Endometrioza predstavlja stanje u kome se tkivo koje oblaže unutrašnjost materice (endometrijum) nalazi van nje, u jajovodima ili jajnicima.
Uglavnom se javlja kod žena reproduktivnog perioda, ređe kod žena koje su prošle menopauzu.
- Simptomi endometroze
- Kada se obratiti doktoru?
- Najčešći uzroci endometroze
- Komplikacije
- Lečenje endometrioze
Simptomi endometroze
Simptomi variraju. Stanje može biti asimptomatsko ili proticati sa izraženim simptomima.
- Bol u donjem delu stomaka ili leđa (pelvični bol); pogoršava se tokom menstrualnog ciklusa
- Bol tokom menstrualnog ciklusa koji onemogućava obavljanje dnevnih obaveza
- Bol tokom ili nakon seksualnog odnosa
- Bol tokom uriniranja za vreme ciklusa
- Mučnina, konstipacija (zatvor), dijareja (proliv)
- Poteškoće sa ostajanjem u drugom stanju
Takođe, često se javljaju teške i obimne menstruacije. Kod nekih žena može doći do pojave depresije.
Kada se obratiti doktoru?
Potrebno je obratiti se doktoru kada primetite neke od gore navedenih simptoma radi dalje dijagnoze i terapije, kao i u slučajevima velikog uticaja na svakodnevni život.
Najčešći uzroci endometroze
Pravi uzrok endometrioze se i dalje ne zna.
Danas postoji nekoliko teorija kako dolazi do stanja:
- Genetski – stanje ima tendenciju javljanja u porodicama;
- Retrogradna menstruacija – stanje kada tokom menstruacije deo endometrijuma putuje na gore i usadi se u jajovodu ili jajniku;
- Problemi sa imunološkim sistemom organizma;
- Širenje endometrijumskih ćelija kroz organizam putem krvotoka ili limfotoka;
Nijedna od ovih teorija ne objašnjava endometriozu u potpunosti pa se veruje da nastaje kao posledica zajedničkog delovanja više faktora.
Komplikacije
Endometrioza je stanje koje sa sobom nosi niz komplikacija.
1 Problemi sa fertilitetom
Endometrioza može da ošteti jajovode ili jajnike i da uzrokuje probleme sa začećem.
Većina žena sa blagim ili umerenim oblikom endometrioze će ipak vremenom moći da ostane u drugom stanju bez terapije.
Lekovi neće poboljšati plodnost. Hirurgijom se mogu ukloniti delovi endometrijuma iz jajovoda i jajnika ali ni ovo ne garantuje trudnoću.
Ukoliko postoje poteškoće sa začećem, in vitro oplođenje je opcija, iako i ovde se zabeležava nizak procenat uspešnosti.
2 Adhezija
„Lepljivi“ delovi endometrioskog tkiva mogu dovesti do međusobnog slepljivanja okolnih organa.
3 Ciste na jajnicima
Tečnošću ispunjena cista u jajniku može postati veoma velika čak i bolna.
Ovo se dešava kada je endometriotsko tkivo blizu jajnika ili u njima.
4 Komplikacije operacije
Operacija endometrioze nosi sa sobom komplikacije. Češće komplikacije koje ne predstavljaju ozbiljno stanje su:
- Infekcija rane
- Krvarenje (manje)
- Pojava modrica oko rane
Manje učestale ali ozbiljnije komplikacije obuhvataju:
- Oštećenje organa (slučajno nastala rupa u materici, bešici ili crevu)
- Obilno krvarenje u abdomenu
- Pojava ugruška krvi u venama nogu (dubokovenska tromboza) ili u plućima (embolija)
5 Problemi sa mokraćnom bešikom i crevima
Endometrioza koja zahvata creva ili mokraćnu bešiku predstavlja teško stanje za terapiju jer uključuje veliku operaciju. Operacija može obuhvatati odstranjivanje dela bešike ili creva i postavljanje uglavnom kratkotrajne urostome ili kolostome (kesa koja služi za uriniranje ili defekaciju dok se organi oporavljaju od operacije).
Lečenje endometrioze
Ne postoji konačan lek za endometriozu. Terapija je usmerena na ublažavanje simptoma, kako stanje ne bi uticalo na svakodnevni život pacijenta.
Terapija može biti prepisana u cilju da:
- Ublaži bol
- Uspori rast endometriotskog tkiva
- Poboljša plodnost
- Zaustavi povratak stanja
Terapija u nekim slučajevima nije potrebna. To se dešava kod blagih i umerenih simptoma, ukoliko ne postoji problem sa plodnošću ili ukoliko se pacijentkinja približava menopauzi kada se simptomi mogu poboljšati bez ikakve terapije. Endometrioza se može poboljšati i sama od sebe, ali isto tako može i pogoršati ukoliko se ne leči.
1 Analgetici
Uglavnom se koriste antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena ili paracetamola. Kod izuzetno jakih bolova mogu se koristiti oba zajedno. Obavestiti doktora ukoliko bol ne prestaje nakon nekoliko meseci.
2 Hormonska terapija
Cilj terapije je ograničiti ili zaustaviti proizvodnju estrogena u organizmu jer estrogen podstiče stvaranje endometriotskog tkiva.
Terapije utiče na proizvodnju, ali nema efekta na „lepljivo“ tkivo i na fertilitet.
Primenjuju se:
- Oralni kontraceptivi i kontraceptivni flasteri – kod blažih simptoma; mogu se koristiti duži vremenski period;
- Levonorgestrel oslobađajući intrauterini sistem – „T“ oblika i postavlja se u matericu, funkcioniše tako što sprečava brz rast endometrijuma;
- Analozi gonadotropin rilising (oslobađajući) hormona – izazivaju prolaznu menopauzu jer sprečavaju produkciju estrogena; mogu se koristiti kraći vremenski period (npr. nafarelin)
- Progesteron – sprečavaju brz rast endometrijuma i endometriotskog tkiva;
Najveći broj hormonskih terapija utiče na fertilitet i smanjuje šansu da ostanete u drugom stanju dok ste na terapiji ali ne ostavlja dugotrajne posledice na fertilitet.
3 Operativni zahvat
Operacija se koristi za eliminaciju endometriotskog tkiva što ublažava simptome i poboljšava fertilitet. Vrsta zhvata zavisi od lokalizacije tkiva, uglavnom se radi o:
- Laparaskopiji – minimalno invazivna operacija, ulazi se laparoskopom i prave se dva mala reza; za eliminaciju tkiva se koristi toplota, laser ili električna struja; radi se pod opštom anestezijom;
- Histerektomiji – uklanjanje materice; i nakon operacije postoji mogućnost povratka endometrioze; nakon operacije postoji mogućnost potrebe hormonske terapije;