Hiperglikemija: Povišen Šećer U Krvi

Hiperglikemija je medicinski termin za visok nivo šećera u krvi (glukozu). Ovo je čest problem kod ljudi sa dijabetesom. Može uticati na ljude sa dijabetesom tipa 1 i 2, kao i na trudnice sa gestacijskim dijabetesom. Povremeno može da utiče na ljude koji nemaju dijabetes, ali obično na teško bolesne ljude, poput onih koji su nedavno imali moždani ili srčani udar ili imaju tešku infekciju. Hiperglikemiju ne treba mešati sa hipoglikemijom, stanjem u kom je nivo šećera u krvi prenizak. Ove informacije tiču se hiperglikemije kod ljudi sa dijabetesom.

• Da li je hiperglikemija ozbiljna?
• Simptomi hiperglikemije
• Kakav treba da bude moj nivo šećera u krvi?
• Šta uzrokuje visok nivo šećera u krvi?
• Terapija za hiperglikemiju
• Kada treba potražiti hitnu medicinsku pomoć?
• Kako sprečiti hiperglikemiju?

Da li je hiperglikemija ozbiljna?

Cilj terapije kod dijabetesa je da održava nivo šećera u krvi u granicama normale, koliko je to moguće. (Regulacija šećera u krvi). Međutim, ukoliko imate dijabetes, ma koliko pažljivi bili, verovatno ćete se susreti sa hiperglikemijom u nekom trenutku. Važno je imati sposobnost da prepoznate i lečite hiperglikemiju jer u suprotnom može dovesti do teških zdravstvenih problema. Povremene blage epizode ovog stanja uglavnom nisu razlog za brigu i mogu lako da se leče ili se samostalno vrate u normalu.

Veoma visok nivo šećera u krvi može uzrokovati komplikacije opasne po život. Neke od njih su:

• Dijabetičke ketoacidoze (DKA) – stanje u kom telo razgrađuje masti kao izvor energije, što može dovesti do kome; ovo se sreće kod ljudi sa tipom 1.
• Hiperosmolarno hiperglikemijsko stanje (HHS) – teška dehidriranost izazvana pokušajima organizma da se reši suvišnog šećera; ovo srećemo kod ljudi sa tipom 2

Stalno povišen nivo šećera u krvi na duže staze (mesecima ili godinama) može da dovede do trajnih oštećenja pojedinih delova tela kao što su oči, nervi, bubrezi i krvni sudovi.

Ukoliko redovno imate problema sa hiperglikemijom, konsultujte se sa svojim lekarom ili timom ljudi koji se bave dijabetesom.

Možda bi trebalo da promenite terapiju ili način života kako biste održavali nivo šećera u krvi u granicama normale.

Simptomi hiperglikemije

Simptomi hiperglikemije kod ljudi sa dijabetesom obično se sporije razvijaju tokom nekoliko dana ili nedelja. U nekim slučajevima simptomi izostaju sve dok nivo šećera u krvi ne postane veoma visok.

Simptomi hiperglikemije uključuju:
Pojačana žeđ i suva usta
Česta potreba za mokrenjem
Umor
Zamagljen vid
Nenameran gubitak težine
Česte infekcije, kao što su drozd, mokraćne infekcije (cistitis) i kožne infekcije
Bol u stomaku
Često razboljevanje ili takav osećaj
Zadah koji se oseća na voće

Simptomi hiperglikemije takođe mogu biti uzrokovani nedijagnostikovanim dijabetesom, preporučljivo je da se obratite lekaru ukoliko se ovo odnosi na vas. Možete da odradite test i proverite svoje stanje.

Kakav treba da bude moj nivo šećera u krvi?

Nakon postavljanja dijagnoze dijabetesa, doktor obično kaže koliki nivo šećera u krvi treba da bude i šta treba da se radi kako bi se spustio.

Možda će vas posavetovati da koristite uređaj za proveravanje nivoa šećera u krvi redovno kod kuće.

A možda ćete imati i pregled sa medicinskom sestrom ili lekarom na svakih nekoliko meseci kako biste utvrdili koliki je vaš nivo šećera. Ovo je poznato I kao vaš HbA1c nivo.

Poželjan nivo šećera u krvi je različit kod svakog, ali uopšteno govoreći:

Ukoliko proveravate sebe kod kuće, normalan nivo je između 4 I 7mmol/l pre jela i ispod 8.5 do 9mmol/l 2 sata nakon obroka.

Ukoliko se vaš HbA1c nivo testira na svakih nekoliko meseci, normalan HbA1c je ispod 48mmol/mol (ili 6.5% na starijoj skali za merenje)

Šta uzrokuje visok nivo šećera u krvi?

Postoji mnogo uzročnika ovog problema kod ljudi sa dijabetesom, neki od njih su:

Stres
Prehlada
Previše hrane, grickalice između obroka
Nedostatak fizičke aktivnosti (Vežbanje kao lek za hronične bolesti i rak)
Propuštanje doze leka za dijabetes ili uzimanje pogrešne doze
Preterano lečenje epizode niskog šećera u krvi (hipoglikemije)
Uzimanje određenih lekova kao što su steroidi
Povremene epizode hiperglikemije mogu da se jave i kod dece i mladih tokom odrastanja.

Terapija za hiperglikemiju

Ukoliko vam je otkriven dijabetes i imate simptome hiperglikemije, pridržavajte se saveta svog lekara kako biste snizili nivo šećera u krvi. Ukoliko niste sigurni šta treba da radite, kontaktirajte svog lekara.

Možda će vam dati savete kao što su:

• Promena ishrane – na primer, možda će vas posavetovati da izbegavate hranu koja povećava nivo šećera u krvi, kao što su kolači i zaslađeni napici
• Uzimanje mnogo tečnosti koja ne sadrži šećer – ovo pomaže ukoliko ste dehidrirani
• Više fizičke aktivnosti – umerena, redovna fizička aktivnost kao što je šetnja često može da snizi nivo šećerra u krvi, posebno ako pomaže u gubljenju kilograma
• Ukoliko koristite insulin, prilagodite svoju dozu – vaš lekar će vam dati određenu preporuku
• Možda će vam preporučiti i da pratite nivo šećera u krvi pažljiviije, ili dajete krv ili mokraću na analizu supstanci kao što su ketoni (povezani sa ketoacidozom).

Dok pokušavate da snizite nivo šećera u krvi, pratite i druge simptome koji mogu biti znak ozbiljnije bolesti.

Kada treba potražiti hitnu medicinsku pomoć?

Kontaktirajte svog lekara odmah ukoliko imate povišen nivo šećera u krvi i sledeće simptome:

Mučnina
Bol u stomaku i dijareja
Ubrzano i otežano disanje
Temperatura (38 stepeni ili iznad) više od 24č
Znaci dehidriranosti, glavobolja, suva koža, slab i ubrzan rad srca (puls preko 100) – Ono što možete vi uraditi dok ne stignete do bolnice je da pijete što više tečnosti, VODE!
Poteškoće sa ostajanjem u budnom stanju

Ovi simptomi mogu biti znak ozbiljne komplikacije hiperglikemije, kao što je dijabetetska ketoacidoza ili hiperosmolarno hiperglikemijsko stanje i možda vam je potrebna medicinska nega u bolnici!

Kako sprečiti hiperglikemiju?

Postoje jednostavni načini za smanjivanje rizika ozbiljne ili produžene hiperglikemije:

• Vodite računa kakvu hranu jedete – imajte u vidu koliko grickalice i slatka hrana ili ugljeni hidrati mogu da utiču na nivo šećera u krvi.
• Pridržavaje se terapije – redovno uzimajte insulin ili druge lekove za dijabetes
• Bude aktivni koliko je to moguće – redovna fizička aktivnost može da spreči podizanje nivoa šećera u krvi, ali prethodno se konsultujte sa lekarom ukoliko uzimate lekove za dijabetes. Neki lekovi mogu da dovedu do hiperglikemije ukoliko trenirate previse.
• Budite dodatno pažljivi onim danima kada ste bolesni – vaš lekar vam može dati neka ,,pravila” koja se tiču tih dana i koja će vam pomoći da održavate nivo šećera krvi u normali dok ste bolesni.
• Pratite nivo šećera u krvi – doktor će vam možda predložiti uređaj za merenje šećera za kućnu upotrebu, koji će na vreme uočiti povišenost i omogućiti vam da ranije preduzmete korake i sprečite hiperglikemiju.