Toksoplazmoza: testiranje i simptomi infekcije koju izaziva Toxoplasma gondi

Toksoplazmoza se smatra vodećim uzrokom smrtnosti izazvan bolešću zaražene hrane. Više od 30 miliona Amerikanaca nosi Toksoplazmu (parazita), ali samo kod malog broja dolazi do razvoja simptoma dok kod većine nosilaca prolazi bez simptoma zahvaljujuci imunom sistemu koji sprecava parazita da izazove obolenje. Iako retko izaziva obolenje, sve zene inficirane tokom trudnoce i sve osobe sa oslabljenim imunim sistemom moraju biti oprezne jer toksoplazmoza moze da ima znacajne posledice po zdravlje.

Epidemiologija i faktori rizika

Toksoplazmozu izaziva parazit Toxoplasma gondi. Istraživanja su pokazala da je više od 95% populacije zaraženo Toksoplazmom. Infekcije su češća u područjima tople i vlažne klime i na nižim nadmorskim visinama. Bolest nema potencijal da se prenosi sa čoveka na čoveka osim u slučaju kongenitalne transmisije (prenos bolesti sa majke na plod deteta) i prilikom transfuzije zaražene krvi.

Čovek postaje zaražen na nekoliko načina:

  • Nedovoljno termički obrađenim zaraženim mesom (posebno svinjetinom, jagnjetinom i divljači);
  • Akcidentalnom ingestijom prethodno nezaraženog mesa ali obrađivanim sa zaraženim kuhinjskim priborom (daske za sečenje, noževi);
  • Prljavim rukama (najčešće prilikom čišćenja svojih kućnih ljubimaca);
  • Kontaminiranom vodom.

Rezervoar infekcije jesu glodari, ptice ali i mačke sudeći po tome da su glodari jeadan od glavnih izvora hrane za mačke. Macka biva inficirana Toksoplazmom prilikom ingestije glodara i nakon 3 nedelje od infekcije u njenom fecesu se nalazi preko milion oocista parazita potentnih da izazovu infekciju čoveka. Važno je napomenuti da se čovek ne može zaraziti transkutano (preko kože) već samo ukoliko proguta oociste.

Znaci i simptomi toksoplazmoze

Zdrave osobe koje se zaraze Toksoplazmom ingestijom zaražene hrane obično nemaju nikakve simptome, ukoliko i dođe do pojave bolesti ona se manifestuje blažim gripoznim simptomima (povišena temperatura, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićim i zglobovima) koji traju od nedelju do mesec dana. Po ozdravljenju parazit ostaje u telu u stanju mirovanja ali sposoban da se opet aktivira prilikom opšteg pada imuniteta i opet izazove bolest.

Stečena toksoplazmoza kod osoba sa imunodefictjencijom

Osobe koje imaju urođenu ili stečenu imunodeficijenciju, bez obzira na njeno poreklo, najčešće imaju težak klinički tok toksoplazmoze, bilo da se radi o novostečenoj ili reaktiviranoj infekciji. Osobe sa malignim limfomima, leukemijama, sistemskim bolestima vezivnog tkiva (npr. lupus), osobe koje zbog neke bolesti primaju imunosupresivne lekove ili su pod terapijom zračenjem, a naročito osobe obolele od AIDS-a, veoma su osetljive na infekciju toksoplazmom. Kod ovih osoba toksoplazmoza najčešće protiče kao infekcija CNS-a (meningitis, encefalitis, meningoencefalitis difuznog tipa ili multifokalna žarična infekcija).

Kongenitalni oblik

Žene koje su bile zaražene Toksoplazmom pre trudnoće nemaju rizik za potencijalnu infekciju i oštečenje ploda jer njihov prethodno razvijen imunitet štiti plod od infekcije. Dok sa druge strane postoji velika opasnost prilokom infekcije trudnica koje nemaju razvijen imunitet na Toksoplazmu da će i njihovo dete biti inficirano istim parazitom. Zato je neophodno da sve žene koje planiraju trudnoću urade TORCH test.

Kongenitalni oblik Toksoplazmoze se manifestuje:

  • Pobačajem;
  • Mrtvorođenim detetom;
  • Dete rođeno sa znacima infekcije (gubitak vida, mentalna retardacija, hronični encefalitis, lezije kranijalnih nerava).

Vrlo česta manifestacija kod dece čije su majke bile zaražene Toksoplazmom imaju probleme sa vidom čiji se uzrok utvrdi tek u adultnom dobu. Ove očne tegobe manifestuju se u vidu:

  • Očnog bola;
  • Osetljivosti na svetlost;
  • Zamućenje vida.

Sama reaktivacija može se pojavljivati godinama nakon rođenja i svakom sledećom reaktivacijom dovodi do većeg oštećenja mrežnjače oka koja na kraju može odvesti u slepilo.

Testiranje / postavljanje dijagnoze

Većina pacijenata se obraća lekaru zbog uvećanih limfnih čvorova a ređe zbog opšte simptomatologije (malaksalost, povisena temperatura, bolovi u zglobovima i mišićima).

Sama klinicka slika, anamneza i fizikalni nalaz nisu pouzdani za dokazivanje ovog parazitarnog obolenja stoga u praksi koristi nekoliko laboratorijskih metoda za dokazivanje infekcije.

Dijagnoza se uspostavlja detekcijom Toksoplazma specifičnog antitela IgG i IgM. Postoji nekoliko testova za dokazivanje ovih specifičnih antitela:

  • IFA test (indirect fluorescent antibody test);
  • DT (dye test);
  • ELISA test ( enyzme immunoassays).
IgG Rezultat IgM Rezultat Interpretacija
Bez dokaza o infekciji toksoplazmozom.
 – nepouzdan Rana akutna infekcija ili lazno pozitivan IgM nalaz. Ponoviti test, ukoliko se drugi put pokaže isti nalaz – nema infekcije.
 – + Akutna infekcija ili lažno pozitivan nalaz IgM. Ponoviti test, ukoliko se drugi put pokaže isti nalaz- nema infekcije.
 nepouzdan Ponoviti test ili uraditi retest na IgG drugom enzimskom metodom.
 nepouzdan nepouzdan Ponoviti test.
 nepouzdran + Moguća akutna infekcija Toksoplazmom. Pnoviti test sa novim uzorkom, ukoliko rezultat ostane isti ili IgG postane pozitivan rezultati se šalju u relevantnu.
 + Infekcija Toksoplazmom 6 ili više meseci.
 + nepouzdran Infekcija Toksoplazmom 1 ili vise od jedne godine.
 + + Verovatna skorašnja infekcija unutar prethodnih 12 meseci.

Dijagnoza kongenitalne toksoplazmoze zasniva se na nalazu IgM antititela koje dete sintetiše ako je inficirano, osim ako postoji placentarni defekt. U tom slučaju će i majčina IgM antitela preći na dete, ali se ta antitiela vrlo brzo gube, za 8-10 dana.

IgG antitela se prenose transplacentarno (preko posteljice), a mogu se kod deteta naći do kraja trećeg meseca života, a ponekad i do kraja prve godine života.

Takođe moguća je i direktna detekcija parazita njegovim izolovanjem iz bioptičkog materijala ili iz cerebrospinalne tečnosti ali ovo nisu jednostavne rutinske metode i za njih je potrebno dosta vremena stoga se pribega i prednost daje serologiji tj dokazivanju antitela.

Lečenje

Asimptomatski, odnosno blagi klinički oblici toksoplazmoze (približno 80% slučajeva) kod imunokompetentnih (zdravih) osoba nije ni potrebno lečiti, izuzev ako su pridružene manifestacije kao što su pneumonitis, miokarditis ili izražen limfadenitis.

Kod osoba koje imaju imunodeficijenciju (npr. AIDS) i toksoplazmozu, lečenje je neophodno zbog progresije bolesti (videti o lečenju toksoplazmoze u poglavlju o HIV infekciji i AIDS-u). Ako je lečenje toksoplazmoze indikovano, ono se može sprovesti lekovima koji deluju na T.gondii.

Kod izraženog limfadenitisa u primoinfekciji, tok bolesti može biti ublažen ili skraćen lekovima iz grupe makrolida (roksitromicin, spiromicin i dr.) u toku 2-3 nedelje. U ostalim slučajevima lečenje se sprovodi pirimetaminom 1 mg/kg telesne težine/24h u toku 15 dana, a potom 0,5 mg/kg telesne težine/24h još 15 dana, u kombinaciji (istovremeno) sa sulfadiazinom 100 mg /kg/24h u dve doze. Umesto ovog leka može se koristiti trimetoprim-sulfametoksazol u toku 20 dana. U toku ovog lečenja primenjuje se istovremeno i folna kiselina kako bi se preveniralo toksično dejstvo lekova na koštanu srž.

Za lečenje toksoplazmoze trudnica najčešće se primenjuje rovamicin, 3,0 g/24h tokom cele trudnoće, sa kraćim pauzama. Za lečenje toksoplazmoze novorođenčeta takođe se primenjuje rovamicin 0,1 g/24h u toku 2-3 meseca, a zatim se terapija nastavlja kombinacijom pirimetamina i sulfadiazina sa folnom kiselinom, u dozama primerenim telesnoj težini, u trajanju od mesec dana. Posle toga se lečenje nastavlja rovamicinom, sve do izlečenja, uz povremene pauze. Ako postoji i horioretinitis u lečenju se primenjuju i kortikosteroidi.

Prevencija

Ukoliko ne želite dobiti toksoplazmozu izegavajte pratnje ljudskih i životinjskih pribora za jelo zajedno, kao i u istom pranju prati Vašu odeću i odeću, jastuče, krpare Vaših ljubimaca. Uvek se trudite da prilikom obrade mesa ono bude dobro termicki obrađeno i da isto obrađujete sa čistim kuhinjskim priborom i sa čistim rukama…

Kod trudnica je, koliko je god moguće, potrebno izbegavati kontakt s cistama (preko mačke ili psa), konzumirati samo dobro termički obrađeno meso, mleko i jaja te dobro oprano voće. Ukoliko mačke držite u kući, potrebne su Vam visoke svakodnevne higijenske navike!!

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje