Dehidracija je stanje koje se javlja kada se iz tela eliminiše veća količina tečnosti nego što mu se dopremi. Telesna voda predstavlja najveći deo telesne mase i ona je od velikog značaja za normalno odvijanje svih procesa u telu. Telo dobija vodu samo putem hrane i pića i ovaj proces se odvija povremeno. Sa druge strane, eliminacija vode iz tela je kontinuiran proces, deo vode se eliminiše isparavanjem sa površine kože dok se ostatak eliminiše putem znoja, urina i stolice. Kada telo izgubi previše vode dolazi do poremećaja homeostaze telesnih tečnosti, odnosno telo upada u stanje dehidracije. Teška dehidracija može voditi telo u smrt.
Svako može postati dehidriran, ali ovo stanje je naročito opasno za malu decu i starije osobe.
Najčešći uzrok dehidracije kod male dece je teška dijareja i povraćanje. Starije osobe obično imaju manje telesne tečnost, ali mogu upasti u stanje dehidracije zbog bolesti, nedovoljnog unosa tečnosti ili ako koriste lekove koji potenciraju ovo stanje. To znači da čak i ne tako ozbiljne bolesti, kao što su infekcije lokalzovane u plućima ili urinarnom traktu, mogu da prouzrokuju dehidraciju kod starijih osoba.
Dehidratacija se može javiti kod bilo koje grupe ljudi, nezavisno od starosti, koje ne unose dovoljne količine tečnosti, naročito tokom visokih temperatura ili napornog telesnog rada.
Simptomi dehidracije
Kada je potrebno posetiti lekara?
Uzroci dehidracije
Faktori rizika
Komplikacije
Ispitivanje uzroka dehidracije
Simptomi dehidracije
Žeđ nije uvek pouzdan rani pokazatelj dehidracije. Mnogi ljudi, naročito starije osobe, ne osećaju potrebu za vodom u blagom obliku dehidracije. Iz tog razloga je vrlo važno da se poveća unos vode naročito tokom toplog vremena, napornog telesnog rada ili kada ste bolesni.
Znaci i simptomi dehidracije variraju u zavisnosti kod koje starosne grupe se pojavljuju.
Simptomi kod dece i beba:
- Suva usta i jezik
- Suve pelene u periodu od 3 sata
- „Upale“ ili sitne oči
- Previše mekana lobanja u predelu fontanele
- Umirenost ili razdrazljivost
Simptomi kod adultnih osoba:
- Tamno žut urin
- Oligurija
- Retko uriniranje
- Umor
- Vrtoglavica
- Konfuzija
Kada je potrebno posetiti lekara?
Posetite Vašeg lekara ako Vi ili Vaša bliska osoba:
- Imate proliv (dijareju) 24 ili više sati
- Ste razdražljivi, dezorjentisani i manje aktivni nego obično
- Imate krvavu ili crnu stolicu
Uzroci dehidracije
Najčešći uzrok dehidratacije u savremenom dobu je vrlo jednostavan: ne pijete dovoljno tečnosti, jer ste zauzeti ili bolesni, ili zato što nemate pristup vodi za piće kada ste na putavanju, poslu ili kampovanju.
Međutim, mnoge bolesti i stanja mogu prouzrokovati rapidan gubitak telesne vode i dovesti do dehidracije.
Teška akutna dijareja (dijareja koja se javlja iznenada) može da prouzrokuje ogroman gubitak vode i elektrolita u kratkom vremenskom periodu. Ako se pored dijareje javi povraćanje dolazi do enormnog gubitka tečnosti.
Uopšteno, kako temperatura tela raste srazmerno se povećava gubitak tečnosti. Situacija se pogoršava ako pored dijareje i povraćanja imate i visoku temperaturu.
Znojenje predstavlja još jedan put eliminacije tečnosti iz tela. Fizička aktivnost prouzrokuje znojenje, a sa time i gubitak vode, naročito ako se pored toga ne pije tečnost. Toplota i vlažno vreme su dodatni faktori koji uzrokuju znojenje i gubitak vode.
Poliurija, često i obimno uriniranje je još jedan način gubitka tečnosti. Ovaj simptom se obično javlja kod osoba koji imaju nedijagnostikovan ili nekontrolisan diabetes mellitus i diabetes insipidus. Neki lekovi, kao što su diuretici ili antihipertenzivi, takođe mogu dovesti telo u stanje dehidracije, ali je njihova primena opravdana iz drugih razloga, npr. pad krvnog pritiska.
Faktori rizika
Nažalost, postoje grupe ljudi koji imaju povišen rizik za pojavu dehidracije
Deca. Zbog imunološkog statusa deca i bebe najčešće imaju dijareju (proliv), što povećava rizik za pojavu dehidracije. Mala deca ne znaju kada im je voda potrebna ili nemaju mogućnost da kažu roditeljima kada su žedni.
Starije osobe. Kako starimo naš rezervoar vode u telu se smanjuje, naše sposobnosti bubrega da sačuva vodu se umanjuju, a naš centar za žeđ postaje sve više tolerantniji na signale sa periferije koji nas obaveštavaju o potrebi za vodom. Situacija se dodatno komplikuje i pogoršava ako pacijent boluje od neke hronične bolesti, kao što su dijabetes, demencija ili koristi određene lekove. Nepokretne osobe imaju dodatnu barijeru da dođu do vode za piće i ostanu hidrirani.
Adultne osobe koje naporno rade tokom dana uglavnom nemaju vremena da unose tečnost ili se samo njihovo zdravlje na nalazi na vrhu liste prioriteta u životu.
Komplikacije
Dehidracija može izazvati ozbiljne komplikacije uključujući:
- Dugotrajna dehidracija može da uzrokuje ozbiljne infekcije urinarnog trakta, bolesti bubrega ili čak potpunu disfunkciju bubrega.
- Gubitak svesti zbog poremećaja homeostaze elektrolita u telu.
- Hipovolemijski šok je jedna od najozbiljnijih komplikacija dehidracije. Javlja se zbog male zapremine krvi koji prouzrokuje pad krvnog pritiska, a sa tim i nemogućnost dopremanja kiseonika do nervnih ćelija u mozgu.
Ispitivanje uzroka dehidracije
Doktor uz pomć fizikalnog pregleda i rezultata laboratorijske analize krvi i urina može da identifikuje primaran uzrok koji je izazvao dehidraciju.
Vitalni znaci
Visoka temperatura, groznica, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak i ubrzano su potencijalni znaci dehidracije i drugih bolesti.
Merenjem pulsa i krvnog pritiska, dok je osoba u ležećem položaju i nakon naglog uzdizanja u stojeći položaj, se može utvrditi stepen dehidracije. Kada osoba iz ležećeg položaja naglo ustane, na meraču će se zabeležiti nešto niži krvni pritisak. Ubrzani rad srčanog mišića će kompenzovati blagi pad krvnog pritiska i vratiti ga na normalne vrednosti. Međutim, kada u telu nema dovoljno tečnosti zbog dehidracije, srce svojim ubrzanim radom neće uspeti da vrati krvni pritisak na normalne vrednosti, sa time mozak dobija manje kiseonika, a osoba će osećati vrtoglavicu i slabost.
Analiza urina
Na osnovu dosadašnjeg iskustva u medicinskoj praksi i naučnom radu opšte je prihvaćeno da je prvi znak dehidracije izrazito žuto obojen urin. Dakle, boja urina direktno zavisi od stepena hidriranosti tela, kako se povećava stepen dehidracije tako se povećava intezitet žute boje urina.
Laboratorijska analiza urina nam takođe može pomoći da odredimo stepen dehidratacije tela. Specifična težina urina je jedan od pouzdanih parametra na osnovu kojeg možemo dokazati i odrediti stepen dehidracije tela. Povišena glukoza u urinu može ukazati na prisustvo dijabetesa kod pacijenta, a takođe i prisustvo dehidracije tela. Povišene vrednosti proteina u urinu nam govore da postoji potencijalno oštećenje na nivou bubrega.
Preporuceno: Nadoknada tečnosti – vode (H2O)