Категорија: Fiziologija čoveka

Hipotalamus je struktura izgrađena iz specifičnih jedara i vlakana, smeštena u sredini limbusnog sistema, ispod talamusa. On je aferentnim i eferentnim vlaknima povezan sa svim nivoima limbusnog sistema, mada je dvosmerno povezan i sa mnogim drugim delovima mozga. Osim ka višim centrima, hipotalamus šalje informacije prema hipofizi i preganglijskim neuronima simpatikusa i parasimpatikusa koji se …

Настави са читањем „Hipotalamus: koje su njegove funkcije u nervnom sistemu?“

Koje funkcije kalcijum obavlja u organizmu čoveka? Jon kalcijuma reguliše nekoliko važnih fizioloških i biohemijskih procesa u organizmu. Najvažnije funkcije kalcijuma u organizmu su: Koliko i gde je smešten kalcijum u organizmu? U organizmu postoji otrpilike 1kg kalcijuma, 99% ove količine je smešteno u kostima, u kojima sa fosfatom gradi kristale hidroksiapatita, dajući neorgansku strukturnu …

Настави са читањем „Homeostaza kalcijuma“

Proteini su uglavnom gradivni materijal za produkciju sopstvenih ćelija i njihovih organela. Oni se moraju svakodnevno unositi jer organizam nema sposobnost stvaranja depoa proteina, kao što je slučaj sa ugljenim hidratima i mastima, kao što je slučaj sa ugljenim hidratima i mastima. Osnovna jedinica proteina je dvadeset vrsta aminokiselina. Deset aminokiselina možemo sami produkovati i …

Настави са читањем „Regulacija metabolizma proteina“

Fiziološki puferi označavaju funkcije dva moćna organa: Tokom ventilacije pluća obavljaju osnovnu funkciju razmene kiseonika i ugljendioksida između atmosfere i krvi. Eliminišući CO2 u atmosferu, eliminiše se i ugljena kiselina (H2CO3), neorganska kiselina koja se permanentno stvara u svim ćelijama prilikom razlaganja šećera, masti u proteine. Na taj način pluća imaju značajnog udela u regulaciji …

Настави са читањем „Pluća i bubrezi – fiziološki puferi“

Refleks je zakonomerna reakcija organizma na draži iz spoljašnje ili nutrašnje sredine uz učešće CNSa (centralnog nervnog sistema). To je jedan od vidova nervne delatnosti do sada najviše ispitan. Materijalna osnova refleksa je refleksni luk koji se sastoji iz pet karika: Receptor Receptor je obično neka ćelija koja se specijalizovala da registruje neku vrstu energije …

Настави са читањем „Refleks“

Za mehaničko skraćenje mišića su odgovorni miofibrili. Negde šezdesetih godina prošlog veka pronalaskom elektronske mikroskopije uspostavljena je teorija klizećih filamenata koju su objavili Huxly i saradnici i za to dobili nobelovu nagradu. Teorija u potpunosti objašnjava ono što se tokom kontrakcije događa i do danas nije ni najmanje poljujana. Mišićna kontrakcija se odvija po sledećem …

Настави са читањем „Mehanizam mišićne kontrakcije“

Puls je ritmičko izbočenje zida krvnog suda koje nastaje zbog izbacivanja krvi iz srca u krvne sudove. On se najčešće utvrđuje palpacijom arterija. Mogu da se palpiraju sve dostupne arterije koje su površne i čija je podloga kost ili jači mišić. Ipak, najpogodnije su: a. radialis, a. temporalis, a. carotis communis i a. dorsalis pedis. …

Настави са читањем „Puls srca“

Mišićno tkivo je izgrađeno od snopova mišićnih vlakana, neka od njih su vrlo dugačka (sve do 30cm) ili veoma kratka (manje od 1 milimetra). Mišićna vlakna, odnosno miociti (visokospecijalizovana ćelije) koji imaju moć da transformišu hemijsku energiju u mehanički rad. Mišićna vlakna funkcionišu kao motori koji razvijaju silu potrebnu za pokretanje tela. Bez njihove aktivnosti …

Настави са читањем „Mišićno tkivo“

Temperatura tela predstavlja stepen zagrejanosti organizma. Centar za termoregulaciju je smešten u hipotalamusu i reguliše stvaranje i utrošak telesne toplote. Zahvaljujući koordinaciji više organa i sistema – krvi, kože, organa za izlučivanje i disanje, telesna temperatura se održava u normalnim vrednostima od 36-37 ℃ . Proemna telesne temperature može biti fiziološka i patološka. Fiziološka promena …

Настави са читањем „Temperatura tela“