Informativno edukativni portal iz oblasti medicine i zdravlja.
Virusologija kao deo mikrobiologije na medicinskom fakultetu. Studenti obožavaju ovaj deo mikroba.
Koksaki virus (lat. coxsackie virus) spada u grupu enterovirusa koji pretežno naseljavaju digestivni trakt čoveka. U prirodi su prisutne 2 grupe Coxsackie virusa A i B. Morfologija virusa Njihova velična se kreće između 28nm i 35nm. Poseduju proteinski omotač koji je ikozaedarne simetrije sastavljen od 32 kapsomere. Druge omotače karakteristične za viruse nemaju. Genom je …
Настави са читањем „Koksaki virus (Coxsackie): kako se dobija?“
Virusni hepatitis je generalizovana sistemska bolest kod koje je primarno zahvaćena jetra. Sam tok bolesti najčešće je akutan, a može biti perkutan, subakutan ili hroničan. Hepatitis može biti uzrokovan raznim virusima, tebelarno ćemo vam predstaviti koji bi to virusi mogli biti. Primarni uzročnici hepatitisa Sekundarni uzročnici hepatitisa Prenatalni ili perinatalni uzročnici hepatitisa Virusi hepatitisa A …
Efekti virusa Citocidne infekcijeNecitocidne infekcije – Umereno blage infekcijeTransformišuća infekcijaAborativna – neproduktivna infekcijaRestruktuvna virusna infekcija Agresivno delovanje virusa na nivou organizmaVarijabilnost virusaPatogeneza virusnih infekcijaKako se prenose virusi?Vrste virusnih infekcija Akutne virusne infekcijeInaparentne virusne infekcijeHronične (produktivne – perzistentne) virusne infekcijeLatentne perzistentne virusne infekcijeSpore (slow) virusne infekcije Kliničke manifestacije virusnih infekcija Efekti virusa Posledica međusobnog delovanja virusa …
Настави са читањем „Virusne infekcije: simptomi, vrste i prenošenje“
Virusi (lat. virus=otrov) su obligatni intracelularni mikroorganizmi, veoma su sitni, sitniji su od bakterija. Njihov genom čini samo jedna nukleinska kiselina DNK ili RNK. Značaj virusa u medicni ogleda se u tome što je više od 70% infektinih oboljenja izazvano ovim mikroorganizmima. Dmitri Ivanovsky u Rusiji i Martinus Beijerinck u Holandiji, u 19. veku došli su do …
Epštein Barrov virus (EBV, Epstajn Barov virus) je uzročnik infektivne mononukleoze, u narodu poznata kao „bolest poljupca„. Primarna infekcija se javlja kod dece i mladih osoba i protiče u vidu srednje ili teške bolesti. Epstein barr virus može biti uzročnik i kancera, što bi značilo da poseduje onkogeni potencijal. Veličina, morfologija i opšte osobine Epštajn …
Citomegalovirus (lat. Cytomegalovirus) retko izaziva simptomatska oboljenja kod odraslih i dece, iako može kod njih dugo vremena da bude prisutan u pljuvačnim žlezdama i bubrežnim tubulima. Opasnost ovog virusa se krije u njegovoj sposobnosti da uzrokuje teške kongenitalne anomalije ploda u trudnoći. Takođe može biti opasan kod imunosupresivnih osoba (hiv, tumor, transplantacija organa, …). Veličina, morfologija, struktura …
Настави са читањем „Humani Citomegalovirus • CMV • Cytomegalovirus“
Reč herpes prvi put je upotrebio Hipokrat, opisujući promene na koži. Ova reč potiče iz grčkog jezika,a na našem jeziku znači mileti, nečujno doći. Postoje dva antigenska tipa herpes virusa, 1 i 2. Ranije se smatralo da herpes simplex tip 1 virus uzrokuje samo infekciju sluzokože usta (usne) i oka, dok herpes simplex tip 2 …
Настави са читањем „Humani herpes simplex virus • (HSV tip 1 i 2)“
Adenovirusi najčešće izazivaju blage respiratorne infekcije ili gripozni sindrom, i često ove infekcije prolaze bez simptoma. Međutim, pored navedenih stanja adenovirusi imaju moć da izazovu niz drugih kliničkih manifestacija. Veličina, morfologija, struktura i osobine AdenovirusaRazmnožavanje i kultivisanjeAntigene osobineAdenovirus simptomiImunitetDijagnozaVakcinacijaEpidemiologija Kako se prenosi Adenovirus? Veličina, morfologija, struktura i osobine Adenovirusa Veličina Adenovirusnih čestica se kreću između 70-90nm. …
Rubeola ili crvenka je blaga infektivna osipna bolest koju izaziva virus Rubellae. Kod odraslih rubeola može čak proći nezapaženo, dok je u trodnoći virus Rubellae veoma štetan za plod. Morfologija, struktura i osobine virusa Virus Rubellae poseduje genom izgrađen od RNA, koji je pozitivan. Pri ulasku u domaćinsku ćeliju virus odmah može da započne razmnožavanje. …
Virusi ove porodice poseduju genom izgrađen od jednostruke linearne RNK u vidu negativnog lanca. U strukturi viriona je i enzim RNK polimeraza zavisna od RNK. Nukleokapsid je helikalne simetrije i obavijen je omotačem. Omotač je izgrađen od dugih peplomera glikoproteinske i glikolipidne građe. Virusi imaju 6-10 velikih polipeptida. Razmnožavaju se u citoplazmi ćelije za razliku …
Građa i izgled virusa Opšte osobine porodice Herpesviridae Kao što se može videti sa šeme, poseduju spoljašnji lipidni omotač, sa čije površine polaze izbočine. Pa su virusi ove porodice osetljivi na etar i organske rastvarače. Između omotača i kapsida se nalazi amorfna masa tj. tegmentum. Genom je izgrađen od dvolančane DNK. Otpornost virusa Osetljivi su na povišenu …
Virus pripada porodici Flaviviridae (genus Flavivirus). Rezervoari ovog virusa su divlje ptice. Virus je rasprostranjen u Africi, Australiji, SADu, u Evropi. Zabeležene su epidemije u Francuskoj, Rumuniji, neki slučajevi i u Srbiji (Avgust 2015.). Kako se prenosi? Simptomi virusa zapadnog nila Zaštita Kako se prenosi? Čovek se slučajno zarazi ujedom zaraženog komarca. Virus se može preneti …
Virus denge pripada familiji Flaviviridae (genus Flavivirus). Postoje 6 seroloških tipova. Tip 1 je prisutan u Grčkoj. Rezervoar ovog virusa je čovek. Sa čoveka na čoveka se prenosi vektorima, i to komarcima (AEDES aegypti i albopictus). Kliničke manifestacije Česti su asimptomatski oblici, kategorišu se u laka oboljenja praćena temperaturom, ospom, mialgijom i glavoboljom. U teške oblike …
Virus iz familije Flaviviridae (genus Flavivirus). Postoje dva podtipa virusa evropski podtip (srednjeevropski krpeljski meningoencefalitis) i dalekoistočni podtip (ruski prolećno letnji krpeljski meningoencefalitis). Virus je prisutan i na našim prostorima, prvenstveno u alpskim predelima Slovenije i u zapadnoj Hrvatskoj. Virus se prenosi vektorima i to: krpeljom Ixodes ricinus i Dermacentor pictus. Rezervoar ovog virusa su divlji …
Rod unutar ove porodice je Flavivirus grupa B arbovirusa. Veličina virusa je između 40-50nm. Ikozaedarne su simetrije. Genom je izgrađen od jednostruke, linearne RNK, pozitivnog lanca. Od strukturnih proteina poseduju 3 velika polipeptidna lanca. Broj kapsomera se kreće od 32 do 42. Spoljni omotač je prisutan, sa hemaglutininskim izdacima (hemaglutinacija II tipa). Razmnožavaju se u …
Togaviridae je familija virusa iz porodice arbovirusa. Veličina ovih virusa je oko 65nm. Genom je gradi linearna RNK, pozitivnog lanca. Imaju 3 ili 4 strukturna proteina, a broje 32 ili 42 kapsomere. Ikozaedarne su simetrije. Spoljni omotač im je prisutan sa glikoproteinskim izdancima. Koji je ustvari hemaglutinin (virusna hemaglutinacija drugog tipa koja zavisi od ph). Rezervoari ovih …
Arbovirusi od arthopod borne – što bi značinlo „rođen u artropodama“ „prenošen artropodama“. Kako se prenose? Vektori koji prenose ove viruse su hematofagne artropode: krpelji, komarci, hematofagni insekti i muve. Oni prenose viruse sa jednog na drugog domaćina. Sisajući krv obolelog kičmenjaka, artropode se doživotno zaraze. Zaražena artropoda onda ugrize drugog kičmenjaka i prenese mu …
Tropizam je histološka selektivnost, odnosno osobina virusa da se umnožavaju samo u ćelijama određenih tkiva domaćina (virusi respiratornog tropizma – razmnožavaju se u ćelijama respiratornog trakta, neurotropini…).
Interferon (IFN) je glikoprotein, protein koji stvaraju ćelije sisara kao odgovor na virusnu infekciju ili druge stimuluse. Informacija za sintezu interferona nalaze se u DNK sisara, a ne u DNK (RNK) virusa. U normalnim uslovima interferon se ne nalazi u ćelijama, nego tek ulaskom virusa dolazi do aktivacije mehanizma koji dovode do produkcije interferona. Ovaj …