Категорија: Naš blog

Hymenolepis nana (Himenolepis nana) je pantljičara koja se sreće širom sveta, uglavnom kod dece. Izaziva oboljenje koje se zove himenolepidoza. To je patuljasta pantljičara koja živi u tankom crevu i nema prelaznog domaćina (monoksena), već se larva i odrasli parazit razvijaju crevu čoveka. Morfologija Himenolepis nana je mala pantljičara, poseduje skoleks sa četiri pijavke i rostelum …

Настави са читањем „Hymenolepis nana • Mala dečija pantljičara • Himenolepidoza“

Entamoeba dysenteriae parazitira u debelom crevu čoveka, odakle krvnim putem ili direktnim prodorom može dospeti do raznih organa i tkiva. Pojavljuje se u vegetativnom obliku (forma minuta i forma hystolytica) i u formi ciste. Put infekcije ovom protozoom je fekalno oralni. Opšte osobine ameba Osnovna karakteristika ameba je da imaju sposobnost stvaranja pseudopoda, koje im …

Настави са читањем „Dizenterična ameba (entamoeba histolytica)“

Clostridium perfringens je Gram-pozitivna, nepokretna bakterija. Za razliku od ostalih vrsta roda Clostridium, ova vrsta je aerotolerantna, može da raste na većini hranjivih podloga. Mikroorganizam dobro raste na temperaturi od 37ºC, ali je optimalna temperatura za rast 45ºC. U vegetativnom obliku bakterija je prisutna u gastrointestinalnom traktu životinja i ljudi, preko fecesa dospeva u spoljašnju …

Настави са читањем „Clostridium perfringens“

Lepra ili guba je hronično oboljenje niskog mortaliteta. Uzročnik ove bolesti je bakterija Mycobacterium Leprae. Bolest koja dovodi do fizičkih deformacija na koži i unakaženja bolesnika, i tako predstavlja veliki socijalni problem čovečanstva. Bacil lepre (Hansenov bacil) je otkriven u XIX veku, kao prvi dokaz da je neko oboljenje ljudi izazvano bakterijama. Nazvan je Hansenov bacil. …

Настави са читањем „Lepra (guba): Mycobacterium leprae“

Na ovoj strani možete pročitati o uopštenim karakteristikama virusa i bakterija i o njihovoj međusobnoj razlici. Kako se bakterijska i virusna infekcija širi po organizmu i koje su njihove posledice? Šta su virusi? Virusne čestice su veoma sitne i ne možemo ih videti golim okom. Virusi nisu u mogućnosti da se razmnožavaju ukoliko ne napadnu …

Настави са читањем „Bakterije i virusi“

Rod Corynebacterium čine Gran-pozitivne, nepokretne, asporogene bakterije. Corynebacterium Diphtheriae je jedina patogena vrsta ovoga roda i uzročnik je difterije. Difterija je prototip toksemične bolesti. Primarne lezije su najčešće u ždrelu i nazofarinksu gde se stvaraju karakteristične pseudomembrane. Bacili difterije luče egzotoksin koji se sa mesta lokalne infekcije širi po organizmu, sprečava sintezu ćelijskih proteina, usled …

Настави са читањем „Corynebacterium“

Rod Haemophilus ( od grčkih reči αίμα – krv i φιλικός – prijateljski) obuhvata sitne Gram-negativne pleomorfne bacile, aerobne i fakultativno anaerobne. Njihova osobina je da za svoj rast zahtevaju faktore rasta koji su obeleženi sa X i V (neki oba, a neki samo jedan od faktora) što se koristi za njihovu identifikaciju. Oba faktora rasta nalaze …

Настави са читањем „Haemophilus“

U ovom rodu nalazi se 11 vrsta, primarno patogenih za životinje, od kojih su tri značajne za čoveka: Ostale vrste mogu da zrokuju oportunističke infekcije čoveka.

Rod Bacillus čine Gram-pozitivni bacili koji u nepovoljnim uslovima stvaraju endosporu. Spora je manja od tela bacila i ne deformiše ga. U ovom rodu nalazi se 51 bakterijska vrsta. Za medicinu imaju značaj sledeće bakterije iz ovog roda: Sporama bakterija ovog roda vrši se biološka kontrola efikasnosti procesa sterilizacije i to:

Diflobotrijum latum (lat. Diphyllobothrium latum) je najveća pantljičara (cestode) čoveka. Ona je najređa od svih pantljičara u našim krajevima. Odrasla pantljičara živi u tankom crevu čoveka, mačke, psa, svinje, goveda, a larva u ribama i račićima. Izaziva oboljenje difilobotriozu. Morfologija D. Latum je duga 1-12m ima oko 3000 proglotida. Na glavi se umesto kukica nalazi dorzalni …

Настави са читањем „Diphyllobothrium latum • Difilobotrioza • Rečna pantljičara“

Taenia solim ili svinjska pantljičara je pripadnik klase Cestoda. Pantljičara se kreće u svim krajevima sveta gde se jede termički nedovoljno obrađeno svinjsko meso. Nazvana je prema svinji iako u njoj parazitira samo u larvenom obliku. Čovek može biti i stalni i ređe prelazni domaćin. Oboljenja koja ova pantljičara izaziva su tenijaza (taeniosis) i cisticerkoza (cysticercosis). …

Настави са читањем „Taenia solium • Svinjska pantljičara“

Cestode ili pantljičare su klasa crva iz roda platihalmintes (pljosnati crvi). Dakle, to su pljosnati i segmentisani crvi. Telo im je izduženo, pljosnato, oblika trake ili vrpce, dugačko od nekoliko mm do nekoliko metara i pokriveno kutikulom. Odrasli crvi su beličaste ili žućkaste boje. Oni nemaju digestivni trakt, nego se preko kutikule hrane putem osmoze. …

Настави са читањем „Pantljičare • Cestodes“

Parazit iz roda Leishmania, uzrokuje kožno-sluznične lišmanijaze. Najčeće su lokalizovane na glavi, na prelazu koža-sluzokoža usana, nosa.

Parazit iz roda Leishmania,uzrokuje kožnu lišmanijazu ili orijentalni čir. Nešto je manji od Leishania donovani i slične patogeneze kao pomenuta leishmania. Kožna lišmanijaza je hronična ulceracija kože lokalizovana na licu, rukama i nogama. Zapaljenska zarišta na mestu ujeda imaju nekrotični centar i zapaljenske ivice. Bolest ima 3 stadijuma: čvorića, ulceracije, cicatrizacije. Prenosi se ubodom zaraženog nevida, …

Настави са читањем „Leishmania tropica“

Parazit Leishmania donovani pripada rodu Leishmania, koji je otkriven davne 1903. godine od strane naučnika Donovana. Uzročnik bolesti pod imenom kala-azar, prevedeno na naš jezik značilo bi crna, smrtonosna bolest. Kod čoveka se parazit nalazi intracelularno (unutar ćelije) u makrofagima, polimorfonuklearima i endotelnim ćelijama. Parazit se u čoveku nalazi u formi amastigota, veličine 2-4 µm. Na mikroskopskom preparatu …

Настави са читањем „Leishmania donovani • kala-azar“

Stafilokoke (lat. staphylococcus) su gram pozitivne bakterije, loptastog su oblika i najčeće su raspoređene u vidu grozdastih formacija po čemu su i dobile ime (grčka reč staphylos – grozd). Nemaju flagele, ne stvaraju spore i fakultativno anaerobne su bakterije. Osnovna karakteristika koja omogućava brzo i lako razlikovanje od svih streptokoka jeste produkcija katalaze. Rod staphylococcus …

Настави са читањем „Stafilokoke • Rod Staphylococcus“

Uzročnik Q groznice je Coxiella burnetii. Bolest je dobila ime od strane australijskog doktora Edward-a Derrick-a koji je 1935. godine ferbrinu bolest sa nepoznatim uzrokom nazvao Q groznica (eng. Query fever). Morfološke osobine uzročnika Vrsta Coxiella burnetii iz roda Coxiella je fakultativno intracelularna bakterija. Mala, izrazito pleomorfna bakterija u obliku kokobacila ili bacila, manjih dimenzija od …

Настави са читањем „Q groznica – Coxiella burnetii“

Inkluzioni konjuktivitis novorođenčadi nastaje prolaskom kroz inficiranu vaginu majke. Ovaj tip konjuktivitisa se beleži kod 2% – 5% neonatusa, i obično se javlja 2-30 dana nakon rođenja. Posle inkubacije od 5 do 12 dana javlja se otok očnih kapaka, hiperemija i purulentni eksudat. Nelečena infekcija može potrajati i 12 meseci ostavljajući za sobom ožiljke na …

Настави са читањем „Hlamidijalna infekcija novorođenčadi“

Klostridije (lat. Clostridium) su bakterije široko rasprostranjene u prirodi. Lako dospevaju u ranu i izazivaju infekcije. U rani su prisutne različite vrste klostridija, npr. Clostridium tetani , ali i neke druge aerobne bakterije. Infekcije su podeljene prema težini na: Klostridijalnu mionekroza (gasna gangrena) Klostridijalna mionekroza je akutno oboljenje. Nastaje kada se povredi mišićno tkivo, a u …

Настави са читањем „Klostridija – infekcija rana i mekih tkiva“

Uslovno patogene vrste iz roda Mycobacterium su veoma rasprostranjene u čovekovoj sredini. Često su nazvane i atipične, jer su za razliku od M. Tuberculosis i M. Bovis apatogene za zamorče. Nakon inhalacije ili ingestije ovih mikroorganizama, dolazi do privremene ili stanlne kolonizacije respiratornog ili digestivnog trakta. Ove vrste se mogu naći i na površini kože. …

Настави са читањем „Mikobakterioza – Oportunističke mikobakterije“

Rodu Borrelia pripadaju gram negativne spiralne bakterije. Prenose se vektorima, vašima i krpeljima. Uzročnici su povratnih groznica (Febris recurrens) i to: Povratne groznice – simptomi Epidemijski tip povratne groznice izaziva bakterija iz roda Borrelia – B. Recurrentis. Bakteriju prenosi bela vaš. Infekcija nastaje kad se zbog svraba pri ujedu vaši, češanjem i trljanjem zgnječi vaš i …

Настави са читањем „Borrelia – Povratna groznica (Borelija)“

Bolest je dobila ime po njenom uzročniku, bakteriji Leptospira. Uzročnik leptospiroze – LeptospiraKako se prenosi?Patogeneza i simptomiDijagnozaLečenje Uzročnik leptospiroze – Leptospira Rod leptospira čine gram negativni spiralni bacili. Ovom rodu pripadaju dve vrste, leptospira interrogans (patogena vrsta) i leptospira biflexa (saprofitna vrsta). Na osnovu antigenskih osobina izdvojeno je preko 200 serotipova L. interrogans od kojih …

Настави са читањем „Leptospiroza“

Trahom predstavlja hornični keratokonjuktivitis izazvan Chlamydia Trachomatis-om. Bolest započinje kao folikularni konjuktivitis sa daljim proširenjem koji zahvata celu konjuktivu. Ako se bolest ne leči, javljaju se ožiljci na konjuktivi, abrazije kornee, ulceracije i oštećenje kornee i na kraju nastaje panus i gubitak vida. Infekcije su dominantne kod dece, koja su glavni rezervoar C.Trachomatis u endemskim …

Настави са читањем „Trahom – Hlamidija u oku“

Chlamydia pneumoniae, prvi put je izolovana sa konjuktive deteta na Tajvanu. U početku se smatralo da ova izolovana bakterija pripada vrsti Chlamidia psitaci. Kasnije je dokazano da je ova vrsta identična vrsti izolovanoj iz grkljana studenta iz Sietla (SAD). Molekularnim ispitivanjem je dokazano da se pomenuta vrsta razlikuje i od Chlamydia trachomatis i od Chlamydia …

Настави са читањем „Chlamydia pneumoniae“

Chlamydia psittaci (klamidija) je uzročnik psitakoze, bolest koja je prvi put zabeležena kod papagaja, i po tome je dobila ime. Chlamydia psittaciSimptomiDijagnozaLečenje infekcije Chlamydia psittaci Chlamydia pisttaci je gram negativna bakterija, pripada rodu chlamida-e. Ovaj mikroorganizam je uzročnik psitakoze, bolest koja je prvi put zabeležena kod papagaja, i po tome je dobila ime – pistakos …

Настави са читањем „Psitakoza – Chlamydia psittaci“

Clostridium botulinum je Gram-pozitivna bakterija. Raste u anaerobnim uslovima. U nepovoljnim uslovima stvara sporu. Izaziva botulizam (botulus lat. kobasica), bolest nastaje usled dejstva neurotoksina koji se unosi hranom i izaziva mlitave paralize. Botulinumski toksin je jedan od najjačih bakterijskih egzotoksina. Postoje različiti tipovi ovih bakterija u zavisnosti od njenih antigenskih odlika (A, B, C, D, …

Настави са читањем „Clostridium botulinum – Botulizam“

Bakterija Clostridium tetani pripada grupi Gram-pozitivne bakterije. Raste u anaerobnim uslovima. Spore C. tetani su ubikvitarne. Bakterije kada dospeju u tetanigenu ranu, prelaze u vegetativni oblik i luče neurotoksin. Kod neimunizovanih osoba javlja se tetanus, oboljenje koje karakterišu spastične paralize mišića. Opšte osobine bakterije C. tetani je tanak, pokretan bacil. U nepovoljnim uslovima stvara sporu. …

Настави са читањем „Clostridium tetani – Tetanus“

Bacteroides fragilis je bakterija koja izaziva infekcije najčešće kod ljudi. Opšte osobine bakterije To je nepokretna, Gram-negativna bakterija, sa zaobljenim krajevima. Ima moć stvaranja polisaharidne kapsule, dok ne može da stvara spore. B. fragilis je jedna od bakterija koja je rezistentna na žuč. tako da raste na žuč-eskulin hranjivoj podlozi na kome se može zapaziti …

Настави са читањем „Bacteroides fragilis“

Rod Actinomyces čine Gram-pozitivni anaerobni asporogeni bacili koji su deo normalne flore usne duplje, gingivalnog plaka, tonzilarnih kripti i genitalnog trakta žena. U humanoj medicini značajna vrsta je Actinomyces israelii, dok je od manjeg značaja Actinomyces naeslundii. Actinomyces israelii Actinomyces israelii je gram-pozitivan prav ili lako savijen bacil. Dužina varira od kratkih bacila do dugih …

Настави са читањем „Actinomyces – Aktinomikoza“

Genetičari su utvrditi da vrsta Francisella tularensis sadrži tri tipa: F. tularensis tip tularensis, F. tularensis tip palearctica i F. tularensis tip novicida. Prva dva tipa izazivaju infekcije kod ljudi. F. tularensis tip tularensis (tip A) je jako virulentna bakterija, rasprostranjena predominantno u Severnoj Americi. F. tularensis tip palearctica (tip B) izaziva bolest sa blažom …

Настави са читањем „Francisella Tularensis – Tularemia – Tularemija“

Bordetella pertussis izaziva pertusis, oboljenje poznato pod imenom veliki ili magareći kašalj. B. pertussis je Gram-negativna, okrugla bakterija, obavijena tankom kapsulom. Ova bakterija je biohemijski slabo aktivna. Fermentuje samo glukozu i laktozu do kiseline bez gasa. Oksidaza je pozitivna, a test katalaze je varijabilan. Rod Bordetella sadrži termostabilne, somatse, O aglutinogene, zajedničke svim vrstama roda …

Настави са читањем „Bordetella pertussis – Veliki kašalj“

Rodu Brucella pripadaju male, nepokretne, Gram-negativne bakterije. Brucele su lokalizovane untar ćelija životinja i ljudi. Kod životinja izazivaju epizootske pobačaje, a kod ljudi septikemičnu bolest poznatu pod drugim nazivom talasasta, undulantna, maltska ili mediteranska groznica. Vrste koje pripadaju ovom rodu su B. abortus, B. melitensis, B. suis, B. canis, B. ovis i B. neotomae, a …

Настави са читањем „Brucella – Bruceloza“

Bakterija Haemophilus infuenzae prvi put je izolovao Pfeifer 1892. godine, u sputumu obolelih od influence. Lokalizovana je na sluzokožama gornjeg respiratornog trakta, a infekcije izaziva, uglavnom kod dece, a ređe kod odraslih. Ovo je bakterija, a o virusu influenzae možete pročitati ovde. Opšte osobine bakterijeFaktori virulencijePatogenezaUloga imunitetaSimptomiBolestiDijagnozaLečenje Opšte osobine bakterije Pripadaju grupi Gram-negativnim bakterijama, asporogene …

Настави са читањем „Haemophilus influenzae“

Predstavnik roda Eiknenella je E. corrodens. Radi se o malom probrirljivom, kapnoičnim Gram-negativnom bacilu. Kod 40-70% ljudi čine deo normalne flore usta i gornjih respiratornih puteva. Na ovoj lokaciji udružen je sa dentalnim i peridentalnim infekcijama, infekcijama oka, infekcijama glave i vrata (sinuzitis, apsces mozga, duralni i ekstraduralni emipiem, tiroidni apsces), pleuropneumonija, bakterijemija i endokarditis. …

Настави са читањем „Eikenella Corrodens“

Acinetobacter je aerobna, Gram-negativna bakterija. Prisutna je u zemlji i vodi, a povremeno se može izolovati sa kože, sluznica ili sekreta čoveka. Rod acinetobacter obuhvata sledeće vrste: A. baumanii, A. johnsonii, A. haemolyticus, A. calcoaceticus, A. junii, A. lwoffi i drugi. Najjčešće se izoluje A. baumanii. Klasifikacija Acinetobaktera može se izvršiti na saharolitičke i asaharolitičke …

Настави са читањем „Acinetobacter“

Xanthomonas maltophilia ili Stenotrophomons maltophilia je ranije imao naziv Pseudomonas malthophilia. Ovaj bacil je široko rasprostranjen u prirodi. Bakterija je pokretna zahvaljujući svojim flagelama na jednom polu. Obično je oksidaza negativan, koristi lizin, DNAza pozitivan. Ima moć da fermentuje maltozu. Kolonije su na krvnom agaru rapave, zelenkaste boje i mirišu na amonijak. Može biti slabo …

Настави са читањем „Xanthomonas“

Psedomonas mallei izaziva maleus (sakagija, gunturača) oboljenje od kojeg oboljevaju konji i magarci, zatim se preko njih može preneti na čoveka. Kod ljudi je ovo oboljenje smrtonosno, a počinje kao ulceracija na koži ili sluzokoži sa limfangitisom i sepsom. Udisanje ovih mikroorganizma dovodi do primarne pneumonije. Oboljenje se retko javlja. Pseudomonas mallei je jedina nepokretna …

Настави са читањем „Pseudomonas mallei – maleus“

Pseudomonas pseudomallei izaziva endemsko oboljenje melidozu. Bakterija se može naći u zemlji, vodi, pirinču, povrću i glodarima, odakle se prenosi na ljude izazivajući teško oboljenje sa visokim procentom smrtnosti. Mikroorganizmi prodiru kroz oštećenu kožu, a moguć je unos oralnim putem i udisanjem. Pseudomonas pseudomallei je mali, pokretan, aeroban, Gram-negativni bacil. Raste u prisustvu različitih organskih komponenti …

Настави са читањем „Pseudomonas Pseudomallei – Melidoza“

Pseudomonas aeruginosa je otkrivena 1872. godine (Schroeter) i nazvan Bacillus pyocyaneus. Veoma je otporna bakterija, uzročnik infekcija (urinarnih, opekotina, pneumonija, rana, sepse) obično kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Živi u slobodnoj prirodi, najčešće u zemlji i površinskim vodama. Može da kolonizuje digestivni trakt ili druge regione kao oportunista. Bakteriju karakteriše produkcija dva egzopigmenta: piocijanina …

Настави са читањем „Pseudomonas aeruginosa“

Rodu Pseudomonas pripadaju otporne, Gram-negativne, nefermentujuće bakterije. Ove bakterije ne pripadaju tzv. crevnim bakterijama. Najčešće su prisutne u slobodnoj prirodi, a u oko 10% ljudi se mogu naći u sastavu fiziološke mikroflore. Za medicinu je najznačajniji Pseudomonas aeruginosa, uzročnik raznovrsnih infekcija ljudi i čest etiološki agens intrahospitalnih infekcija. Pored fluorescentne grupe pseudomonasa u kojoj je P. …

Настави са читањем „Rod Pseudomonas – bakterije“

Vrste bakterija koje danas pripadaju rodu Compylobacter otkrivene su 1909. godine od strane MacFadyean i Stockmann. Danas je rod Compylobacter svrstan u porodicu Compylobactericeae. U ovaj rod smešteno je više vrsta i podvrsta ali njegova definitivna klasifikacija još nije završena. Medicinski značajne vrste su: C. jejuni, C. fetus subspecies fetus, C. coli, C. lari i …

Настави са читањем „Campylobacter“

Plesiomonas shigelloides je jedina vrsta roda Plesiomonas. Prirodno boravište ove bakterije su površinske vode i zemlja, a često mogu biti inficirane hladnokrvne životinje (žabe, zmije, kornjače). Čovek se inficira ingestijom kontaminirane hrane. Morfološki, to je Gram-negativni bacil raspoređen pojedinačno, u parovima i kratkim lancima. Pokretan je bacil. Optimalna temperatura potrebna za rast iznosi 30ºC. Oksidaza …

Настави са читањем „Plesiomonas shigelloides“

Bakterije koje pripadaju rodu Aeromonas su Gram-negativni pokretni bacili, mada neke vrste mogu imati oblik kokobacila ili filamenta. Mesto boravka ovih mikroorganizma je slatka voda, mada se mogu naći čak i u hlorisanoj i destilovanoj vodi, a povremeno i u morskoj. Takođe kao mesto boravka može biti hrana, zemlja, a povezane su sa oboljenjima hladnokrvnih …

Настави са читањем „Aeromonas“

Predstavnici Klebsiella roda su Gram-negativni bacili, nepokretni sa izraženom kapsulom. Široko su rasprostranjeni u prirodi, nalaze se u zemlji, vodi kao i u intestinalnom traktu ljudi i životinja. Značajni su uzročnici oportunističkih infekcija naročito u bolničkim ustanovama u kojima su najčešće prisutni multirezistentni sojevi. U ovom rodu nalaze se četiri vrste: Klebsiella pneumoniae sa podvrstama …

Настави са читањем „Klebsiella pneumoniae“

Ova bakterija je sve do sedamdesetih godina prošlog veka smatrana za nevažnog oportunistu digestivnog trakta. Danas se zna da ona izaziva dijarejni sindrom, ali i čitav niz sekundarnih manifestacija. Faktori virulencije Virulentni sojevi produkuju invazin (protein značajan za vezivanje i ulazak bakterija u ćelije domaćina) i enterotoksin sličan termostabilnom enterotoksinu E. coli. Značaj ovih faktora …

Настави са читањем „Yersinia Enterocolitica“

To su sitni Gram negativni kokobacili, koji se često boje bipolarno. Nepokretni su, asporogeni, najčešće poseduju kapsulu. Imaju moć razlaganja ugljenih hidrata do kiseline bez gasa. Na osnovu biohemijskog ispitivanja razlikuju se vrste u okviru roda Yersinia, a u okviru vrste Y. pestis biotipovi. Antigenska građa je kompleksna i još uvek nedovoljno poznata. Sveže izolovani …

Настави са читањем „Yersinia Pestis – Kuga“

Escherichia coli može da dovede do infekcije urinarnog trakta, sepse i meningitis novorođenčadi. Takođe mogu izazvati infekcije žučne kese, apendicitis, peritonitis i dr. Ove vrste ešerihije imaju brojne osobine i faktore virulencije koje ešerihije normalne flore čoveka ne poseduju. Infekcije urinarnog traktaSepsaMeningitis kod bebaOtpornost bakterijeBakteriološka dijagnozaLečenjeZnačaj higijene Infekcije urinarnog trakta Najčešći uzročnik infekcije urinarnog trakta …

Настави са читањем „Escherichia coli – van crevne infekcije“

Mnogobrojni članovi porodice enterobacteriaceae su Gram-negativni, fakultativno anaerobni štapići. Široko su rasprostranjeni u prirodi, nalaze se kao deo normalne flore intestinalnog trakta čoveka i životinja, a mogu izazvati i brojna oboljenja. Dužina štapića je 1,0 do 6,00 mikro metara. Mogu biti pokretni, kada imaju peritrihijalne flagele, ili nepokretni. Mnogi poseduju pile. Ne stvaraju spore. Neke …

Настави са читањем „Porodica Enterobacteriaceae“

Neisseria meningitidis (meningokok) je Gram-negativan diplokok oblika kafe. PatogenezaBolestiDijagnozaImunost bakterijeLečenje[/li]EpidemiologijaPrevencija Patogeneza Meningokok izaziva isključivo humane infekcije. Bakterija se normalno nalazi na slizokoži gornjeg respiratornog trakta bez izazivanja simptoma kod 5-30% zdravih odraslih osoba i dece. Iz nazofarinksa može dospeti u krv izazivajući bakterijemiju, meningokoknu sepsu i meningitis. Prvi korak u nastajanju infekcije je vezivanje meningokoka …

Настави са читањем „Neisseria meningitidis (meningokok)“

Rod Corynebacterium broji puno članova koji se zajedničkim imenom nazivaju difteroidni bacili. To su C. pseduodiphthericum s. hofmani, C. diphteriae var.ulcerans, C. xerosis, C. renale, C. minutissimmum, C. pseudotuberculosis, C. pyogenes, C. haemoliticum, C. jeikeum i C. kutscheri (JK grupa). Samo neki od pobrojanih difteroida imaju značaja u medicini. C. pseudodiphtericum C. pseudodiphtericum (hofmani), i …

Настави са читањем „Difteroidni bacili – difteroidi (Corynebacterium)“

Rezervoar i izvor zaraze kod difterije je čovek, bolesnik ili kliconoša. Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom. Difterija se retko može preneti korišćenjem nepasterizovanog kravljeg mleka. Patogenost za ljude Difterija je lokalna infekcija udružena sa toksemijom. Najčešća lokalizacija difterije je u ždrelu i na krajnicima – difterijska angina, ređe u nosu, na vežnjači oka, …

Настави са читањем „Corynebacterium Diphtheriae – Difterija“

Erysipelotrix rhusiopathie je Gram-pozitivan nepokretan bacil, bez kapsule i spore. Kultiviše se u mokroaerofilnim uslovima. Bakterija u prirodi i klinička slika kod čoveka E. rhusiopathieae se kao komensal nalazi kod domaćih i divljih životinja, ptica i riba. Svinje obolevaju od erizipeloida. Infekcije ljudi su retke, najčešće se viđa erizipeloid, i od njih dolazi u profesionalnom …

Настави са читањем „Erysipelotrix rhusiopathiae – erysipeloid“

U rodu Listeria se nalazi više bakterijskih vrsta, ali samo Listeria monocytogenes ima značaja u medicnini, jer je uzročnik listerioze, oboljenja ljudi i životinja. Faktori virulencije Listerija luči listeriolizin O, protein koji ima hemolitičku aktivnost. Najznačajniji je faktor virulencije L. monocytogenes i odgovoran je za destrukciju fagolizouomalne membrane. L. monocytogenes je fakultativno intracelularni mikroorganizam. Internalin …

Настави са читањем „Listerioza – Listeria monocytogenes“

Bacillus cereus nalazi se svuda u prirodi kao Gram-pozitivna bakterija. Simptomi B. cereus najčešće izaziva alimentarne intoksikacije (trovanje hranom). Dominantna klinička slika za emetični oblik je gađenje i povraćanje, ima kratku inkubaciju od 4 sata. Za pojavu simptoma odgovoran je termostabilni toksin. Ovaj tip intoksikacije je najčešće vezan za hranu koja se sprema od pirinča. Dijareja kao …

Настави са читањем „Bacillus cereus“

Bacillus anthracis je Gram-pozitivan, nepokretan dugačak bacil, koji izaziva antraks (prostrel, bederenicu, crni prišt), bolest biljojeda koja kod životinja ima akutni tok i letalni ishod. Antraks je tipična zoonozoa. Bolest se retko javlja kod ljudi. Najčešći je kožni antraks, zatim crevni i plućni. Sva ti oblika mogu preći u antraksnu sepsu. Spore antraksa su potencijalno moćno …

Настави са читањем „Bacillus anthracis – Antraks“

Rodu enterococcus pripadaju više vrsta, ali su dve najčešće: E. Faecalis i E. Faecium. Ove vrste se čine deo normalne flore intestinalnog i bilijarnog trakta, a u malom broju mogu se naći i u usnoj duplji, vagini i uretri muškarca. Faktori virulencije ovih predstavnika nisu dovoljno poznate. Enterokoke poseduju citolizin, agregacionu supstacu, feromone, želatinozu i …

Настави са читањем „Enterococcus Faecalis i Faecium“

B. subtilis pripada rodu Bacillus, kao Gram-negativna bakterija. Pokretna je bakterija sa sporom koja je položena centralno ili supterminalno. Spore B. subtilis-a su ubikvitarne, nalaze se slobodno u prirodi, povrću, mleku, kobasicama. B. subtilis je deo normalne mikroflore čoveka. Međutim, B. subtilis može izazvati neke oportunističke infekcije. Npr. sepsu kod imunokompromitovanih bolesnika i konjuktivitis kod osoba …

Настави са читањем „Bacillus subtilis“

Streptococcus viridans su alfa hemolitičke i anhemolitičke vrste roda Streptococcus, od kojih većina predstavlja deo normalne flore gornjih partija disajnih puteva. Nazivaju ih i oralne streptokoke. Mogu se naći i u digestivnom i urogenitalnom traktu zdravih osoba. Mogu se naći i u digestivnom i urogenitalnom traktu zdravih osoba. Vrste koje se najčešće izoluju su: S. …

Настави са читањем „Streptococcus viridans“

S. pneumoniae je jedan od vodećih uzročnika bakterijskih infekcija respiratornog trakta i meningitisa kod ljudi. Klinička slika – simptomiEpidemiologijaDijagnozaLečenje i prevencija Streptococcus viridansStreptococcus pyogenesStreptococcus agalactiae Klinička slika – simptomi U prošlosti je Streptococcus pneumoniae bio glavni uzročnik bakterijske, lobarne pneumonije. U današnje vreme pneumokok znatno češće izaziva zapaljenje srednjeg uha i konjuktiva i sinuzitise. Jedan je od …

Настави са читањем „Streptococcus pneumoniae“

Ukoliko je soj streptococcus pyogenes virulentniji ili je domaćin osetljiv (mala deca, imunodeficijentne osobe, hronični bolesnici, …) dolazi do razvoja znatno invazivnih oboljenja. Može doći do infekcije bilo kog organa ili sistema – meningitis, pneumonia, osteomyelitis, arthitis, erysipelas, puerperalna sepsa, infekcija rana, fasciitis necroticans… Materijal za dijagnostiku infekcije izazvanih streptokokama veoma je raznovrstan i zavisi …

Настави са читањем „Streptococcus pyogenes“

Streptococcus agalactiae (BHS grupe B) je mnogo godina bio poznat kao uzročnik mastitisa kod krava. Najznačajnija oboljenja koja izaziva kod ljudi jesu teške infekcije novorođenčadi. Klinička slika – simptomi Grupa B streptokoka izaziva teške oblike infekcija novorođenčadi. Javlja se u dva klinička oblika, sa ranim i kasnim početkom bolesti. Oboljenje sa ranim početkom nastaje tokom …

Настави са читањем „Streptococcus agalactiae“

Staphylococcus saprophyticus je široko rasprostranjen u spoljašnjoj sredini. Kao i ostale koagulaza-negativne stafilokoke, može da kolonizuje kožu i pojedine sluzokože. Utvrđeno je da ima sposobnost izazivanja oportunističkih infekcija, ali znatno ređe od Staphylococcus epidermidis-a. S. saprophyticus ima izražen afinitet za urinarni trakt. Kolonizaciju urinarnog trakta ostvaruje pretežno kod mladih seksualno aktivnih žena i ona u većini …

Настави са читањем „Staphylococcus saprophyticus“

Staphylococcus aureus je gram-pozitivna bakterija, loptastok oblika. Ime je dobila po karakterističnom pigmentu koji joj daje zlatno žutu boju. Poseduje veliki broj faktora virulencije koji mu omogućava veliku prodornost, uništavanje tkivnih elemenata, izazivanje zapaljenske rekacije, intoksikaciju organizma domaćina i izbegavanje dejstvu imuniteta. Zahvaljujući tome, u stanju je da izazove oboljenja gotovo svih organa i tkiva čovečijeg organizma. Bolesti Stafilokokno trovanje …

Настави са читањем „Staphylococcus aureus“

Staphylococcus epidermidis je tipičan predstavnih oportunističkih bakterija. Dobro je prilagođen na parazitski način života i lako kolonizuje gotovo sve dostupne regije čovekovog organizma ulazeći u sastav fiziološke mikroflore. Ima znatno manju virulenciju od Staphylococcus aureus-a i sa domaćinom formira uravnotežnu perzistentnu asocijaciju. Zbog toga je relativno često prisutan u različitim kliničkim uzorcima kao kontaminant. Pored …

Настави са читањем „Staphylococcus epidermidis“

Da bi doneo pravu odluku o terapiji određene infekcije kliničar mora znati na koje antimikrobne lekove (antibiotike) je izolovani mikroorganizam osetljiv. Ispitivanje osetljivosti mikroorganizma na antibiotike i hemioterapeutike in vitro naziva se antibiogram. Tehnike koje se koriste u laboratorijama za dobijanje podataka o osetljivosti bakterija na antimikrobne lekove su: Tumačenje rezultata antibiograma Bakterije su prema …

Настави са читањем „Antibiogram“