Bolesnik

Bolestan čovek, bolesnik ili po engleskoj reči često govori pacijent, predstavlja izuzetno osetljivu socijalnu kategoriju. Bolesnik stavlja svakog ko se sa njim susretne pred ljudske, moralne, etičke i stručne izazove. Nažalost, povremeno se dešava da neko tim izazovima ne odgovori i dovede bolesnika, njegove bližnje i samoga sebe u situaciju koja može da ima brojne posledice.

Način postupanja sa bolesnikom, uspostavljanje prvog kontakta i njegovo održavanje dok traje lečenje bolesnika, od izuzetne su važnosti. Između doktora i bolesnika, treba da postoji odnos međusobnog uvažavanja, poštovanja i poverenja. Ništa manje nije značajno da isti odnos bolesnik uspostavi i kada su u ptanju studenti medicine, medicinske sestre i drugo osoblje. Prevazilažanje ovih okvira, stvaranje prijateljstva, poistovećivanje doktora sa tegobama ili stanjem bolesnika, nepoštovanje ličnosti i slično, ozbiljno mogu da poremete tok lečenja ili njegov ishod. Bolesnik treba već nakon prvog kontakta da stekne utisak da je doktor i osoblje koje ga okružuje zainteresovano za njega, za tegobe zbog kojih je bolesnik došao radi pregleda ili prijema u zdravstvenu ustanovu.

Bolnički ambijent često negativno utiče na osećanja bolesnika, budeći u njima, strah, neizvesnost, pojačavajući bolne senzacije ili najjači strah u ljudskom biću – strah od smrti. Visok tehnološki razvoj savremene medicine u kome je pre svega dijagnostika zasnovana na visoko sofisticiranim mašinama, pogoršavaju ove strahove pri susretu bolesnika sa njima. Zato je uspostavljanje kvalitetnog kontakta između bolesnika i onih koji će učestvovati u njegovom lečenju izuzetno značajno za prijatna osećanja bolesnika.