Категорија: Medicinska biohemija

Poznat je pod imenom antisterilitetnog vitamina zbog činjenice da ženke pacova ne mogu da iznesu pold usled izumiranja žačetka i njegove resorpcije, a kod muškaraca prestane spermatogeneza ako se hrane bez ovog vitamina. Kod čoveka se to ne događa, iako je sigurno da trudnoća zahteva veću količinu E-vitamina. Njegovo delovanje je daleko šire od uloge …

Настави са читањем „Vitamin E“

          Još u devetnaestom veku zapazilo se da u svakoj bolesti postoje određene morfološke promene u ćelijama koje čine osnovu te bolesti. Danas je ovaj pojam tzv. celularne patologije znatno unapređen, jer se dokazalo da osnovu tada zapaženih morfoloških promena ustvari čine biohemijske promene ćelija. U većini bolesti osnovni patološki poremećaj …

Настави са читањем „Značaj biohemije za medicinu“

Pored osnovne hemijske klasifikacije, danas se veoma mnogo koristi i klasifikacija aminokiselina po karakteristikama rezidualne R grupe koje veoma mnogo utiču na karakteristike proteina koje grade određene aminokiseline. Po ovoj klasifikaciji aminokiseline se dele na:           1. Aminokiseline sa nepolarnim (hidrofobnim) bočnim lancima          U ovu grupu spadaju: Glicin …

Настави са читањем „Klasifikacija aminokiselina po karakteristikama rezidualne R grupe“

Postoje mnogobrojne klasifikacije aminokiselina zavisno od toga u odnosu na koju osobinu se vrši klasifikacija. Iako se danas klasifikacija aminokiselina najčešće obavlja u odnosu na njihove fizičko-hemijske osobine, čini se da osnovna klasifikacija mora da se izvrši prvo na osnovu hemijskog sastava kako bi se prvenstveno upoznala građa aminokiselina. Sve ostale klasifikacije se mogu posle …

Настави са читањем „Klasifikacija aminokiselina“

          Posmatrano sa stanovništa hemije, hemijski sastojci žive ćelije su vodonik, kiseonik, ugljenik i azot koji čine 96% mase tela, a ostatak od 4% otpada na natrijum, kalcijum, fosfor, sumpor, kalijum, hlor, gvožđe, magnezijum, mangan, kobalt, cink, jod, molibden i selen. Međutim biohemija ne može na ovaj način da analizira hemijski …

Настави са читањем „Hemijski sastojci i molekulska struktura žive ćelije“

          Keratan-sulfati I i II su izolovani iz kornee, a zatim i iz rskavice. Izgrađeni su od disaharidnih monomera beta-galaktoze i beta-glukozamina koji je N-acetilovan i koji za šesti ugljenikov atom ima esterski vezanu sumpornu kiselinu. Smatra se da se u ovom poliholozidu smenjuju jedno za drugim galaktoza i glukozamin, vezani …

Настави са читањем „Keratan-sulfati I i II“

          Hondroitin-sulfati su dva odvojena mukopolisaharada, kisela karaktera: hondroitin-4-sulfat i hondroitin-6-sulfat, sa vrlo sličnim hemijskim sastavom, optičkom aktivnosti, elektroforetskom mobilnosti, viskozitetom i drugim veličinama, ali ne i identičnim. Izolovani su iz raznih skeletnih tkiva: rskavice, kosti, tetiva, zatim kože, srčanih zalistaka, kornee i sklera oka, pa i iz nekih malignih neoplazmi. …

Настави са читањем „Hondroitin – sulfati ( Glucosamin )“

          Glikozaminoglikani su veliki kompleksi negativno nabijenih heteropolisaharidnih lanaca. Obično sadrže i manju količinu proteina, gradeći proteoglikane koji obično sadrže preko 95% glicida. Na portalu je napomenuto da to čini glavnu razliku u odnosu na glikoproteine koji se pretežno sastoje od proteina, sa samo malom količinom glicida. Glikozaminoglikani imaju specijalnu sposobnost …

Настави са читањем „Glikozaminoglikani“

           Kao što je već objašnjeno, heterozidi su glikozidi nastali kondezacijom između hidroksilne grupe jednog monosaharida i hidroksilne grupe nekog drugog jedinjenja koje nije monosaharid i čini tzv. aglikonsku komponentu. To je veoma raznovrsna grupa organskih jedinjenja naročito rasprostranjenih u biljnom svetu. Hidrolizom ovih jedinjenja se dobiju monosaharidi i hemijska tela …

Настави са читањем „Heterozidi“

           Monosaharidi su oni glicidi koji se ne mogu hidrolizovati u prostija jedinjenja. Monosaharidi su aldehidni ili ketonski derivati polihidroksilnih alkohola pa stoga svaki monosaharid ima u svojoj molekuli, pored jedne ili više hidroksilnih grupa i jednu aldehidnu ili ketonsku grupu.            Monosaharidi se dele prema broju …

Настави са читањем „Monosaharidi (bihemija)“

         Glikoproteini su grupa specijalizovanih heterporoteina koji sadrže kovalentno vezane razgranate heteropolimere oligosaharide kao prostetičnu grupu. Ugljenohidratni lanac je relativno kratak, obično 2 do 10 glicidskih rezidua po dužini. Proteinski deo glikoproteinske makromolekule je veoma različit i često je ugrađen u ćelijske strukture. Glikoproteini sadrže veoma varijabilne količine glicida, obično od 4 …

Настави са читањем „Glikoproteini (biohemija)“

Kao i kod prethodnih hromoproteida, tako je i kod ovih prostetična grupa protoporfirin sa trovalentnim gvožđem. Rastvorljivi su u vodi i po tome se razlikuju od citohroma koji, po pravilu, nisu takvi. Dva su proteina u ovoj grupi : peroksidaza i katalaza. Razlikuju se međusobno kako po apsorpcionom spektru i molekulskoj težini, tako i po …

Настави са читањем „Peroksidaze i katalaze“

         Ako aminokiseline ne obrazuju suviše duge peptidske lance kao na primer u molekulama belančevina plazme, albuminima i globulinima, na primer, peptidski nizovi su kraći i sa posebnim međusobnim rasporedom. Oni su izuvijani i kompaktno sabijeni u vidu klupka zbog čega makromolekula ovih belančevina zauzima sferičan oblik. Ta sferična, loptasta molekulska struktura …

Настави са читањем „Globularni proteini“

          Mnogima se nameće pitanje zašto je potrebno lekaru da tako detaljno poznaje građu proteina. Pre svega potrebno je zbog toga što su mnoge fizičko-hemijske osobine belančevina kao što su molekulska težina, oblik i veličina belančevinske molekule, denaturisanje belančevina, karakteristike belančevinskog rastvora (optička aktivnost, difuzija, dijaliza, i ultrafiltracija, sedimentacija, osmotski pritisak), …

Настави са читањем „Medicinski značaj strukture proteina“

         Prirodne aminokiseline su organske kiseline, alifatične, aromatične i heterocikljične koje poseduju jednu amino-grupu (-NH2), vezanu za ugljenikov atom koji je susedan karboksilnoj grupi (-COOH), tj. koji se nalazi u alfa položaju u odnosu na karboksilnu grupu.          Aminokiseline su ugrađene u belančevinsku molekulu prema jednom redu koji je …

Настави са читањем „Sta su za biohemiju aminokiseline?“

Enzimi zauzimaju veoma značajno mesto u kliničko-biohemijskoj dijagnostici. Enzimi se u prektičnoj medicini koriste na dva načina: kao veoma specifični reagensi za merenje koncentracije pojedinih metabolita u telesnim tečnostima, i kao važan pokazatelj stanja pojedinih tkiva i organa. Danas se otvara i treća mogućnost, a to je terapijska primena enzima in vivo, na primer rastvaranje tromba …

Настави са читањем „Primena enzima u kliničkoj dijagnostici i terapiji“

         Vitamini pa i koenzimi imaju višestruki značaj u medicinskoj praksi. Supstitucionom prmenom vitaminskih preparata C odnosno B12, danas se u potpunosti leče nekada smrtonosne bolesti kao što su skorbut ili perniciozna anemja. Preventivnom upotrebom vitamina u raznim oblicima, pre svega putem ishrane, sprečavaju se mnogi poremećaji kao što su rahitis, noćno …

Настави са читањем „Značaj vitamina i koenzima u medicinskoj praksi“

          Ranije je već naglašeno, da mnogi enzimi ispoljavaju svoje dejstvo tek nakon sjedinjavanja sa nekim neproteinskim kofaktrom. Tih faktora ima dve vrste.           Prvu grupu čine metalni joni, najčešće kalcijuma Ca++, magnezijuma Mg++, cinka Zn++, gvožđe Fe++ i drugih, čije je prisustvo neophodno za katalitičko dejstvo …

Настави са читањем „Koenzimi“

         Trivijalni naziv za askorbinsku kiselinu je C-vitamin.          U nedostatku ovog vitamina u hrani, kod čoveka nastaju promene poznate pod imenom skorbut. Vidne manifestacije ovih promena su, pored promena na zglobnim površinama i zubima, izražena naklonost ka krvarenju i pojava spontanih krvarenja u koži i služokoži.       …

Настави са читањем „C vitamin (Askorbinska kiselina)“

         Hemijski je ovaj vitamin definisan kao α, γ-dioksi-β-dimetil-butiril-β-alanin.          Ovo jedinjenje je vrlo rasprostranjeno u živom svetu. Organizam čoveka ga ne sintetiše, nego ga unosi hranom. Izolovane avitaminoze ovog vitamina nisu poznate kod čoveka. Kod životinja ih je moguće izazvati. Avitaminozni pacovi pokazuju promene u boji dlake koja kod crnih …

Настави са читањем „Pantotenska kiselina“

          Hemijsku strukturu ovog vitamina, nazivanog i vitamin H, objasnio je 1924. godine du Vigneaud. To je po strukturi derivad imidazola sa bočnim lancem valerijanske kiseline. Organizam čoveka nema mogućnosti da sintetiše ovu materiju, nego je mora unositi hranom. Međutim, avitaminoza ne nastaje ni onda ako biotina u hrani nema, jer …

Настави са читањем „Biotin“

         Iako piridoksin nosi ime vitamin B6, postoje još dva jedinjenja koja mogu da ga zamene u otklanjanju sindroma B6 avitaminoze. To su piridoksal i piridoksamin. Svi se nalaze u hrani, s tim da se piridoksin nalazi u hrani biljnog, a ostala dva jedinjenja u hrani životinjskog porekla. Piridoksal-5-fosfat i piridoksamin-5-fosfat imaju …

Настави са читањем „Piridoksin (vitamin B6)“

          Poznat je i pod nazivom PP-faktor (pelagra-preventivni faktor). Spada u grupu B-vitamina. Nedostatak ove materije u organizmu dovodi do pojave dobro opisanog sindroma pelagre, koji je sada veoma redak. U organizmu niacin prelazi u aktivni oblik, amid nikotinske kiseline. Hemijski, nikotinamid je amid-beta-piridin-karbonske (nikotinske) kiseline.           …

Настави са читањем „Vitamin B3 (Nikotinska kiselina ili Niacin)“

          Spomenuli smo ga kada smo govorili o nukleotidima kao supstanci koja im je po hemijskoj strukturi vrlo slična i naglasili da postoji mogućnost lake redukcije i oksidacije njegovog izoaloksazinskog jezgra primanjem, odnosno davanjem dva atoma vodonika.           Uloga riboflavina je već prilično jasna. Učešće u procesima …

Настави са читањем „Vitamin B2 (riboflavin)“

          Više srodnih hemijskih materija uklapa se u termin K-vitamin, od kojih su najznačajnije dve prirode. Jedna je nazvana K1-vitamin, a druga K2-vitamin. Oba K-vitamina su, zapravo, derivati 2-metil-1,4-naftokinona, koji se kao sintetski preparat najviše upotrebljava u lečenju i čak je delotvorniji od prirodnog.           Postrani lanci …

Настави са читањем „Vitamin K“

Glavni članak: Nedostatak Vitamina A Hemijske osobine A vitamina Hemijski, A-vitamin je polimerizacioni derivat izoprena, karakterističan po tome što sadrži jedan beta-jononski prsten i jednu primarnu alkoholnu grupu.            Bruto formula mu je C20H30O. Rastvorljiv je u ulju, ali ne i u vodi. Na temperaturi kuvanja hrane ne gubi vitaminsku vrednost. …

Настави са читањем „Sve o A vitaminu (retinolu)“

          Heparin, već davno terapeutski i eksperimentalno korišćena supstanca, takođe spada u ovu grupu poliholozida, u tzv. mukopolisaharide. Poznata je kao antikoagulanc, tj. materija koja može da spreči koagulaciju krvi kada se nađe izvan krvnog suda, pa bilo da se primeni in vitro, bilo in vivo. Heparin je izolovan iz više …

Настави са читањем „Heparin“

Hijaluronska kiselina je osnovna supstanca vezivnih tkiva, nađena u raznim životinjskim tkivima. Rastvorljiva je u vodi, a rastvor joj se odlikuje velikom viskožnošću. U organskim solventima nije rastvorljiva. Rastvori su joj optički aktivni: ravan polarizacije svetlosti skreću ulevo za 70-80º. Navodi se da se molekulska težina kreće od 40 000 pa do 8 miliona, što …

Настави са читањем „Hijaluronska kiselina“

Dermatan sulfat je osnovna supstanca kože, krvnih sudova i srčanih zalistaka. Disaharidni monomer je izgrađen od N-acetilgalaktozamina i L-iduronske kiseline. Hidroksilna grupa na četvrtom C-atomu galatozamina je esterifikovana sumpornom kiselinom. Pripada glikozidima, odnosno heterozidima.

          Najrasprostranjeniji je polisaharid u prirodi. Nalazi se skoro isključivo u biljnom svetu. Nije rastvorljiva u vodi, niti u organiskim rastvaračima. Za njeno rastvaranje upotrebljava se tzv. Schweitzerov reagens (amonijakaini rastvor bakar-hidroksida).           Hidrolizom se razgrađuje na diholozid celobiozu, koja sadrži dve β-glukopiranoze vezane kao i kod maltoze …

Настави са читањем „Celuloza“

          Kao što je skrob rezerva ugljenih hidrata u biljnom svetu, tako je i glikogen rezerva ugljenih hidrata u životinjskom svetu, pa i u čoveka. Ima ga u ćelijama više tkiva, ali je glavni depo smešten u jetri i mišićima.           Hidrolizom daje glukozu. Struktura mu je …

Настави са читањем „Glikogen“

          Kao makromolekulska jedinjenja ne prolaze kroz membrane za dijalizu, a u vodi grade koloidne rastvore. Pokazuju Tyndalov fenomen. Hidrolizom se daju rastaviti na jednostavnija jedinjenja, pa konačno i na disaharide i monosaharide. Najrasprostranjeniji i najvažniji su poliholozidi koji predstavljaju kondenzacione oridukte hekoza, a naročito glukoze. Tu spadaju, sem ostalih, mnogobrojni: …

Настави са читањем „Polisaharidi“

          To je običan šećer koji se upotrebljava za ishranu. Nalazi se u visokom procentu u šećernoj repi (oko 20%) i šećernoj trsci (15-20%), odakle se i dobija.           U hidrolizatu saharoze se nalaze dve oze: glukoza i fruktoza. Kod saharoze su vezom blokirane obe redukcione grupe: …

Настави са читањем „Saharoza (beli šećer)“

          Glikozidi su jedinjenja nastala kondezacijom između hidroksilne grupe jednog monosaharida i hidroksilne grupe nekog drugog jedinjenja koje može biti takođe monosaharid, ali i druga aglikonska komponenta. Uz izdvajanje vode obrazuje se O – glikozidna veza C – O – C. Ako se na ovaj način spoje dva ista ili različita …

Настави са читањем „Glikozidi“

          Glicidi su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika sa takvim kvantitativnim odnosima ovih elemenata da na svaki atom ugljenika dolaze po dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Bruto-formula Cn (H2O)n očito pokazuje zašto se često nazivaju ugljeni hidrati. Mnogi glicidi, a naročito oni najvažniji, imaju sladak ukus, pa su poznati …

Настави са читањем „Glicidi – ugljeni hidrati“

          Pored nukleotida koji se nalaze u sastavu nukleinskih kiselina i onih koji se nalaze slobodni, postoje supstance koje su po strukturi i po nekim konstituentima vrlo blizu nukleotidima. Značajni su po svom učešću u enzimskim sistemima, te ćemo ovde opisati.           Nikotinamid-mononukleotid je nukleotid u kome …

Настави са читањем „Nukleotidima slična jedinjenja“

Hemosiderin ima sličnosti sa fertinom ne samo po tome što se nalazi u ćelijama – pretežno retikulohistiocitnog sistema – kao oblik deponovanog gvožđa, nego i po tome što je gvožđe u njemu u istom koloidalnom kompleksu. Razlika je u kvanitativnom učešću gvožđa; u fertinu ono ide do 23%, a u hemosiderinu čak i do 41%. …

Настави са читањем „Hemosiderin“

          U organizmu čoveka, intracelularno i ekstracelularno, nalazi se nekoliko belančevinskih vrsta kombinovanih sa metalim, gvožđem, bakrom i cinkom. Razlikuju se, pak, od hemoproteida, pre svega, po tome što im metal nije vezan za belančevinu preko porfirinskog prstena, nego na neki drugi, neposredniji način. Oni nemaju porfirina u svom sastavu. U …

Настави са читањем „Neporfirinski metaloproteidi“

         Važno je naglasiti da pored adultnog hemoglobina koji je dominantan u eritrocitima odraslih osoba, postoji čitava porodica humanih hemoglobina koja se u odraslih osoba i normalno nalaze, ali u veoma malim (minornim) količinama. Najvažniji među njima su tabelarno prikazani: Oblik hemoglobina Sastav globina Udeo u ukupnom Hb HbA – adultni hemoglobin …

Настави са читањем „Minorni hemoglobini“

Bohr-ov efekat je pojava da se oslobađanje kiseonika iz hemoglobina povećava kada opada pH ili kada je hemoglobin u prisustvu povećanog parcijalnog pritiska ugljen dioksida (CO2). Koncentracija i ugljen dioksida i jona vodonika je viša u kapilarima metabolički aktivnih tkiva nego ona koja se nalazi u alveolarnim kapilarima pluća. To uslovljava da je afinitet hemoglobina …

Настави са читањем „Bohr-ov efekat“

          Hem-hem interakcija zasniva se na činjenici da je vezivanje kiseonika od strane četiri subjedinice hemoglobina kooperativno, tj. da između četiri molekule hema u makromolekuli hemoglobina postoji međusobni uticaj. To znači da vezivanje prve molekule kiseonika, koje se dešava pri visokom parcijalnom pritisku kiseonika, za jednu subjedinicu, utiče na ostale tri …

Настави са читањем „Hem-hem interakcija“

          Hemoproteini u sastavu svoje molekule kao prostetičnu grupu imaju hem, tj. gvožđe vezano u porfirinskom prstenu, pa se po tome bitno razlikuju od drugih heteroproteina. Često ih zbog toga nazivaju metaloproteidima. U organizmu čoveka ima i drugih metaloproteida, belančevina koje sadrže metale, ali se ovi od hromoproteida razlikuju po tome …

Настави са читањем „Hemoproteini“

          Heteroproteini se nazivaju još i složene belančevine, jer se, sem ostalog, i tom složenošću razlikuju od prostih belančevina, holoproteida. Razlikuju se takođe po hemijskom sastavu i strukturi, a najviše svojom biološkom ulogom.           Produkti hidrolize heteroproteina su raznovrsniji od produkata hidrolize holoproteina. Aminokiseline su jedini hemijski …

Настави са читањем „Heteroproteini“

Proteini ili belančevine su makromolekule isključivo ili pretežno izgrađene od aminokiselina, a po tipu peptida. Zapravo su to makromolekuli sastavljeni od polipeptidnih lanaca, ali toliko velikih i sa posebnom unutrašnjom strukturom da se kvalitetno drugačije pnašaju i od najvećih sintetski dobijenih polipeptida. Dogovoreno je da se polipeptidi koji imaju veću molekulsku masu od 1000 Daltona …

Настави са читањем „Proteini“

Svakako da je najveći značaj polipeptidnih lanaca što svojim međusobnim udruživanjem i povezivanjem putem sekundarnih hemijskih veza grade više strukture makromolekula proteina. U organizmu međutim postoje i mnogobrojni slobodni peptidi i oligopeptidi koji ne grade proteine već svoje veoma važne biološke funkcije obavljaju kao pojedinačne molekule. Pored peptida koji nastaju u postupku hidrolize proteina i …

Настави са читањем „Biološki značaj peptida“

        Opšte poznate amino kiseline izolovanje su iz proteinskog hidrolizata, tj. nalaze se u sastavu belančevinske molekule. Pored ovih 20 koje su konstituenti belančevina, u ćelijama je nađeno još nekoliko aminokiselina, ali koje su van belančevinske molekule, koje nisu u nju ugrađene. To znači, da pored opšte poznatih 24 aminokiseline koje grade proteinske makromolekule, …

Настави са читањем „Neproteinske aminokiseline“

        Voda je osnovni i najzastupljeniji sastojak ljudskog organizma. Ona je jedan od osnovnih preduslova za održavanje makromolekulske strukture pa time i funkcije i svih ostalih sastojaka, pre svega proteina i nukleinskih kiselina. Sposobnošću međumolekulskog privlačenja, voda kao dipol ostvaruje hidrataciju molekula i jona, fenomen od izvanredne važnosti za vezivanje vode u organizmu …

Настави са читањем „Koji je značaj vode u medicini?“

          Voda, pored dipolnog karaktera, pokazuje još neke osobine od značaja za medicinsku biohemiju. Važno je njeno termičko svojstvo koje se odlikuje, u poređenju sa ostalim jedinjenjima i elementima, visokom specifičnom toplotom (količina toplote potrebne da se temperature 1g vode podigne za 1ºC, od 15ºC do 16ºC). Iznosi jednu malu kaloriju. …

Настави са читањем „Kako voda utiče u termoregulaciji?“

Voda je osnovni konstituent žive materije, svakog živog bića, pa i čoveka. Zbog svojih fizičko-hemijskih svojstava, ona je neophodni redovni učesnik u svim hemijskim zbivanjima u organizmu, bilo neposredno kao reagujuća materija, bilo kao sredina u kojoj se reakcije dešavaju. Kada se ima u vidu da život nastao u vodi onda nije ništa čudno što …

Настави са читањем „Voda kao biološki solvent i biomolekul“

RNK (ribonukleinska kiselina) – nukleinska kiselina koja je najzastupljenija u nukleolusu i ribozomima. Informaciona RNK prenosi genetičku informaciju od jedra do ribozoma u citoplazmi i služi kao matrica za sintezu proteina. Transportna RNK transportuje aktivirane amino-kiseline od citoplazme do iRNK.