Embriologija spoljašnjeg uva
Embriologija ušne školjke
Embriologija spoljašnjeg slušnog hodnika
Embriologija ušne školjke
Početkom drugog fetalnog meseca, u petoj nedelji gestacije, na najproksimalnijem delu prve škržne brazde javljaju se aurikularne, Hisove kvržice, colliculi auriculares.
Ima ih šest, od togase tri nalaze na mandibularnom luku (prvog škržnog luka), a tri na hioidnom luku (drugi skržni luk). U šestoj nedelji gestacije dolazi do narastanja aurikularnih kvržica, a u periodu od sedme do dvanaeste nedelje dešava se njihovo fuzionisanje sa početnim stvaranjem oblika ušne školjke.
Svaka od ovih kvržica je odgovorna za formiranje određenog dela ušne školjke.
Fuzija druge i treće aurikularne kvržice (formiranje heliksa) dešava se nešto ranije u odnosu na fuziju četvrte i pete kvržice, i njihovo narastanje je u kaudalnom smeru, što objašnjava klinički nalaz da deca sa sindromskom patologijom prvog škržnog luka imaju posteriornije rotirane i niže položene ušne školjke.
Sa dvadesetom nedeljom intrauterinog razvoja ušna školjka ima formu adultne. Na rođenju je njena veličina 66 procenata veličine adultne ušne školjke.
Uduboljenje između aurikularnih kvržica daje konhu na kojoj se nastavlja hrskavičavo-membranozni deo spoljašnjeg slušnog hodnika.
Embriologija spoljašnjeg slušnog hodnika
Razvoj spoljašnjeg slušnog hodnika (SSH) započinje u osmoj nedelji gestacije, invaginacijom prve faringealne brazde (primordijalni meatus, između rostralno položenog prvog škržnog luka i kaudalno položenog drugog škržnog luka, tako što epitel sa dna brazde migrira put medijalno (u dubinu) u susret prvoj faringealnoj vreći koja narasta iz farinksa u lateralnom smeru i preteča je budućeg srednjeg uva.
Lateralni deo budućeg spoljašnjeg slušnog hodnika, nastao produbljivanjem prve faringealne brazde put medijalno ima sve atribute kože (folikuli dlaka, žlezde) i odgovara hrskavičavo-membranoznom delu definitivno formiranog spoljašnjeg slušnog hodnika.
Medijalni deo spoljašnjeg slušnog hodnika do sedmog meseca intrauterinog razvoja prepoznaje se kao kompaktna epitelna traka. Na mestu spajanja ove epitelne ektodermalne trake i prva faringealne vreće u desetoj nedelji gestacije, formira se meatalna ploča kao prekurzor timpanične membrane.
Vezivno tkivo, mezodermalnog porekla, između ektodermalnog i endodermalnog sloja, daje trilamelarnu strukturu timpanične membrane počinje da osifikuje u dvanaestoj nedelji gestacije iz četiri osifikaciona centra koja se fuzionišu, sem superiorno u predelu Rivinijusovog žleba, stvarajući timpanični nepotpuni prsten koji čini cirkumferencijalnu potporu timpaničnoj membrani.
Proces kanalizacije epitelne trake započinje u sedmom mesecu fetalnog razvoja u mediolateralnom smeru što objašnjava odsustvo adneksa kože u ovom delu budućeg koštanog dela spoljašnjeg slušnog hodnika.
Na rođenju spoljašnji slušni hodnik uključuje medijalno timpanični prsten i lateralno memranozno hrskavičavi deo.
U postnatalnom periodu dolazi do izduživanja timpaničnog prstena koji se ovim procesom transformiše iz forme prstena u formu cilindra i dobija u dužini.
Koštani spoljašnji slušni hodnik nastavlja sa lateralnim rastom u toku prve i druge postnatalne godine.
Formu i dužinu adultnog spoljašnjeg slušnog hodnika postiže u periodu od četvrte do pete godine života.
Embriologija srednjeg uva
Eustahijeva tuba, kavum timpani i antrum nastaju iz prve faringealne vreće. U trećoj nedelji embriogeneze prva faringealna vreća raste put spolja, njen proksimalni deo će dati Eustahijevu tubu, dok će nešto kasnije distalni deo dati tubotimpanični recesus, budući timpanični kavum i antrum.
Razvojno gledano srednje uvo je vazdušni sinus koji se razvija zajedno sa eustahijevom tubom i obloženo je endodermom.
Slušne koščice, izuzimajući unutrašnju površinu pločice stapesa, nastaju kondenzacijom mezenhima prvog i drugog škržnog luka.
Incus i malleus dominantno nastaju iz Mekelove hrskavice mandibularnog prvog škržnog, luka, a stapes iz Rajhterove hrskavice hioidnog drugog škržnog, luka.
Vestibularna površina pločice stapesa je derivat otičke kapsule. Osifikacija maleusa i inkusa započinje u šesnaestoj nedelji gestacije, a završava u tridesetoj nedelji gestacije.
Slušne koščice su okružene mezenhimalnim tkivom do osmog meseca intrauterinog razvoja, kada isto nestaje i formira se timpanični kavum oblažen mukoznom membranom.
U devetom mesecu intrauterinog razvoja osikularni lanac zauzima svoj funkcionalni položaj utkivanjem maleusa u bubnu opnu i stapesa u ovalni prozor.
Mišić zatezač bubne opne (musculus tensor tympani) je porekla mezenhima prvog škržnog luka.
Inervisan je nervusom trigeminusom, peti kranijalni živac.
Muskulus stapedius je porekla mezenhima drugog škržnog luka i inervisan je nervusom facijalisom, sedmi kranijalni nerv.
Antrum mastoideum počinje da se razvija u toku petog meseca intrauterinog razvoja.
Pri kraju fetalnog života od antruma počinju da se razvijaju mastoidne ćelije koje posle rođenja imaju pun rast i definitivno formiranje.
Embriologija unutrašnjeg uva
Razvoj unutrašnjeg uva započinje dvadeset drugog dana embriogeneze formiranjem optičkih plakoda koje predstavljaju zadebljanja ektoderma sa strana rombencephalona koja se kasnije spuštaju kaudalno.
Invaginacjijom plakoda u mezenhimalno tkivo u četvrtoj nedelji embriogeneze formiraju se otičke jamice.
Invaginirani deo se uvćeva, a „usta jamica“ sužavaju zajedničkim narastanjem usana.
Kada se one sustignu, dolazi do fuzije epitela, a otička jamica se pretvara u zatvorenu vrećicu, koja se naziva otička ili auditorna vrećica (otocista), ispunjena endolimfom i iz nje će se u toku daljeg razvoja formirati membranozni lavirint.
Inicijalno je membranozni lavirint obavijen embrionalnim mezenhimnim tkivom. Iz mezenhimnog tkiva delom će nastati hrskavica, čiji će spoljašnji omotač dati lavirintarnu kapsulu, a delom će se transformisati u finu retikularnu mrežu koja će dati unutrašnji omotač perilimfatičnog prostora. U petoj nedelji embriogeneze otocista se deli na dva dela oblika kruške sa peteljkom.
Od gornjeg dela otičke vrećice će se diferencirati utriculus, polukružni kanali i endolimfatički duktus, dok će se donji deo diferencirati u sacculus i kohlearni duktus.
U vreme razdvajanja otociste dolazi do odvajanje konglomerata ganglionarnih ćelija pri čemu se formira statoakustički ganglion.
U toku sedme nedelje embriogeneze kohlearni duktus završava jedan zavoj, au toku desete nedelje razvijena su dva i po zavoja.
Oko jedanaeste nedelje embriogeneze endolimfatični lavirint je kompletno diferenciran, sem dela kortijevog organa apikalnog zavoja.
Maturacija kohlearne anatomije je u najvećoj meri ostvarena u periodu od 22. do 26. nedelje gestacije.
Veličina kohleje, slična adultnoj veličini, kao i organizacija Kortijevog organa, postiže se u drugom trimestru intrauterinog razvoja.
Spoljašnje slušne ćelije i nervna vlakna koja su u kontaktu s njima nastavljaju proces maturacije i u toku trećeg trimestra.
Na rođenju kohlearna struktura odgovara adultnoj.
Osifikacija koštanog lavirinta dešava se od šesnaeste do dvadeset treće nedelje gestacije.
Kost otičke kapsule je enhondralna i kao takva je najčvršća kost ljudskog organizma.
Nema sposobnost regeneracije!
Nakon fraktura piramide pukotine na tim mestima ostaju otvorene, jer nema stvaranja koštanog kalusa.
Potpuna osifikacija koštanog lavirinta postiže se na kraju prve godine života.
Samo na lavirintu kost ostaje embrionalna u toku čitavog života, ne pretvara se u lamelarnu kost, koja je u biološkom i mehaničkom smislu više diferentovana, što objašnjava specifičan način reagovanja koštane ljuske lavirinta na traumu i na zapaljenske procese.