Akutna reumatska groznica (ARG)

ARG se karakteriše inflamatornim promenama na srčanim zaliscima, zglobovima, krvnim sudovima i supkutanom tkivu. Postoji više teorija o nastanku ove bolesti. Hipoteza o autoimunoj reakciji je najšire prihvaćena i po njoj oštećenje tkiva nastaje kao posledica unakrsne reakcije antitela sintetisanih na pojedine antigene Streptococcus pyogenes-a i tkiva domaćina. Postoje tzv. „reumatogeni“ sojevi piogenog streptokoka koji češće dovode do ARG (M tipovi 3 i 18).

Najčešće oboljevaju mlade osobe (školska deca i adolescenti) koje su bolovale od streptokokne angine. Oboljenje se javlja obično 3 nedelje posle preležane streptokokne infekcije. Manifestuje se subferbilnom temperaturom, migrirajućim poliartritisom i karditisom. Promene se mogu javiti i u potkožnom tkivu (erythema annulare), a u retkim slučajevima i u centralnom nervnom sistemu (chorea). Jedan napad traje 2-3 nedelje.

Pri svakoj sledećoj infekciji S. pyogenes-om, dolazi do ponavljanih epizoda ARG, koje vode progresiji bolesti. Zbog toga je kod ovih bolesnika indikovano dugogodišnje profilaktičko davanje depo oblika penicilina.

S obzirom na to da se ARG javlja kod malog broja pacijenata (3%) koji su preležali streptokoknu anginu, smatra se da je genetska predispozicija značajan faktor koji doprinosi nastanku ove bolesti.

Akutna reumatska groznica je u drugoj polovini XX veka skoro iščezla, posebno u razvijenim zemljama, da bi devedesetih godina došlo do ponovnog porasta incidence ovog oboljenja.