Heparin

          Heparin, već davno terapeutski i eksperimentalno korišćena supstanca, takođe spada u ovu grupu poliholozida, u tzv. mukopolisaharide. Poznata je kao antikoagulanc, tj. materija koja može da spreči koagulaciju krvi kada se nađe izvan krvnog suda, pa bilo da se primeni in vitro, bilo in vivo. Heparin je izolovan iz više organa, a najviše ga sadrže jetra, pluća i mišići. Za razliku od drugih glikozaminoglikana koji su ekstraćelijski sastojci, heparin je intraćelijska komponenta mastocita.

          Sve pojedinosti hemijskog sastava heparina nisu pouzdano utvrđene, ali su obimna ispitivanja pokazala neke činjenice, naime, zna se pouzdano da se dva derivata glukoze nalaze u njemu: D-glukozamin i D-glukuronska kiselina. Dalje, da je prisutno tri molekule sumporne kiseline po disaharidu vezanih za azot i, preko kiseonika, za ugljenih (N-veza i O-veza). I, najzad, utvrđeno je da azot amino-grupe u glukozaminskoj komponenti heparina nije acetilovan kao kod ostalih mukopolisaharida. Međusobna ozidska veza glukozamina i glukuronske kiseline je verovatno 1 : 4 ili 1 : 6, a ne 1 : 3 kao kod drugih.

          Heparan sulfat je skoro identičnog sastava kao heparin, ali sadrži manje sumpornih grupa, i ne nalazi se u ćelijama već je ekstraćelijski sastojak tkiva, bazalnih membrana i ćelijskih membrana.