Edem (otok)

Edem je prisustvo viška tečnosti u tkivima organizma, može biti dvojakog porekla.

Edem intracelularnog porekla
Edem ekstracelularnog porekla
Uzroci edema

Povećan kapilarni pritisak
Smanjenje proteina plazme
Povećana permeabilnost kapilaraBlokada oticanja limfe
Edem celog tela

Potencijalni prostori u telu

Edem intracelularnog porekla

• usled nedostatka odgovarajuće ishrane ili depresije metaboličkih sistema tkiva ćelija ne generiše se dovoljno ATP-a za rad jonskih pumpi, tada joni natrijuma ne mogu da se ispumpaju iz ćelije i dolazi do povećane intraćelijske zapremine;
• inflamacija tkiva – mikroorganizmi utiču na permeabilnost ćelijske membrane, pa se povećava ulazak i potrebnih i nepotrebnih supstanci u ćeliju što utiče na povećan volumen;

Edem ekstracelularnog porekla

Kada se višak vode nakuplja u ekstracelularnom prostoru, postoje dva opšta uzroka ekstracelularnog edema.

• nenormalan izlazak vode iz krvnih kapilara ili nemogućnost limfnog sistema da vrati vodu u krvotok;
• renalna retencija soli i vode

Uzroci edema

Edem izazvan nenormalnim izlaskom tečnosti iz kapilara ili opstrukcijom limfnih sudova može imati različite uzročnike:

Povećan kapilarni pritisak

A – retencija soli i vode u bubrezima

• akutni ili hronični prestanak rada bubrega;
• višak mineralokortikoida.

B – visok venski pritisak

• insuficijencija srca;
• lokalna venska opstrukcija;
• insuficijencija venske pumpe;

C – smanjen otpor u aeteriolama

• pregrevanje tela;
• paraliza simpatikusa;
• lekovi vazodilatatori;

Smanjenje proteina plazme

A – gubitak proteina mokraćom (bubrezima);
B – gubitak proteina preko ogoljenih površina kože (opekotine, rane);
C – isuficijencija produkcije proteina (oboljenja jetre, malnutricija).

Povećana permeabilnost kapilara

A – imunske reakcije;
B – toksini;
C – bakterijske infekcije;
D – nedostatak vitamina, naročito vitamina C;
E – produžena ishemija;
F – opekotine.

Blokada oticanja limfe

A – karcinom;
B – infekcijom;
C – operacija;
D – urođeno odsustvo ili poremećaj limfnih sudova.

Edem celog tela

Edem u celom telu obično nastaje zbog:

• Insuficijencije (slabost) srca – srce ne uspeva da normalno ispumpava krv iz vena u arterije pri čemu dolazi do porasta venskog i kapilarnog pritiska, a pada arterijskog pritiska. Smanjen arterijski pritisak dovodi do smanjenog izlučivanja soli i vode preko bubrega što još više povećava volumen krvi.
• Insuficijencija levog srca, bez značajne slabosti desne strane srca – krv se lako pumpa u srce desnom stranom, ali na levoj strani krv ne može da uđe iz pulmonalnih vena u levu komoru, zato su svi plućni krvni pritisci povećani i izazivaju težak i opasan plućni edem.
• Zadržavanja soli i vode u bubrezima – kod bubrežnih bolesti kod kojih je ugrožena ekskrecija vode i soli, one se dodaju ekstracelularnoj tečnosti pa će doći i do ekstracelularnog edema i do hipertenzije.
• Oboljenja bubrega (nefrotski sindrom) – dovode do smanjenja plazma proteina, tj. povećanog izlučivanja proteina u urinu, time se smanjuje onkotski pritisak plazme što povećava kapilarnu filtraciju i dovodi do edema.

Intersticijumska tečnost (oko 12l) u našem telu je u obliku gela jer tu vlada negativan pritisak, sva voda je zarobljena u mrežu proteoglikanskih niti i kolagenih vlakana koja daju elastičnost kako bi bila očuvana difuzija. Pritisak u njoj je -3mmHg. Međutim kada se pritisak poveća na pozitivnu vrednost, voda iz gela prelazi u slobodnu tečnost i može da se kreće kroz tkivne prostore.

Sigurnostni faktor protiv edema (koji nastaje pri pritisku oko 17 mmHg):

• niska komplijansa intersticijuma jer edem nastaje samo kad pritisak intersticijumske tečnosti poraste iznad atmosferskog (3 mmHg)
• sposobnost limfotoka da se može povećati 10-50 puta (7mm Hg)
• „ispiranje proteina“ iz intersticijumske tečnosti i smanjenje koloidno-osmotskog pritiska (7mm Hg). Sa povećanjem količine tečnosti filtrirane iz kapilara u intersticijum, povećava se pritisak u intersticijumskoj tečnosti i dreniranje limfnim sudovima. Pri dreniranju se odnose veće količine proteina nego što se filtriraju iz kapilara. Proteini stvaraju koloidno-osmotski pritisak koji za sobom povlači vodu, a kako se smanjuje količina proteina intersticijumskoj tečnosti, smanjiće se i dalje nagomilavanje tečnosti.

Dakle, ukupni sigurnosni faktor protiv edema iznosi oko 17mmHg (kada se svi sigurnosni faktori saberu). To znači da kapilarni pritisak u perifernom tkivu može da poraste za 17 mmHg, odnosno da se udvostruči, pre nego što dođe do stvaranja edema.

Potencijalni prostori u telu

Potencijalni prostori su pleuralna, perikardna, peritonealna, sinovijalne šupljine, zglobne čaure i burze. Nalaze se između dve membrane, a tečnost u kapilarima neposredno uz potencijalne prostore difunduje i u intersticijumsku tečnost i u potencijalni prostor. Proteini koji će se ovim putem nakupiti moraju biti uklonjeni preko limfotoka i vraćeni u cirkulaciju.

Ovako nastaje negativan pritisak:

• interpleuralni prostor -7 do -8 mmHg;
• perikardna šupljina -5 do -6 mmHg;
• zglobna šupljina -3 do -5 mmHg.

Edem nastaje kao i u intersticijumu: efuzija, ascites (nakupljanje tečnosti u abdomenu).