Period ekstrauterine adaptacije novorođenčeta i faktori koji doprinose njegovom optimalnom rastu i razvoju podrazumevaju prvenstveno procese sazrevanja i sledstvene adaptacije gastrointestinalnog trakta i imunološkog sistema, pri čemu je značaj optimalne ishrane i nutritivnih potreba i danas predmet osežnjih istraživanja. U tom najranijem periodu života humane jedinke pojam idealne ili najbolje moguće ishrane evoluirao je milenijumima u korist majčinog mleka i dojenja.
Od postanka čovečanstva briga za potomstvo ogledala se u ostvarivanju stalnog uskog kontakta majka-dete, a dojenje svaki čas i na zahtev deteta osiguravalo je posle porođaja novorođenčetu hranu, toplinu, zaštitu i mesto u društvu, i u celini odlučivalo o njegovom preživljavanju.
Laktacija u suštini predstavlja integralni deo reproduktivnog ciklusa svih sisara, uključujući i čoveka. Hormonalna kontrola i sitmulacija laktacije podrazumevaju tri glavna procesa u prilagođavanju mlečne žlezde kod ženskog pola:
- rast mlečne žlezde (mamogeneza),
- pokretanje sekretornih postupaka u njoj (laktogeneza),
- održavanje uspostavljene mlečne sekrecije (galaktopoeza).
Uspešno sprovođenje i održanje laktacije zavisi prvenstveno od postupaka koji se sprovode u prvim danima. Većina poteškoća vezana je za prvi podoj i samo otpočinjanje sekrecije mleka. Zato se u radu lekara kliničara neminovno nameće potreba za kliničkom procenom laktacije. Ona podrazumeva:
- vreme i brzinu naviranja mleka,
- određivanje stvarnog sekretornog kapaciteta mlečne žlezde (psisano + ručno ispražnjeno mleko posle podoja),
- mlečnost dojke, tj. njene anatomske osobine i promene u kojima se ogleda stepen sekretorne aktivnost): veličina žlezdanog tkiva – najvažnije, veličina i oblik bradavice, celokupan psihički stav prema dojenju.
U kompletnoj proceni neophodno je poznavanje: starosti dojilje, pariteta (reda rađanja), termina porođaja, primenjene akušerske intervencije, ranijih operativnih zahvata na dojci, eventualne bolesti majke i lekova koje koristi.
Dojka u toku uspostavljene laktacije ima dobro razvijene alveole, mlečne kanale, mlečne rezervoare ispod areole i bradavice, masno tkivo, izražen venski crtež na koži dojke i hiperpigmentaciju bradavice.
Nadolazak mleka ima usporeniji tok kod prvorotki (2-3 dana), a kod starijih majki može biti usporena ili odložena sekrecija mleka čak za 4-5 dana. Slično se dešava i kod primene odreženih akušerskih intervencija (ručna pomoć po Brahtu (Bracht), primena vakum ekstrakcije, carski rez). Poseban problem je preveremeni porođaj, kada se laktacija uspostavlja tek krajem prve nedelje po porođaju, pri čemu sekrecija može biti oskudna i nedovolja u odnosu na energetska i nutritivna svojstva deteta tok uzrasta. U slučajevima ekstremnog preterminskog porođaja (pre 28. gestacijske nedelje) laktacija se javlja tek posle 3-4 nedelje, a može i potpuno izsotati.
Kao rezulstat hormonskog delovanja u pripremi dojke za laktaciju, estrogeni i progestrona ostvaruju bogatu razgranatost mlečne žlezde, dok se visokodiferencirane sekretorne alveolarne ćelije na krajevima mlečnih kanala razvijaju pod dejstvom prolaktina. Produkcija sastojaka mleka nastaje kao odgovor na dejstvo prolaktina u tkivu dojke pripremljenom tokom trudnoće. Nakon porođaja (sa izbacivanjem placente) dolazi do naglog pada nivoa estrogena i progesterona i postepenog povećanja nivoa prolaktina, koji je glavni laktogeni hormon posle porođaja. Oksitocin deluje pre podoja ili tokom njega, podstičući izlučivanje mleka i skupljanje materice.
Sisanje i dojenje predstavljaju kontinuirani stimulans za lučenje prolaktina i oksitocina, koji su neophodni za sintezu, lučenje i izbacivanje mleka iz dojke. U toku sisanja nadražuju se taktilni receptori bradavice i mehanički dilatiraju mlečni kanali, čime se na dalje nadražuju receptori u kanalikularnom sistemu dojke, te tako postešuje i održava laktacija. Svakim podojem prolazno se povećava nivo prolaktina u serumu majke (raste od početka do kraja podoja), zatim opada i za 2-4h se vraća na početnu vrednost.
Porast koncentracije prolaktina usled sisanja:
- Stimuliše proizvodnju mleka
- Priprema dojku za sledeće dojenje (luči se posle podoja i više tokom noći)
- Stimuliše sintezu masnih kiselina i mlečnih proteina u žlezdanim ćelijama dojke
- Inhibira sekreciju gonadotropina – laktaciona amenoreja i kontraceptivni učinak dojenja (samo kod učestalog, redovnog i isključivog dojenja)
- Srazmeran je dužini dojenačkog perioda i čestalosti podoja
Lučenje oksitocina je:
- Uslovljeno sisanjem
- Iz paraventrikularnih i supraoptičkih jedara hipotalamusa u neurohipofizu, ptom u cirkulaciju
- Odgovorno za kontrakciju mioepitelnih ćelija oko alveola i kanalića dojke, te dospevanje mleka u mlečne kanale
- Učestalije stavljanje deteta na dojku održava i adekvatnu osetljivost hipofize, savetuje se što ranije uspostavljanje refleksong luka, postavljanjem deteta odmah posle porođaja (prvih pola sata) na dojku.
Redukcija laktacije može biti posledica: smanjenja broja podoja, ne izmlazanja posle podoja, 48 časovnog prekida dojenja – opada sekrecija mleka, straha, umora, brige i opšte iscrpljenosti majke (nespavanje u toku navikavanja na nove obaveze i na ritam koji namaće dete u svom prilagođavanju na spoljni svet), nedostatka samopouzdanja i pravih informacija o sprovođenju dojenja i kontroli napredovanja deteta, lošeg socijalnog okruženja i navika poput alkohola i pušenja.
Ako dojka nije stimulisana na lučenje mleka, posle tri nedelje (ili nešto kasnije) dolazi do regresije njenog tkiva. Ubrzavaju se procesi koji rezultiraju nastankom hipogalaktije i ablaktacije.