Informativno edukativni portal iz oblasti medicine i zdravlja.
Precizni mehanizmi imunskog odgovora na infektivne agense i vakcine su predmet proučavanja imunologije, tako da se u ovom delu navodi krajnje pojednostavljeno objašnjenje potrebno za razumevanje karakteristika samih vakcina. Koji su to medijatori imunskog odgovora koji vakcina treba da izazove i obezbedi zaštitu od nastanka bolesti izazvanom određenom bakterijom? Načelno gledano, bakterijske vakcine mogu da stimulišu humoralni ili/i ćelijski imunski odgovor. Za zaštitu od ekstracelularnih bakterija, glavni medijator imunskog odgovora su serumska (IgG i IgM) i mukozna antitela (IgA). Za zaštitu od intracelularnih bakterija, neophodna je stimulacija ćelijskog imunskog odgovora. Za najeći broj bakterijskih vakcina koje su danas u upotrebi, serumska antitela su glavni medijatori zaštitnih antimikrobnih efekata nakon vakcinacije. Neophodan kvalitet imunskog odgovora koji vakcine treba da izazovu jeste i dugotrajnost zaštite, odnosno imunska memorija.
Period ekstrauterine adaptacije novorođenčeta i faktori koji doprinose njegovom optimalnom rastu i razvoju podrazumevaju prvenstveno procese sazrevanja i sledstvene adaptacije gastrointestinalnog trakta i imunološkog sistema, pri čemu je značaj optimalne ishrane i nutritivnih potreba i danas predmet osežnjih istraživanja. U tom najranijem periodu života humane jedinke pojam idealne ili najbolje moguće ishrane evoluirao je milenijumima …
Reumatoidni artritis predstavlja hronično, dugotrajno oboljenje, koje uzrokuje bol, oticanje i ukočenost zglobova. Simptomi najčešće zahvataju šake, zglob ručja i stopala. U toku bolesti postoje periodi egzerbacije tj. pogoršanja simptoma, koji su teško predvidivi. Međutim, odgovarajućom terapijom moguće je smanjiti broj egzerbacija i sprečiti ili minimalizovati trajna oštećenja zglobova. Karakteristična je i pojava generalizovanih simptoma …
Aktivna imunizacija protiv akutnog virusnog hepatitisa B sprovodi se vakcinom dobijenom metodom genetskog inženjeringa: prečišćeni HBsAg (HBs antigen) dobijen rekombinantnom DNA tehnologijom na glivicama kvasca (HB vakcina). Daje se u 3 doze: prva do 24 sata po rođenju ili pri prvom kontaktu s lekarom (za decu rođenu van porodilišta); druga 1 mesec posle prve doze; …
Настави са читањем „Aktivna Imunizacija Protiv Akutnog Virusnog Hepatitisa B“
Autoimuna bolest nastaje kada imuni sistem, koji brani organizam od bolesti, odlučuje zdrave ćelije da gleda kao strane. Kao rezultat toga, imuni sistem direktno napada zdrave ćelije organizma. U zavisnosti od tipa, autoimune bolesti mogu da utiču na jedan ili više različih tkiva. Takođe mogu uzrokovati abnormalan rast i promene u funkciji organa. Vrste autoimunih …
Настави са читањем „Autoimune bolesti: uzroci, simptomi i lečenje“
Među komponentnim vakcinama koje se baziraju na primeni bakterijskih proteinskih antigena, posebnu kategoriju čine vakcine koje su po sastavu toksoidi bakterijskih toksina. Dve takve vakcine koje ulaze u globalni program imunzacije jesu vakcine za zaštitu od difterije i tetanusa. U pitanju su vakcine odlične efikasnosti i bezbednosti. Kompletna patogeneza difterije i tetanusa zasnovana je na …
Настави са читањем „Mrtve komponentne vakcine (subjedinične vakcine)“
Princip živih bakterijskih vakcina je unos živih, atenusanih bakterija koje stimulišu imunski odgovor, ali bez nastanka bolesti. Efekat atenuacije može se postići na različite načine, kao što su ponavljano supkultivisanje, kultivisanje pod suboptimalnim uslovima, primenom rekombinantne DNK tehnologije i drugo. Kritična faza u razvoju živih vakcina jeste postizanje odgovarajućeg stepena atenuacije. Atenusana bakterija, s jedne …
Danas je dostupan veći broj celoćelijskih mrtvih vakcina koje se koriste za zaštitu od pertusisa, kolere, antraksa, kuge i drugih bolesti. Samo vakcina za zaštitu od pertusisa ulazi u globalni program obavezne imunizacije. U sastav ove vakcine ulaze cele inaktivisane ćelije bakterije izazivača pertusisa, Bordetellae pertussis. U pitanju je vakcina koja je tokom više decenija …
Danas se ravnopravno koriste dve osnovne podele bakterijskih vakcina. Prema hronološki gledano starijoj podeli, razlikujemo žive i mrtve bakterijske vakcine. Žive vakcine podrazumevaju unos živih, ali atenusianih bakterija kojima je na različite načine smanjena virulencija, a zadržana sposobnost umnožavanja i imunogenosti. Mrtve bakterijske vakcine mogu biti celoćelijske i komponentne ili subjedinične. Celoćelijske podrazumevaju unos celih …
Mrtve celoćelijske vakcine se dobijaju ubijanjem bakterija, najčešće delovanjem toplote ili nekih hemijskih agensa, a pojedinačni bakterijski antigeni za komponentne vakcine purifikacijom, primenom rekombinantnih DNK tehnika i na druge načine. Prema tome, prave se od potpuno virulentnih bakterija i ne zahtevaju atenuaciju, generalno su stabilnije od živih vakcina i smatra se da su bezbednije, jer ne …
Настави са читањем „Mrtve (inaktivisane) bakterijske vakcine“
S obzirom na masovnu primenu vakcina i činjenicu da se vakcine koje su deo obaveznog programa imunizacije daju celokupnim populacijama, bezbednost bakterijskih, kao i svih ostalih vakcina, jeste problem od velikog značaja. Pojava neželjenih reakcija prati primenu praktično svih vakcina, a njihova težina je u širokom opsegu od veoma blagih do veoma ozbiljnih. Mogu biti …
Imunološki sistem organizma je organizovan tako da se uspešno brani od svih mogućih „napadača“. Očigledno je da se tokom evolucije obaj sistem usavršavao kako bi što bolje odgovorio postavljenom zadatku. To se ostvaruje na dva načina: Nespecifičan odgovor podrazumeva identičan proces usmeren na više vrsta različitih „agresora“. Osnovna prednost ovog odgovora je njegova brzina. Specifičan …
Svima nama je jasno kolika je važnost pravilnog funkcionisanja našeg odbrambenog sistema. Imunologija je oblast gde će još mnogo toga biti otkriveno i razjašnjeno u vrlo bliskoj budućnosti. Bolesti imunološkog sistema su izuzetno opasne, jer ih je sa ovim znanjem kojim danas raspolažemo iz medicine, još uvek teško tretirati. Svi poremećaji imunološkog sistema se mogu …
Imunost – sposobnost ljudskog organizama da se odupre svim vrstama stranih organizama ili toksina koji nastoje da oštete tkiva i organe.
Histiociti – tkivni makrofagi kože i potkožnog tkiva. Iako je koža pretežno neprobojna u odnosu na infektivne agense, to ne važi u slučaju kad je koža oštećena. Kada infekcija počne u potkožnom tkivu i nastane lokalna upala, lokalni tkivni makrofagi mogu da se dele in situ i da stvore još više makrofaga. Tada oni vrše uobičajne …
Aglutinin – Antitelo. Npr. Kod osoba nulte krvne grupe, kod kojih se na njihovim eritrocitima ne nalaze antigeni A i B, u krvi su prisutna antitela (prema antinogenima A i B) koja se nazivaju aglutinini alfa i beta.
Dijapedeza (grč. diapedao preskočiti) – prolazak krvnih ćelija kroz neoštećenu kapilarnu membranu u okolno tkivo. Tako na primer eritrociti prolaze kroz membranu kod začepljena krvnog suda, potisnuti krvnim pritiskom.