Bol u leđima uzroci i principi lečenja • Lumbago

Procenjuje se da 80% odraslih osoba pati od hroničnih bolova u donjem delu leđa u nekom momentu života, dok 30% se konstantno bori sa ovim simptomima. Uzrokovan slabošću mišića psoasa, lokalizovanog u tom delu leđa ili kao posledica poremećene funkcije nerava, inervacije ili nekog skroz drugog razloga, bol u leđima predstavlja vodeći uzrok nemogućnosti obavljanja poslova.

Bol u donjim leđima može varirati između blagog do veoma intenzivnog, u odnosu na sam uzrok bola, dužinu trajanja i terapije ili nedostatka iste i od sveukupnog zdravlja pojedinca. U važnije faktore rizika spadaju: porodična istorija postojanja bolova, konzumiranje cigareta, gojaznost, ženski pol, depresija i anksioznost.

Jedan od najčešćih razloga koji dovodi do razvoja bolova u donjim leđima je držanje. Problemi sa držanjem tela, uključujući abnormalnosti kičme i neaktivan život, vrše veliki pritisak na leđa. Iako bolovi zahvataju sve grupe, mlade i starije, sportiste i neaktivne osobe, najčešće zahvaćena grupa su osobe srednjih godina ili starije osobe koje su gojazne. Kako skinuti višak kilograma?

• Uzroci i faktori rizika
• Propratni simptomi i znaci
• Konvencionalna terapija
• Lečenje na prirodan način
  • 1 Masaže, fizikalna terapija i terapije za poboljšanje držanja
  • 2 Redovna fizička aktivnost celog tela
  • 3 Proloterapija za hronične bolove i povrede
  • 4 Antiinflamatorna ishrana bogata kolagenom
  • 5 Suplementi koji redukuju bolove

Uzroci i faktori rizika

Najveći broj uzroka bola potiče iz grupe takozvanih „mehaničkih“ problema muskuloskeletnog sistema leđa i nije povezan sa ozbiljnim oboljenjima ili hroničnim stanjima. Abnormalnosti, slabost i stres na kostima, zglobovima, mišićima i ligamentima zajedno doprinose pojavi bola i gotovo određuju njegov intenzitet.

Najčešći uzroci bola u donjim leđima su sledeći:

• Problemi sa držanjem. Uključuju abnormalnosti kičmenog stuba (diskus hernija, ruptura intervertebralnog diska), stanja koja dovode do rupture (pucanja) ili kompresije intervertebralnog diska, što dovodi do pojave jakih bolova.
• Mišićna slabost, istegnuće ili moguće frakture dovode do pojačanog pritiska na leđa.
• Loš program vežbanja.
• Previše treniranja, naročito bez dovoljno pauze između treninga za oporavak mišića, ovo se retko dešava.
• Stare povrede sa treninga ili usled bavljenja nekim sportom.
• Nefleksibilnost i ukočenost usled starenja.
• Loša obuća, pogotovo ukoliko se dan provodi u većem delu na nogama.
• Gojaznost i neaktivan život – vodeći uzrok bola u leđima.
• Ženski pol, iako se bolovi javljaju i kod žena i muškaraca, istraživanja pokazuju da je kod žena češća pojava rekurentnih simptoma.
• Trudnoća.
• Emotivni stres.
• Nedostatak sna, nepravilne poze prilikom spavanja i nekvalitetan dušek za spavanje.
• Artritis ili druge iritirajuće, inflamatorne bolesti zglobova.
• Osteoporoza (gubitak gustine kostiju).
• Konstipacija (zatvor, opstipacija), dovodi do povećanog pritiska i mišićnih spazama u donjim leđima.
• Infekcije unutrašnjih organa, kamen u bubregu, krvni ugrušci i hronična stanja koja zahvataju imuni sistem.

Propratni simptomi i znaci

Bolovi u leđima se različito manifestuju kod svakog pojedinca, sa obzirom na široku paletu uzroka bola kao i delu kičmenog stuba zahvaćenog bolom ili nekim procesom. Najčešći simptomi i znaci koji se sreću su sledeći:

• Osetljivost i bol, koji se propagira iz donjeg dela leđa u butine, i uglavnom se pogoršava prilikom šetanja, vežbanja ili stajanja.
• Ukočenost donjeg dela leđa i ograničen pokret, tj. smanjena amplituda pokreta koja može ometati šetanje, penjanje, savijanje, nošenje predmeta, u rasponu od umerenog do jakog ograničenja.
• Bolovi tokom spavanja ili odmah prilikom ustajanja ujutru.
• Nemogućnost ustajanja duži period, ili pogoršanje bola nakon ustajanja.
• Neprijatnost kod trtične kosti prilikom dugotrajnog sedenja.
• Mišićna slabost, umrtvljenost u donjim leđima i butinama.
• Oštar bol usled neke povrede, traume (sportska povreda, saobraćajna nesreća).

Konvencionalna terapija

Danas se za terapiju bola u leđima koriste analgetici, tipično iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova NSAIL, poput aspirina ili tajlenola, ili u potentnijim oblicima lekova za bolove. Primena ovih lekova potencijalno može dovesti do nuspojava i neželjenih efekata jer oni često ne rešavaju problem koji se nalazi iza samog bola, ne deluju na sam uzrok. Neki lekovi su povezani i sa nastankom ozbiljnih komplikacija, poput problema sa jetrom i oštećenje njenog parenhima i funkcije, kao i nastanak čira na želucu zbog koga se može javiti krvarenje u digestivnom traktu. Ovo se dešava kod dugotrajne upotrebe i visokih doza.

Novija shvatanja se baziraju na rešavanju ovih bolova prirodnim putem, promenom stila života i navika, a zatim ukoliko to ne pomogne i bolovi i dalje perzistiraju, okreće se medikamentnoj terapiji.

Lečenje na prirodan način

1 Masaže, fizikalna terapija i terapije za poboljšanje držanja

Redovne relaks masaže, terapije mekih tkiva ili čak fizikalna terapija ukoliko je potrebna, doprinose smanjenu bola, kao i samoj prevenciji nastanka bola. Manipulacije („nameštanje“) kičme (pravilno izvedene od strane stručnjaka) su takođe vrlo efikasne, pogotovo u kombinaciji sa masažama koje otklanjaju stres i spazam mišića. Svakodnevno pravilno držanje tela prilikom šetanja, stajanja ili sedenja u velikoj meri smanjuje mogućnost pojave ove vrste bola. Preporučuju se i za akutne (trenutne) i hronične (dugotrajne) bolove.

2 Redovna fizička aktivnost celog tela

Redovna fizička aktivnost, koja uključuje kardio, aerobik, vežbe snage i istezanje, u velikoj meri smanjuje incidencu pojave bola, omogućava zdrav način života, zdravu telesnu težinu, poboljšava držanje i smanjuje slabost mišića. Saveti za način vežbanja sa najboljim rezultatima su sledeći:

• Postepen početak bilo kog programa vežbanja
• Zagrevanje i istezanje pre početka vežbanja
• Pravilno držanje tela prilikom izvođenja vežbi i generalno pravilno rađenje vežbi
• Pravilna obuća za sport, udobna i podržavajuća
• Izbegavanje dugotrajnog sedenja tokom dana i dugih perioda neaktivnosti ukoliko je moguće
• Pravilne pauze između treninga u kojima se telo oporavlja

Kao deo svakodnevnog vežbanja preporučuje se praktikovanje joge, sa kojom u sklopu meditacije i istezanja se redukuje bol u donjim leđima u velikoj količini.

[opsirnije]Vežbanje kao lek za hronične bolesti i rak[/opsirnije]

3 Proloterapija za hronične bolove i povrede

Ovaj oblik terapije se koristi već dugi niz godina, vrlo efikasno, u otklanjanju hroničnih bolova i bolova nastalih usled neke traume ili povrede mekog tkiva. Terapija se zasniva na uzimanju krvne plazme bogate trombocitima i ponekad i matičnim ćelijama sa faktorima rasta i unošenju iste na povređeni, bolni deo. Ovo provocira nastanak blagog inflamatornog (zapaljenskog) procesa na mestu povrede i time ubrzava i promoviše reparatorne procese u organizmu pa nastaje regeneracija tkiva. Ova terapija se koristi kod diskus hernije, artritisa, osteoartritisa i drugih hroničnih bolova u zglobovima i zapaljenja tetiva.

4 Antiinflamatorna ishrana bogata kolagenom

Za generalizovano smanjenje bolova i poboljšanje zdravlja zglobova i mišića neophodno je voditi zdrav život, održavati zdravu telesnu težinu i sprečiti povratak bolova pravilnom ishranom.

Sledeće namirnice spadaju u grupu antiinflamatorne hrane:

• Hrana bogata vlaknima – pomaže kod gubitka ili održavanja zdrave težine tela, kod problema sa povišenim krvnim pritiskom, problema sa varenjem i konstipacijom (opstipacija).
• Voda – hidratacija sprečava mišićni spazam, poboljšava varenje i održava krvni pritisak.
• Hrana bogata kalijumom – redukuje otok i predstavlja bitan elektrolit za normalno funkcionisanje mišića i nerava (zeleno povrće, avokado, banane, kokosova voda).
• Omega 3 masti – smanjuju inflamaciju i redukuju bol.
• Hrana bogata proteinima – neobrađeno meso bez aditiva (piletina, ćuretina, govedina, riba), jaja, pasulj.

Pored konzumiranja ovih namirnica, sledeće namirnice i navike bi trebalo izbegavati u vidu smanjenja količine ili potpunog izbacivanja iz ishrane:

• Dodavanje šećera
• Slatka pića i čipseve, smokije, kekseve
• Prerađena ulja od povrća
• Previše alkohola (Alkoholizam)
• Konzumiranje cigareta

5 Suplementi koji redukuju bolove

• Riblje ulje – bogato sa omega 3 mastima. Dnevna doza 2000mg kod jakih bolova.
• Magnezijum – 500mg dnevno. Opušta mišiće i redukuje stres.
• Esencijalna ulja – ulje peperminta i lavande koriste se u masaži, imaju umirujuće dejstvo i služe kao blagi analgetici, poboljšavajući protok krvi kroz bolno područje.
• Crvena paprika – ima antiinflamatorno dejstvo i ublažava bolove prilikom masaže bolnog područja (aleva paprika).
• Proteolitički enzimi – papain i bromelain nalaze se u ananasu i imaju antiinflamatorno dejstvo.
• Kurkuma – sadrži kurkumin sa antiinflamatornim dejstvom i ublažava bolove.

Većina bolova koji se jave u leđima su nekomplikovana i ne predstavljaju ozbiljna stanja, stoga se mogu redukovati savetima i tretmanima pomenutim gore u tekstu. Nekada, međutim, bolovi mogu biti posledica ozbiljnih stanja u organizmu stoga je najpametnije obratiti se doktoru za savet ukoliko se bol ne poboljšava pored prirodnih načina terapije i promene stila života. Potrebno je obratiti pažnju i na eventualno prisutvo drugih simptoma koji mogu ukazivati na ozbiljinija oboljenja, poput temperature, groznice, glavobolje, drhtavice, vrtoglavice, utrnulosti.