Tri su velike i parne pljuvačne žlezde:
parotidna (zaušna)
submandibularna (podvilična) i
sublingvalna (podjezična),
dok u okolnom tkivu usne duplje i ždrela ima do 1000 manjih pljuvačnih žlezda.
Parotidna žlezda (glandula parotis)
Submandibularna žlezda (glandula submandibularis)
Podjezična pljuvačna žlezda (glandula sublingualis)
Male pljuvačne žlezde
Funkcija pljuvačnih žlezda
Xerostomia
Sialorrhoea
Parotidna žlezda (Glandula Parotis)
Najveća je od pljuvačnih žlezda.
Jedinstvena je po strukturi i teorija da se sastoji iz dva režnja podeljena prolaskom nervusa facijalisa na površinski i duboki nije tačna, ali se podela zadržaja iz didaktičkih razloga.
Duboko režanj je smešten iza ramusa mandibule i dopire u parafaringealni prostor. Taj prostor sadrži stiloidni nastavak i tri mišića: muskulus stylopharyngeus, muskulus styloglossus i muskulus stylohyoideus.
Prestiloidni prostor sadrži samo mišiće i masno tkivo.
Retrostiloidni prostor, koji se naziva i neurovaskularni, sadrži arteriju carotis internu, venu jugularis internu i četiri kranijalna nerva (deveti, deseti, jedanaesti i dvanaesti) i sa njim je parotidna žlezda u kontaktu.
Površni režanj parotidne žlezde smešten je lateralno do mandibule na maseteru. Žlezda je obložena kapsulom od vezivnog tkiva čije istezanje pri oticanju žlezde izaziva bol.
Izvodni kanal žlezde (ductus Stenoni) ima dužinu oko 7 centimetara, ide na oko jedan centimetar ispod i paralelno sa zigomatičnim lukom, prolazi kroz masno tkivo obraza i ulazi u usnu duplju u visini drugog gornjeg molara, formirajući papilu.
Nervus facijalis je motorni živac koji prolazi kroz žlezdu u kojoj se deli na grane čineći pes anserinus.
On ne inerviše parotidnu žlezdu!
Sekretorna parasimpatička vlakna žlezda dolaze do produžene moždine iz nukleus salivatorius inferior.
Vlakna za parotidnu žlezdu idu sa nervusom glossopharyngeus do gangliona oticum, odakle postsinaptička vlakna nos grana V3 živca, nervus auriculotemporalis do parotidne žlezde.
Simpatička vlakna potiču od gornjeg cervikalnog gangliona. Preko karotidnog pleksusa daju simpatičku inervaciju krvnih sudova žlezde, ali nemaju uticaj na žlezdanu sekreciju.
Limfna drenaža parotidne žlezde ide preko nekoliko intra i periglandularnih limfnih čvorova iz kojih limfa otiče u podvilične ili direktno u duboke limfne čvorove vrata.
Submandibularna žlezda (Glandula Submandibularis)
Druga je po veličini pljuvačna žlezda smeštena ispod mandibule, iza prednjeg trbuha digastričnog mišića, a ispred stilomandibularnog ligamenta.
Najveći deo žlezde leži ispod milohioidnog mišića pokriven spoljašnjom cervikalnom fascijom.
Parasimpatička sekretorna inervacija potiče iz ponsa, iz gornjeg salivarnog gangliona, odakle ih vode vlakna sedam bis živca, potom chorda tympani do žlezde.
Izvodni kanal žlezde (Vortonov kanal) otvara se na podu usne duplje neposredno pored frenuluma i dužine je oko 5 centimetara.
Podjezična pljuvačna žlezda (Glandula sublingualis)
Smeštena je ispod jezika, između sluzokože poda usne duplje i milohioidnog mišića, ispunjavajući utisnuće na unutrašnjoj strani mandibule.
Prednjim krajem se dve žlezde dodiruju, a zadnjim dodiruju podviličnu pljuvačnu žlezdu.
Otvara se kroz više izvodnih kanala od 8 do 20 iza otvora podvilične pljuvačne žlezde.
Inervisana je kao i podvilična pljuvačna žlezda.
Male pljuvačne žlezde
Izuzetno su brojne i razmeštene u podsluznici usne duplje, ždrela, larinksa, nosa, sinusa i traheje.
Posebno su brojne na unutrašnjoj strani usana, bukalnom predelu i nepcu.
Učestvuju sa 5 do osam posto u ukupnoj produkciji pljuvačke, ali značajnu ulogu dobijaju ukoliko se iz sekrecije isključe jedna ili više velikih pljuvačnih žlezda.
Xerostomia nastaje nakon zračne terapije usne duplje i ždrela usled smanjenja njihove sekretorne funkcije.
Funkcija pljuvačnih žlezda
Sekrecija pljuvačke uslovljena je aktivnošću parasimatičkog vegetativnog nervnog sistema, ali na njegovu funkciju veliki uticaj imaju lokalni fizički, hemijski i mentalni faktori.
U toku dana se proizvede oko 1 do 1 i po litre pljuvačke.
Najviše proizvede podvilična pljuvačna žlezda 70 posto, potom parotidna 25 posto, pa podjezična 5 posto. Najveći deo pljuvačke 99,5 posto je vode, a ostatak čine neorganske i organske materije i ćelije.
Sekrecija pljuvačke se odvija u dve etape, slično kao i produkcija urina. Primarni sekret se stvara u acinusima, ali se on resorbuje i modifikuje prolaskom kroz duktalni sistem od strane duktalnih ćelija do nastanka definitivne pljuvačke.
Od anorganskih materija prisutni su svi elektroliti, ali je koncentracija natrijuma niska (2,6 nečega), dok je koncetracija kalijuma visoka (36,7 mEq/l) kao u intraćeijskoj tečnosti.
pH pljuvačke je kiseo unutar žlezde, ali na mestu sekrecije postaje alkalan. Sa povećanom produkcijom raste pH pljuvačke. Od organskih materija prisutan je mucin (glikoprotein), amilaza, kao i drugi enzimi (lizozim).
Oko 80 procenata populacije su sekretori, što znači da njihova pljuvačka sadrži izohemaglutinogene koji odgovaraju njihovim individualnim krvnim grupama. Šta je sa preostalom populacijom?
U pljuvački se nalaze i sekretorni imunoglobulini A koji imaju antimikrobnu i antivirusnu aktivnost.
Parotidna žlezda sadrži više serozne ćelije pa ona proizvodi mnogo vodnjikaviju, seroznu pljuvačku, siromašnu mucinom, ali bogatu enzimima.
Nasuprot tome, podvilična i podjezična su više mukozne žlezde i produkuju gušću pljuvačku bogatu mucinom.
Funkcija pljuvačke je višestruka
Održava vlažnost sluzokože usne duplje i ždrela značajnu za njihovo funkcionisanje. Govor i gutanje su time olakšani.
Deluje zaštitno na sluznicu usne duplje i gornjeg respiratornog sistema mehaničkim čišćenjem i imunološkom aktivnošću. Preko odbrambenih materija koje poseduje (lizozim, leukotaksini, opsonini, imunoglobulini A) ima antibakterijski efekat. I pored toga u usnoj duplji se nalazi veliki broj nepatogenih bakterija. Štiti sluznicu od hemijske, mehaničke i termičke traume.
Ulogu u varenju hrane vrši natapanjem hrane i njenim razlaganjem (ugljeni hidrati) putem amilaze koju poseduje.
Služi izbacivanju sopstvenih i stranih materija, sastojaka plazme, raznih soli, alkaloida, virusnih partikula (Epstaj Barov, polimijelitis, coxsackie, citomegalo, rubela, hepatitis).
Štiti zube. Organski i neorganski sastav pljuvačke sprečava nagomilavanje bakterija na zubima.
Posreduje u osećaju ukusa lavažom gustatornih papila. Hemijske materije u hrani koje stimulišu ukus moraju biti prvo rastvorljive u pljuvački da bi se efekat na papile izazvao.
Hrana je najznačajniji fiziološki stimulator produkcije pljuvačke. Izgled hrane, miris, ukus, ezofagealni i gastrični refleksi koje stimuliše bolus povećavaju sekreciju pljuvačke.
Xerostomia
Veći broj faktora može izazvati suvoću usta:
centralni poremećaji koji dovode do promena u autonomnom nervnom sistemu, oboljenja samih pljuvačnih žlezda sa smanjenom sekrecijom, dehidratacija izazvana dijarejom ili povraćanjem, radioterapija ili sistemska oboljenja tipa Sjegrenovog sindroma.
Sialorrhoea
Različita oboljenja usne duplje, jezika, zuba stimulišu povećanu produkciju pljuvačke. Psihogeni faktor je retko vezan sa sialoreju.