Svest bolesnika

Svest kod čoveka predstavlja jednu od najmađih funkcija kore velikog mozga i ujedno nas razlikuje od drugih vrsta. Bolesnik može biti očuvane ili izmenjene svesti. Za procenu očuvane svesti osim fizičkih znakova koristi se i procena takozvane orijentisanosti u tri pravca, prema vremenu, prostoru i ličnostima.

Izmenjena svest prema dubini i intezitetu može biti:

Sinkopa

Sinkopa je poseban kratkotrajan poremećaj svesti, prolaznog karaktera koje najčešće nastaje zbog poremećaja cerebralne cirkulacije uslovljene: akutnim kardiološkim stanjem, sunčanicom, toplotnim udarom.

Somnolencija

Somnolencija označava stanje poremećaja svesti koje odlikuje patološka pospanost iz koje je bolesnika moguće probuditi mehaničkim dražima nakon kojih se bolesnik ponovo vraća u san.

Sopor

Sopor je stanje izmenjene svesti gde se i nakon veoma jakih nadražaja bolesniku samo delimično vraća svest, a posle prestanka tih nadražaja svest se ponovo gubi.

Koma

Koma je teško stanje bez svesti, gde bolesnik ne reaguje ni na ponovljene draži. Vrlo često kod ovih bolesnika osim gubitka svesti, postoji i gubitak svih motornih i senzitivnih refleksa. Naročito teško stanje se razvija kada se kod bolesnika jave poremećaji rada srca, disanja ili spazmi telesne muskulature. Za procenu težine kome koristi se Glasgow Coma Scale.

Koma može biti posledica:

  • traume (politrauma, izolovane kraniocerebralne povrede, krvarenja)
  • bolesti bubrega, jetre, endokrinih žlezda, metaboličkih poremećaja
  • kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih bolesti
  • infektivnih bolesti
  • endogenih ili egzogenih intoksikacija
  • neuroloških, psihijatrijskih i drugih bolesti.
Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>