Bohr-ov efekat

Bohr-ov efekat je pojava da se oslobađanje kiseonika iz hemoglobina povećava kada opada pH ili kada je hemoglobin u prisustvu povećanog parcijalnog pritiska ugljen dioksida (CO₂). Koncentracija i ugljen dioksida i jona vodonika je viša u kapilarima metabolički aktivnih tkiva nego ona koja se nalazi u alveolarnim kapilarima pluća. To uslovljava da je afinitet hemoglobina za kiseonik lakše otpušta i pri višim parcijalnim pritiscima kiseonika pa se kriva disocijacije hemoglobina pomera udesno. Nasuprot tome, snižavanje koncentracije jona vodonika i ugljen dioksida pomera krivu disocijacije hemoglobina ulevo. U metabolički aktivnim tkivima povećava se koncentracija ugljen dioksida koji daje ugljenu kiselinu, a stvaraju se i kiseli produkti pre svega mlečna kiselina što sve povećava koncentraciju jona vodonika. Borov efekat se objašnjava time što se višak jona vodonika vezuje za N-terminalne aminogupe kao i za aminogrupe bočnih lanaca histidina koji postaju naelektrisani stvaraju jonske veze koje stabilizuju deoksihemoglobin. Na taj način rekacija se pomera u densu stranu favorizujući otpuštanje kiseonika.
Oksihemoglobin    HbO₂ + H⁺        HbH + O₂   Deoksihemoglobin
Borov efekat omogućava da se u metabolički aktivnim tkivima oslobađa iz hemoglobina više kiseonika što je upravo i potrebno ovim tkivima za oksidativne procese.