakle, lek koji zamenjuje i nadoknađuje hormone u organizmu kada ih sama žlezda ne proizvodi dovoljno. Uzimaju se jednom dnevno uvek u isto vreme. Tablete se konzumiraju sa vodom na prazan stomak i izbegavanje uzimanje hrane 30 minuta nakon.

Terapija može početi sa niskim dozama i kroz vreme se povećavati u zavisnosti od reakcije Vašeg organizma na terapiju. Kod nekih osoba se simptomi povlače čim počnu sa terapijom dok kod drugih to potraje mesecima.

Veoma je važno redovno kontrolisati nivo hormona u krvi.

Moguća je i situacija postojanja sniženih koncentracija hormona u krvi ali bez prisustva simptoma. U ovim situacijama se može desiti da Vam doktor ne prepiše terapiju već se velika pažnja stavlja na praćenju samog stanja i njegove progresije.

Ovo stanje je trajno i uglavnom zahteva uzimanje terapije do kraja života.

Nuspojave leka se retko javljaju i uglavnom su izazvane predoziranjem, dakle uzimanjem veće količine leka nego što je propisano. Tada se može javiti povraćanje, dijareja, glavobolja, bolovi u grudima.

Moguća je i kombinacija uzimanja T4 i T3 hormona, dakle kombinovana terapija.

Komplikacije

Komplikacije se javljaju ukoliko se hipofunkcija žlezde ne tretira. Sledeće komplikacije se mogu razviti:

1 Problemi sa srcem

Osobe sa hipofunkcijom štitaste žlezde imaju povišen rizik za razvijanje kardiovaskularnih oboljenja.
Ovo se dešava jer usled deficita hormona dolazi do povišenog nivoa holesterola u krvi koji se zatim taloži u zidu arterija i dolazi do razvoja ateroskleroze, koja terminalno može dovesti do angine pektoris ili srčanog udara.

2 Gušavost ili Gravesova bolest

Gravesova bolest predstavlja stanje abnormalnog oticanja štitaste žlezde koji uzrokuje stvaranje čvorića u grlu (vratu). Stanje se može javiti kod osoba sa hipofunkcijom kada organizam pokuša da stimuliše žlezdu da sintetiše više hormona.

3 Komplikacije u trudnoći

Ukoliko se hipofunckija ne leči tokom trudnoće može doći do pojave:

• Preeklampsije – hipertenzija (povišen krvni pritisak) i retencija vode kod majke u trudnoći i problemi sa razvojem bebe;
• Anemija kod majke
• Hipofunkcija žlezde kod bebe
• Defekti kod bebe
• Krvarenje posle porođaja
• Problemi sa psihičkim i fizičkim razvojem bebe
• Prerano rođenje ili niska telesna težina na rođenju
• Pobačaj

Sve ovo se uglavnom može izbeći uz pravilnu terapiju i praćenje stanja.

4 Miksedemska koma

U retkim situacijama, hipofunkcija može dovesti do rzvoja po život opasnog stanja pod nazivom miksedemska koma. U ovom stanju hormoni štitaste žlezde su izuzetno niski i dovode do pojave simptoma poput:

• Konfuzije
• Hipotermije (niska telesna temperatura)
• Pospanosti

Terapija zahteva hospitalizaciju i uglavnom podrazumeva intravensku primenu hormona. Nekada su potrebni i antibiotici i kortikosteroidi.