Glicidi – ugljeni hidrati

          Glicidi su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika sa takvim kvantitativnim odnosima ovih elemenata da na svaki atom ugljenika dolaze po dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Bruto-formula Cn (H2O)n očito pokazuje zašto se često nazivaju ugljeni hidrati. Mnogi glicidi, a naročito oni najvažniji, imaju sladak ukus, pa su poznati i pod nazivom šećera.

          Hemijski, glicidi su polihidroksilni aldehidi i ketoni i njihovi kondezacioni produkti.

          Vrlo su rasprostranjeni u živom svetu, biljnom i životinjskom gde obavljaju i strukturne i energetske funkcije. Najvažniji glicid, glukoza sintetiše se od ugljen dioksida i vode u biljkama procesom fotosinteze u ogromnim količinama. Fotosinteza biljaka je praktično jedini proces kojim živi svet na zemlji preuzima energiju sunca i konvertuje ju u hemijsku energiju. Ovo je veoma važna činjenica za lanac ishrane, jer životinje mogu da sintetišu samo daleko manje količine glukoze od masti i proteina, pa najveći deo svojih potreba moraju da zadovoljavaju unošenjem biljnih glicida putem ishrane. Glukoza je glavni sastojak glicida u hrani, ona se neprekidno apsorbuje iz creva, prelazi u krv i taj izvor je neophodan za održavanje homeostaze glukoze i opšteg metabolizma u organizmu sisara. Glicidi predstavljaju jedan od glavnih izvora energije za život, te nema ćelije u kojoj ne bi bilo ovih jedinjenja. Poneka tkiva, kao što je mišićno, vrlo ih mnogo koriste za svoje funkcije. Njihova gradivna uloga je manje ispoljena, iako je značajna. Obavezan su sastojak nukleinskih kiselina i pomenutih učesnika enzimskih sistema iz te grupe, pa i tako važnih kao što su adenozin-fosfati. Iako je glukoza glavni izvor energije za sva tkiva, za neka i jedini, ona se delom pretvara i u druge glicide (glikogen, ribozu, galaktozu, laktozu, glikoproteine, proteoglikane i dr.) sa veoma važnim fiziološkim funkcijama.

          Klasifikacija glicida

          Glicidi se dele u dve grupe. Jednu čine jednostavna jedinjenja koja se kiselinskom hidrolizom ne mogu rastaviti na jednostavnija i nazivaju se monosaharidi. Drugu grupu predstavljaju složenija, pretežno makromolekulska jedinjenja, koja hidrolizom daju monosaharide i nazivaju se glikozidi. Ako se hidrolizom dobiju samo monosaharidi, onda je reč o holozdima, a ako se, pored monosaharida, u hidrolizatu nađu i druga jedinjenja onda su to heterozidi. Šematski:

          Pored ovih, u glicide spadaju i hemijska tela koja potiču od monosaharida, bilo njihovom redukcijom ili oksidacijom, bilo supstitucijom hidroksilne grupe monosaharida nekom atomskom grupom. Hidroksilna grupa monosaharida daje mogućnost građenja estra, te i njihovi estri spadaju u ovu grupu jedinjenja.

Preporuceno: Varenje ugljenih hidrata