Veliki je broj sistemskih ili lokalnih kliničkih poremećaja koji mogu izazvati difuzno uvećanje pljuvačne žlezde.
Bolest može biti asimptomatska, povezana sa tegobama u vezi sa pljuvačnom žlezdom ili da pacijent ima simptome koji nisu povezani sa pljuvačnom žlezdom.
Dijagnostika počiva na anamnezi i kliničkom pregledu uz laboratoriju, radiografiju, ultrazvuk, citopatologiju ili patohistološku dijagnostiku.
Laboratorija
Aspiraciona citodijagnostika
Dijagnostička biopsija pljuvačne žlezde
Dijagnoza idiopatskog povećanja žlezde počiva na isključenju drugih mnogućih uzroka uvećanja.
Prisustvo bola ukazuje na inflamatorni, neinflamatornu i malignu etiologiju tog stanja. Drugi simptomi su kserostomija, suvoća očiju, malokluzija, karijes, trizmus, gubitak senzibiliteta ili slabost kranijalnih nerava.
Od opštih simptoma treba uočiti temperaturu, gubitak telesne težine, noćno znojenje, slabost, mišićno skeletne žalbe.
Uzeti podatke o lekovima koje koristi, dužini uzimanja i postojanja alergije na lekove ili na druge alergene. Treba zabeležiti prethodne bolesti i operacije, upotrebu alkohola, upotrebu zabranjenih lekova, dijete, seksualnu aktivnost, pušenje, profesiju, rekreativne aktivnosti, porodičnu istoriju.
U kliničkom pregledu napraviti kompletan pregled glave i vrata kako bi uočili karakteristike pljuvačnih žlezda i okolnih struktura. Inspekcija pljuvačne žlezde i bimanuelna palpacija, proširenost i priroda uvećanja pljuvačne žlezde.
Treba razlikovati difuzno uvećanje žlezde od ograničenih masa u žlezdi. Unilateralno uvećanje žlezde je indikativno na zapaljenje, opstrukciju, traumatsku etiologiju, dok obostrano ili multiglandularno uvećanje ukazuje na virusni sijaloadenitis, hronični sijaloadenitis, Sjegrenov sindrom i sijaloadenozis.
Palpirati orificijum izvodnog kanala žlezde na kamenčiće. Sa masažom žlezde treba uočiti karakteristiku sekreta.
Sijaloendoskopija je dobra za vizualizaciju kanalikularnog sistema. Može ukazati na kamenčić, duktalnu stenozu ili leziju žlezde po tipu polipa ili sijalodohitisa. Preza facijalnog živca je indikativna za neoplazmu ili neka inflamatorna stanja kao što je sarkoidoza.
Pažljivo palpirati vrat na uvećanje limfnih čvorova vrata. Unilateralna limfadenopatija može ukazivati na inflamaciju ili neoplazmu. Obostrano uvećanje čvorova ukazuje na granulomatozna oboljenja i HIV infekciju. U tom slučaju potrebno je ispitati produkciju suza suzne žlezde.
Ultrazvuk, studija radionuklidna i angiografija se manje koriste zbog CT i magnet dijagnostike. Na medijastinum i hiluse ili infiltraciju pluća sa sarkoidozom ukazuje rendgenski snimak grudnog koša.
Oko polovine pacijenata sa Sjegrenovim sindromom pokazuje poremećaj u intersticijumu pluća. Sijalografija ukazuje na duktalni sistem.
Kod Sjegrenovog sindroma sijalografija pokazuje globalnu ili punktiformnu ekstravazaciju kontrasta.
Kod sijaladenoze, žlezda je uvećana sa retkim kanalima.
CT i MR studija.
Laboratorija
Sedimentacija eritrocita sa oznako SE, kompletna krvna slika, šećer u krvi, hepatogram, HIV virus, angiotenzin konvertujući enzim, autoantitela (reumatski faktor, antinuklearna antitela, anti SSA i anti SSB, nivo hormona, TSH, nivo vitamina.
Kod sarkoidoze je povećan serumski kalcijum i angitenzin konvertujući enzim. Kod Sjegrenovog sindroma su povećana autoantitela.
Aspiraciona citodijagnostika
Spada u početna istraživanja da bi se isključila neoplazma.
Sijaladenoza, hronični sijaladenitisi i limfom mogu se isključiti.
Može se razlikovati TBC, bolest ogrebotine mačaka, aktinomikoza, bakterijski sijaladenitis.
Dijagnostička biopsija pljuvačne žlezde
Biopsija male pljuvačne žlezde donje usne je jednostavna metoda u dijagnostici suspektnog Sjegrenovog sindroma.