Zamor mišića

Zamor je privremeno smanjenje ili prestanak funkcije nekog sistema ili organa. Kada su u pitanju mišići, može se reći da je zamor kratkotrajna i prolazna nesposobnost mišića da vrši rad, jer se nakon oporavka, zamor gubi i mišić potpuno uspostavlja svoju funkciju. Brzina razvoja zamora zavisi od ritma rada i veličine opterećenja, pa se zamor najkasnije javlja u zoni srednjeg opterećenja, zbog čega je rad mišića u toj zoni najveći. Zamor je fiziološka pojava koja nastaje kao posledica prethodne aktivnosti.

Uzroci zamora mogu se svrstati u tri grupe:

  1. Zamor centralnog nervnog sistema
    Ova pojava se događa na njegovom perifernom delu (zamor sinapse). Gašenje prolaska impulsa sa jedne ćelije na drugu, nastaje zbog iscrpljivanja neurotransmitera acetilholina, koji omogućava hemijski prenos impulsa kroz sinapsu. Tokom intezivnog rada, 2/3 acetilholina se gubi (1/3 difunduje u tkiva, a 1/3 se razgradi u pukotini uz pomoć holinesteraze), a 1/3 se resorbuje nazad u vezikule i ponovo može biti iskorišćena, ali se vremenom i ova količina acetilholina iscrpi. Obično svaki impuls koji stigne na neuromuskularnu spojnicu uzrokuje oko 3x veći potencijal završne ploče od onog koji je potreban da stimuliše vlakno. Shodno tome, kaže se da normalna neuromuskularna spojnica ima visok faktor sigurnosti. Međutim, stimulacija nervnogvlakna frekvencijom većom od 100x u sekundi tokom nekoliko minuta često smanjuje broj vezikula acetilholina u toj meri da ne mogu preći na mišićno vlakno. To se naziva zamor neuromuskularne spojnice i analogan je zamoru sinapsi u CNS-u. U normalnim uslovima, ovaj tip zamora se retko javlja, SKORO NIKAD.
  2. Nakupljanje metabolita
    Nakupljanje kiselih produkata metabolizma, odnosno zakišeljavanje mišića zbog nakupljanja laktata (mlečne kiseline). Nastaje kod rada velikog inteziteta, gde za oslobađanje energije uz pomoć kiseonika nema vremena, pa se ona crpi iz anaerobnih izvora. Nagomilavanje mlečne kiseline zbog dužeg korišćenja anaerobnih izvora energije prvo se događa u mišiću, a kasnije i u krvi, što dovodi do poremećaja homeostaze ravnoteže i stvaranja prepreke za pravilno odvijanje mišićnih kontrakcija. Laktati menjaju pH u ćeliji i blokiraju enzimske reakcije za dobijanje energije. Zamor nastaje brzo, a prestaje kada se mlečna kiselina eliminiše i ponovo se uspostaviodgovarajuća pH vrednost u mišiću i krvi.
  3. Iscrpljivanje rezerve enegije, odnosno potrošnja glikogena.
    Kod rada srednjeg inteziteta, pri kojem se uspostavlja stabilno stanje između potreba za kiseonikom i njegovom potrošnjom, zamor nastaje kao posledica pražnjenja depoa energije prvenstveno glikogena. Kod takvog rada nema nagomilavanja mlečne kiseline jer ima dovoljno vremena da se kiseonik iskoristi za sagorevanje energetskog materijala.
Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje