Heteroproteini

          Heteroproteini se nazivaju još i složene belančevine, jer se, sem ostalog, i tom složenošću razlikuju od prostih belančevina, holoproteida. Razlikuju se takođe po hemijskom sastavu i strukturi, a najviše svojom biološkom ulogom.

          Produkti hidrolize heteroproteina su raznovrsniji od produkata hidrolize holoproteina. Aminokiseline su jedini hemijski konstituenti holoproteina, dok se među produktima hidrolize heteroproteina nađu i druga organska i neorganska jedinjenja koja se ne mogu uvrstiti u grupu aminokiselina. To su ponekad lipidi, ponekad glicidi, a često su to vrlo složena jedinjenja koja ne spadaju ni u jednu od pomenutih grupa.

          Kod većine heteroproteina prilično jasno se razlikuju dva strukturna dela: jedan deo je belančevina iz grupe holoproteina, a drugi čini tzv. prostetična grupa, nebelančevinske prirode, različita od jednog do drugog heteroproteina. Ova prostetična grupa u sastavu heteroproteina je stvarni nosilac karaktera i njihove funkcije. Čisti belančevinski deo makromolekule heteroproteina koji sadrži samo aminokiseline odnosno polipeptidne lance, naziva se apoprotein.

          Kod nekih heteroproteina nebelančevinska komponenta nije tako jasno odvojena kao prostetična grupa, da bi se mogla smatrati za određenu celinu u sastavu molekule heteroproteina.

          Prema prirodi i sastavu nebelančevinske komponente, heteroproteini su svrstani u nekoliko grupa: hemoproteini ili porfirinski metaloproteini, glikoproteini, fosfoproteini, lipoproteini i nukleoproteini. Ovde se samo tabelarno iznosi podela medicinski važnih heteroproteina prema prostetičnim grupama, a detaljnije objašnjenu njihovu strukturu i funkciju možete pronaći na našem portalu.