Категорија: Naš blog

Izdvajamo

Објављено

Uzorkovanje kliničkog materija iz gastrointestinalnog trakta

[toggle title=“Sadržaj“ load=“show“] [list style=“arrow-right“] [sc name=“ul“] [li]Želudačni sadržaj i ispirak želuca[/li] [li]Feces[/li] [li]Rektalni bris[/li] [sc name=“/ul“] [/list] [/toggle] Želudačni sadržaj i ispirak želuca Uzorak uzeti ujutro pre jela i dok je pacijent još u krevetu. Uvesti nazogastričnu sondu kroz usta ili nos do želuca. Isprati sa 25 do 50ml hladne, sterilne, destilovane vode. Prikupiti …

Настави са читањем „Uzorkovanje kliničkog materija iz gastrointestinalnog trakta“

Објављено

Postupak uzorkovanja urina za pregled

Urin – srednji mlaz: Uzima se prvi jutarnji urin, jer se u toku noći bakterije razmožavaju i nakupljaju u mokraćnoj bešici. Ako nije moguće uzeti prvi jutarnji urain, treba da prođe najmanje 3 sata od prethodne mikcije. Temeljno oprati područje uretre vodom i sapunom, kod muškarca i glavić penisa. Isprati područje vlažnim tupferom od gaze. …

Настави са читањем „Postupak uzorkovanja urina za pregled“

Објављено

Tehnika uzimanja kliničkog materijala iz oka i uha

Materijal iz oka Materijal uvek treba uzeti posebno iz desnog i levog oka. Konjuktiva: Brisom navlaženim sterilnim fiziološkim rastvorom, uzeti uzorak sa konjuktive. Uzorak odmah zasejati na hranjive podloge ili u transportni medijum. Zbog mogućeg antimikrobnog dejstva lokalnih anestetika, materijal se uzima pre aplikacije ovih sredstava. Transport do 2 sata na sobnoj temperaturi. Kornea (ulkus …

Настави са читањем „Tehnika uzimanja kliničkog materijala iz oka i uha“

Објављено

Tehnika uzimanja kliničkog materija iz respiratornog trakta

Respiratorni trakt – gornji disajni putevi  Materijal iz nosa: Bris navlažen sterilnim fiziološkim rastvorom uvodi se u nozdrvu, na oko 2 cm dubine i rotira se po nazalnoj sluznici tako da bris sa svin strana bude natopljen. Blje je uzimati bris uz nosni spekulum, ispod i iznad donje i gornje nosne školjke, vodeći računa da …

Настави са читањем „Tehnika uzimanja kliničkog materija iz respiratornog trakta“

Објављено

Uzimanje i slanje materijala za bakteriološki pregled

          Etiološka dijagnoza zaraznih oboljenja može da se postavi na osnovu izolacije i identifikacije uzročnika iz kliničkog uzroka (bakteriološka, parazitološka, mikološka dijagnoza) ili dokazivanjem prisustva specifičnih antitela (serološka dijagnoza).          Neophodna je saradnja kliničara i mikrobiologa, jer je klinička dijagnoza ta koja određuje vrstu bolesničkog materijala koji će …

Настави са читањем „Uzimanje i slanje materijala za bakteriološki pregled“

Објављено

Heteroproteini

          Heteroproteini se nazivaju još i složene belančevine, jer se, sem ostalog, i tom složenošću razlikuju od prostih belančevina, holoproteida. Razlikuju se takođe po hemijskom sastavu i strukturi, a najviše svojom biološkom ulogom.           Produkti hidrolize heteroproteina su raznovrsniji od produkata hidrolize holoproteina. Aminokiseline su jedini hemijski …

Настави са читањем „Heteroproteini“

Објављено

Proteini

Proteini ili belančevine su makromolekule isključivo ili pretežno izgrađene od aminokiselina, a po tipu peptida. Zapravo su to makromolekuli sastavljeni od polipeptidnih lanaca, ali toliko velikih i sa posebnom unutrašnjom strukturom da se kvalitetno drugačije pnašaju i od najvećih sintetski dobijenih polipeptida. Dogovoreno je da se polipeptidi koji imaju veću molekulsku masu od 1000 Daltona …

Настави са читањем „Proteini“

Објављено

Biološki značaj peptida

Svakako da je najveći značaj polipeptidnih lanaca što svojim međusobnim udruživanjem i povezivanjem putem sekundarnih hemijskih veza grade više strukture makromolekula proteina. U organizmu međutim postoje i mnogobrojni slobodni peptidi i oligopeptidi koji ne grade proteine već svoje veoma važne biološke funkcije obavljaju kao pojedinačne molekule. Pored peptida koji nastaju u postupku hidrolize proteina i …

Настави са читањем „Biološki značaj peptida“

Објављено

Peptidi

Šta su to peptidi? Kako izgleda peptidska veza? I koji je njen značaj? Nomenklatura peptida Biološki značaj peptida Šta su to peptidi?         Peptidima se nazivaju jedinjenja dveju ili više aminokiselina međusobno vezanih peptidnom vezom. Prema broju aminokiselina u sastavu nazivaju se dipeptidi, tripeptidi, tretrapeptidi itd. Naziv polipeptida se odnosi na peptide …

Настави са читањем „Peptidi“

Објављено

Neproteinske aminokiseline

        Opšte poznate amino kiseline izolovanje su iz proteinskog hidrolizata, tj. nalaze se u sastavu belančevinske molekule. Pored ovih 20 koje su konstituenti belančevina, u ćelijama je nađeno još nekoliko aminokiselina, ali koje su van belančevinske molekule, koje nisu u nju ugrađene. To znači, da pored opšte poznatih 24 aminokiseline koje grade proteinske makromolekule, …

Настави са читањем „Neproteinske aminokiseline“