Eritrociti • Crvena krvna zrnca • RBC

Eritrocit je krvna ćelija kao i leukociti, međutim njihove uloge u organizmu su različite. Primarna uloga ove ćelije je transport gasova preko hemoglobina koji se nalazi u citoplazmi ove ćelije. Najbrojnije su ćelije krvi i crvene su boje, pa ih mi zovemo i crvena krvna zrnca (red blood cellRBC).

Oblik i veličina eritrocita

Eritrociti imaju karakterističan oblik bikonkavnog (udubljenog) diska. Zahvaljujući ovom obliku eritrocitima je omogućeno da prolaze kroz kapilare, koji su najčešće manji od njegove veličine. Zapremina jednog eritrocita je 83mm3.

Bikonkavni oblik je primer kako funkcija kroz evoluciju menja građu ćelije. Ovom promenom je data veća površina ćelije i smanjen put koji gasovi treba da prođu da bi se vezali za hemoglobin koji je smešten u centru eritrocita. Povećavajući na taj način brzinu difuzije gasa kroz ćeliju.

Građa eritrocita

Eritrociti nemaju jedro kao većina ćelija u organizmu, niti mitohondrije. Pa se za nju teško može reći da je ćelija, jer ima malo ćelijskih organela. Nego pre liči na vreću napunjenu hemoglobinom. Imaju semipermeabilnu lipoproteinsku membranu i stromu unutar koje je smešteno i veliki broj enzima koji imaju značajne uloge.

Broj eritrocita – Krvna slika

U krvi eritrocita ima od 3,5 do 5,2 * 1012 u 1 litri krvi. Broj zavisi od pola, životnog doba, opšteg stanja čoveka i od niza drugih faktora. Npr. kako je hipoksija (smanjena koncentracija kiseonika) glavni pokretač stvaranja eritrocita u koštanoj srži, ljudi koji žive na višim nadmorskim visinama imaju povišen broj eritrocita u krvi dok ljudi u nižim predelima snižen. Zato sportisti idu na pripreme u predele visoke nadmorske visine gde je vazduh razređeniji i smanjena koncentracija kiseonika, kako bi poboljšali svoju kondiciju i smanjili mogućnost upale i zamora mišića.

Razgradnja eritrocita

Nakon što se eritrocit stvori u koštanoj srži, ulazi u krvotok i cirkuliše od 80-120 dana. Pošto ove ćelije nemaju jedro, nemaju ni sposobnost sinteze/obnove proteina pa se i enzimi troše. Postepeno eritrocit gubi energiju, a sa njom i mogućnost izbacivanja vode i sebe što dovodi do bubrenja i hemolize eritrocita. Najveći deo razgradnje eritrocita dešava se u jetri (Kupferove ćelije) i slezini (groblje eritrocita), kao i bilo gde u organizmu gde su prisutni makrofagi koji jedu eritrocite.

Uloga eritrocita

Bez ovih ćelija nema života. Eritrocit je značajan po tome što se preko njega vrši transport gasova kroz telo. Naime, unutar eritrocita je hemoglobin koji poseduje moć vezivanja kiseonika (O2) i ugljen dioksida (CO2). Sve preostale uloge možete pronaći u članku o hemoglobinu.

Sinteza eritrocita

Eritrociti su proizvod procesa eritropoeze. Detaljan mehanizam sinteze će biti obljavljen na portalu u narednom periodu. Ovde ćemo govoriti samo o materijama koje su neophodne za normalnu sintezu ovih ćelija.

Vitamin B12 – rezerve ovog vitamina u organizmu se nalaze u jetri. Dovoljne su za sintezu crvenih krvnih zrnaca u narednih 3-6 godina. Iako je prisutan u mnogim namirnicama koje čovek svakodnevno jede.

[opsirnije]Vitamin B12[/opsirnije]

Folna kiselina kao koenzim je neophodan za sintezu nukleinskih kiselina, pa u njihovom odsustvu eritrociti ne mogu brzo da proliferišu nego se stvaraju veliki eritrociti koji imaju kratak životni vek. Rezerve folne kiseline se nalaze u jetri i kod zdravog čoveka dovoljne su za sinterzu eritrocita (RBC) za narednih 3-6 meseci.

[opsirnije]Folna kiselina[/opsirnije]

Gvožđe (Fe) je jon bez koga hemoglobin ne bi održao svoju normalnu strukturu. Kako biste razumeli značaj gvožđa savetujemo vam da pročitate sledeći tekst.

[opsirnije]Gvožđe u krvi • (Fe)[/opsirnije]

Unutrašnji (intrizik) faktor je molekul koju produkuju ćelije želuca. On omogućava vitaminu B12 da prođe kiselu gastričnu barijeru, u nepromenjenom obliku i dospe do terminalnog dela tankog creva (Ileum) gde se vrši njegova resorpcija. Na ovaj način nam se obnavljaju depoi vitamina B12 u jetri. Vise o ulozi ovog vitamina smo rekli gore.

Hormon eritropoetin nije zapravo hormon, već glavni faktor rasta koji stimuliše produkciju eritrocita u koštanoj srži. Ovaj faktor produkuju bubrezi koji su stimulisani hipoksijom (smanjenom koncentracijom kiseonika u krvi).

Interleukin 3 je induktor rasta i preprodukcije za eritrocite.

Smanjen broj eritrocita u krvi

Usled smanjenog broja eritrocita smanjuje se i vrednost hemoglobina u krvi. Bolest koja nastaje narod zove malokrvnost ili stručno anemija. Neke vrste anemija i njihove uzroke smo opisali u tekstu » Anemija.

14 одговора на „Eritrociti • Crvena krvna zrnca • RBC“

    1. Postovanje,
      Zadatak eritrocita je da prenose kiseonik, a ne da ga trose.
      Jednostavno je tako priroda programirala eritrocite bez mitohondrija, pozdrav!

  1. Poštovani, imam 40 godina,pre 2 meseca sam preležala koronu,sve je bilo u redu. Ovih dana ossćam bolove u levom delu stomaka i krkljanje u crevima. Nema znakova krvave stolice,negativna sam na Helicobacter P. A krva slika je relativno dobra. Prvi put mi je snižen nivo eritrocita,hemoglobin,hematokrit i limfociti. Ostalo je u granicama normale. Ukazuje na anemiju,ali nisam imala nikakav vid krvarenja niti bilo sta slično. Sumnjam na najgore.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *