Bolesti bubrega (nefrologija)

Bubrezi su parni organi sa zadatkom da eliminišu višak vode i sve otpadne produkte metabolizma iz krvi. Takođe su učestvuju u procesu produkcije crvenih krvnih zrnaca i regulacije krvnog pritiska, elektrtrolita. Dotični organi se nalaze u gornjem delu abdomena neposredno ispred mišića leđa i spolja od kičnemog stuba.

Simptomi poremećaja bubrežnog rada nastaju zbog nagomilavanja otpadnih produkata u telu i ovo može uzrokovati slabost, otežano disanje, otok i konfuziju.

Bol u bubregu

Bol u bubregu i u leđima je teško razlikovati, međutim bol u leđima se obično javlja u donjem delu neposredno iznad karlice. Bol u bubregu se obično javlja zbog kamena u bubregu ili urinarnom traktu.

[toggle title=“Sadržaj“ load=“show“]
[list style=“arrow-right“]
[sc name=“ul“]
[li]Akutna renalna insuficijencija[/li]
[sc name=“ul“]
[li]Prerenalna[/li]
[li]Intrarenalna[/li]
[sc name=“/ul“]
[li]Hronična renalna insuficijencija[/li]
[sc name=“ul“]
[li]Hronični glomerulonefritis[/li]
[li]Pijelonefritis[/li]
[li]Ateroskleroza krvnih sudova bubrega[/li]
[sc name=“/ul“]
[li]Bubrežna hipertenzija[/li]
[sc name=“ul“]
[li]Nefrotski sindrom[/li]
[li]Specifični poremećaji tubula[/li]
[sc name=“/ul“]
[sc name=“/ul“]
[/list]
[/toggle]

Akutna renalna insuficijencija

Akutna renalna insuficijencija je iznenadni potpun ili gotovo potpun prestanak rada bubrega, ali uz mogućnost oporavka.

• Prerenalna – kada se poremećaji dešavaju pre bubrega, transfuziona reakcija – opterećenje tubula hemoglobinom;
• Intrarenalna – usled poremećaja unutar samog bubrega, akutni glomerulonefritis nastaje usled abnormalne imune rekacije, imuni kompleksi se talože u bazalnoj membrani glomerula i proliferišu epitelne, mezanglijalne i druge ćelije glomerula, nekroza tubula (toksinima ili ishemijom).

Efekti su zadržavanje vode i soli, što dovodi do porasta pritiska i stvaranje edema.

Hronična renalna insuficijencija

Hronična renalna isuficijencija je ireverzibilno smanjenje broja funkcionalnih nefrona, ozbiljni klinički simptomi se javljaju tek kada se broj nefrona smanji za više od 70%.

• Hronični glomerulonefritis – slične promene kao i kod akutnog, glomeruli se zamenjuju fibroznim tkivom;
• Pijelonefritis – oštećenje renalnog intersticijuma;
• Ateroskleroza krvnih sudova bubrega

Efekti hronične renalne isuficijencije – kako je 1/3 očuvanih nefrona je dovoljna da očuva funkciju bubrega, kompenzatorno se povećavaju protok i GFR i do 50-100% pa dolazi do smanjene reapsorpcije što utiče na porast diureze i stvaranja izostenurije (nemogućnost bubrega da koncetriše mokraću).

Bubrežna hipertenzija

Nefrotski sindrom – je povećana propustljivost glomerularne membrane koja omogućava proteinima da se isfiltriraju, pa dolazi do gubitka negativnosti na unutrašnjoj strani membrane i proteinurije.

Specifični poremećaji tubula – kod genetski uslovljenih nedostataka nekih enzima i transportnih struktura može doći di renalne glikozurije, gihta (povećana reapsorpcija urata) i nefrogenog dijabetes insipidusa (nedostatak receptora za ADH).

[toggle title=“Dodatni sadržaj“ load=“show“]
[list style=“chevron-right“]
[sc name=“ul“]
[li]Terapijska dijeta obolelih od bubrežnih oboljenja[/li]
[sc name=“/ul“]
[/list]
[/toggle]