Pritisak u glavi • Tenziona glavobolja

Veliki broj ljudi pati od hronične, dugotrajne glavobolje, koja se kod većine javlja svakodnevno. Problem na koji se nailazi je njen uzrok, koji je u većini slučajeva nepoznat. Tenzione glavobolje koje se karakterišu neprijatnim osećajem zatezanja i pritiska po površini cele glave su najkarakterističniji oblik glavobolja kod odraslih ljudi. Zapravo, oko 80% stanovništva pati bar od povremenih tenzionih glavobolja, dok 3% pati od hroničnih, svakodnevnih tenzionih glavobolja.

Ovaj vid glavobolja u velikoj meri remeti svakodnevni život pojedinca, onemogućavajući normalan san, izazivajući hroničan umor, otežano vršenje obaveza i loše raspoloženje. Analgetici predstavljaju privremeno rešenje i dovode do trenutnog olakšanja ali ne utiču na sam uzrok glavobolje, niti sprečavaju njenu ponovnu pojavu.

Simptomi

Najčešći simptomi koji se javljaju kod tenzionih glavobolja su sledeći:

  • Tup bol glave (postojanje subjektivnog osećaja pritiska na celu površinu glave u vidu stezanja čvrstom trakom)
  • Osećaj velikog pritiska i napetosti u predelu čela glave
  • Bolovi u mišićima (uglavnom lokalizovani sa strana i u predelu potiljka; bol se spušta i na vratni predeo)
  • Osetljivost na buku i glasne zvuke
  • Bolna osetljivost prilikom dodira kose, glave, vrata

Tipovi tenzionih glavobolja

Postoji više tipova tenzionih glavobolja i one su podeljenje u dve velike grupe:

Epizodične tenzione glavobolje

Ovaj tip tenzionih glavobolja se javlja ređe, manje od 15 puta mesečno. Opisujemo ih kao glavobolje koje se javljaju svaki drugi/treći dan, ili nekoliko puta nedeljno. Dužina trajanja je uglavnom 30 minuta do nekoliko sati, iako mogu trajati i do nedelju dana. Postoji mogućnost prelaska ovog vida glavobolja u hronične tenzione glavobolje.

Hronične tenzione glavobolje

Tip koji karakteriše hronicitet, javlja se često, gotovo svaki ili svaki drugi dan. Dužina trajanja je uglavnom nekoliko sati iako imaju tendenciju kontinuiteta i izazivaju uporan bol koji ne prestaje.

Najčešći uzroci

Tenziona glavobolja uzroci

Tenziona glavobolja uzroci

Osobe sa povišenim rizikom za razvoj tenzionih glavobolja su:

  • Osobe koje se svakodnevno nalaze pod velikom količinom hroničnog stresa (na poslu, finansijske prirode, emotivne prirode)
  • Osobe koje se hrane proinflamatornom hranom – namirnice bogate solima, šećerima i različitim hemikalijama
  • Osobe ženskog pola
  • Osobe srednjih godina (u 30-40. godinama života)
  • Osobe koje stežu vilicu prilikom spavanja
  • Osobe koje propuštaju obroke stoga imaju velike oscilacije u nivou šećera u krvi
  • Depresivne i anksiozne osobe
  • Osobe koje ne spavaju dovoljno (nesanica)
  • Osobe koje se ne kreću dovoljno u toku dana (Vežbanje kao lek za hronične bolesti i rak)

Najčešći uzrok tenzionih glavobolja je fizička neaktivnost, zatim stres, zato je krucijalno naučiti kako se nositi sa stresom, smanjiti nivo stresa u svakodnevnom životu na vreme, dok on ne počne da u velikoj meri utiče na opšte zdravlje organizma. Određena stanja i situacije se povezuju sa pojavom ovog vida glavobolja kao što su loša nedelja na poslu, sedenje više sati dnevno, putovanja, nedostatak sna.

Sam mehanizam nastanka glavobolja je nepoznat. Veruje se da je glavni uzrok nastanka upravo grčevi mišića i snažne mišićne kontrakcije lokalizovane u predelu vrata, glave, lica i skalpa. Danas se zna da je uzrok ovim kontrakcijama zapravo stres i anksioznost.

Prirodni principi lečenja tenzionih glavobolja

Uporne, intezivne tenzione glavobolje zahtevaju promene u stilu života. Neophodno je osloboditi se stresa, besa, usvojiti par zdravih navika, promeniti neke stare navike, povesti računa o ishrani. Iako su analgetici svima primarno rešenje, postoji veliki broj načina regulisanja glavobolja bez upotrebe lekova, čak sa dugotrajnijim ishodom.

1 Kontrola nivoa stresa

Stres je stanje u kome organizam luči specifične stres hormone, koji nas čine podložnijim bolu i osećaju neprijatnosti. Pored toga, u periodu stresa je mnogo teže povesti računa o ishrani, vežbati i kvalitetno spavati noću – faktori koji su bitni u prevenciji glavobolja. Stres je među prvima na listi uzroka tenzionih glavobolja koje se iz tog razloga nazivaju i stres glavobolje. Neophodno je naći način za redukciju nivoa stresa u svakodnevnom životu. Ovo je vrlo subjektivna tema i na svaku osobu će delovati različite opcije. To može biti knjiga, meditacija, vežbe disanja, vreme provedeno napolju. Individualna je tema i neophodno je pronaći ono što funkcioniše baš za Vas. Vrlo efikasan način za snižavanje stresa i oslobađanje od bola je upotreba esencijalnih ulja za glavobolju (poput ulja lavande, ruže, peperminta). Ulja se mogu upotrebiti prilikom opuštajuće kupke u kadi ili utrljavanje u predelu vrata i glave. Preporučljivo je i pokušati sa dugotrajnim toplim tušem na kraju dana kako bi se oslobodili pritiska.

2 Fizička aktivnost (vežbanje, vežbanje, vežbanje)

Svakodnevna fizička aktivnost je vrlo bitna stavka koja efektivno snižava nivo stresa, reguliše krvni pritisak, poboljšava san i sveukupno zdravlje organizma. Osobe koje su fizički aktivne u drastično manjem procentu oboljevaju od takozvanih „stresnih bolesti“ tj. bolesti čiji je okidač upravo sam stres (srčana oboljenja, dijabetes, gojaznost, depresija). Fizička aktivnost doprinosi i boljoj cirkulaciji u celom organizmu, doprinosi jačanju mišića što posledično dovodi i do poboljšanja držanja.

Vežbanje je lek! Foto: @cuki44 ;)

Vežbanje je lek! Foto: @cuki44 😉

Istraživanja pokazuju da umerena fizička aktivnost redukuje frekvencu (učestalost) i jačinu glavobolja, neprijatnog pritiska u glavi i migrena, a ukoliko se praktikuje zajedno sa zdravijim načinom života u pogledu ishrane i dovoljne količine sna dovodi i do prestanka javljanja tegoba. Vežbanje doprinosi promeni u lučenju različitih hormona između ostalih i grupe koji se nazivaju endorfini ili hormoni sreće koji su prirodni analgetici i antidepresivi.

3 Poboljšajte ishranu

Kombinacija nekog od gore navedenih načina za snižavanje stresa sa poboljšanim kvalitetom života je dobitna kombinacija u borbi protiv glavobolja. Vrlo bitan faktor u ovoj borbi je ishrana. potrebno je konzumirati antiinflamatornu hranu koja je bogata energijom i izbegavati hranu bogatu prerađenim šećerima. Neki od načina kojima je moguće vršiti prevenciju i sprečiti nastanak glavobolja su sledeći:

  • Hidratacija – unošenje dovoljnih količina vode tokom celog dana;
  • Preskočite užine bogate šećerom;
  • Izbegavanje konzumiranja cigareta i konzumiranje velikih količina alkohola (ili alkohola uopšte);
  • Ograničiti unos kofeina u toku dana i izbegavati konzumiranje kofeinskih napitaka neposredno pred odlazak na spavanje;
  • Unos hrane svakih par sati da bi se izbegle velike varijacije u nivou šećera u krvi i time sprečile nesvestice;

Ishrana bi trebalo da bude bazirana na hrani koja prirodno deluje kao miorelaksans i pomaže u borbi sa stresom. Preporučuju se sledeće namirnice za prevenciju glavobolje:

  • Čist izvor proteina u cilju stabilizacije šećera u krvi – divlja riba, organsko meso (ne prerađeno, od stoke hranjene travom) i sirove mlečne proizvode.
  • Hrana bogata vlaknima – povrće, voće, semenke, koštunjavo voće (svi redukuju konstipaciju, zatvor, koji može uzrokovati glavobolje)
  • Zdrave masti u cilju redukcije inflamacije i pad šećera u krvi – orašasto voće, semena, maslinovo ulje, kokosovo ulje, avokado; sadrže supstance potrebne za normalnu funkciju mozga i hormonsku ravnotežu.
  • Hrana bogata magnezijumom i elektrolitima – zeleno povrće (zelena salata, spanać), krompir, banane i dinja su svi izvor magnezijuma i deluju kao mišićni relaksansi.

Sledeća lista namirnica se odnosi na hranu koja doprinosi javljanju glavobolja, stoga bi trebalo izbegavati ove namirnice i pića:

  • Previše šećera – unos hrane bogate šećerom, pogotovo prerađenim i tzv. „praznim“ ugljenim hidratima, dovodi do hormonskih promena, utiče na žlezde i stavlja organizam u „stresnu“ situaciju uz istovremeno prisutan osećaj umora i iscrpljenosti.
  • Alergije na hranu – pojačana osetljivost i izražene alergije na namirnice poput glutena (celijakija), mlečnih proizvoda, kikirikija, jaja, soja sosa mogu izazvati konstipaciju, grčeve mišića i glavobolju.
  • Alkohol – izaziva promene u protoku krvi, dehidrataciju i promene u nivoima elektrolita;
  • Preslana hrana – izaziva dehidrataciju i konstrikciju mišića

4 Poboljšajte držanje

Celodnevno gledanje u monitor računara ili displej telefona doprinosi glavoboljama u velikoj meri, ali u tim situacijama se ne sme zaboraviti na držanje i stav koji zauzimamo prilikom te radnje. Loše držanje tela izaziva bolove u leđima i vratu i izaziva tenziju mišića skalpa i preko nadražaja nerava dolazi do nastanka glavobolje. Ovo je pogotovo slučaj kod osoba koje su imale neku vrstu povrede kičme, vrata ili glave u prošlosti.

Veoma je bitno obratiti pažnju na držanje tela i stav, kako tokom  sedenja tako i tokom stajanja. Ramena spustiti i postaviti nazad (ideja je postići osećaj da se lopatice spajaju, iako ukoliko se lopatice zaista spoje to je znak da ste preterali), a glavu držati pravo, poravnatu (paralelnu) sa zemljom, ne dozvoliti da padne napred jer sa sobom povlači i ramena i ostatak kičme. Prilikom sedenja za stolom i radom na računaru bitno je skroz nasloniti leđa na naslon i karlicu pomeriti nazad do naslona stolice što je više moguće a računar postaviti u nivou očiju.

5 Akupunktura i masaže

Dva vrlo efikasna terapijska pristupa u borbi protiv grčeva u mišićima, povećane rigidnosti mišića, glavobolja i migrena jesu upravo terapija masažom i akupunktura.

Akupunktura je pocedura u kojoj se koriste veoma tanke igle, poput vlasi kose, i poziciraju se na određene tačke na telu. Tehnika potiče iz stare kineske medicine i veruje se da postoje određene tačke na telu koje poboljšavaju protok pozitivne energije kroz telo i snižavaju nivo stresa u organizmu i time pomažu i kod glavobolja.

Masažne terapije pomažu kod relaksacije mišića, otklanjanje grčeva, ukočenosti i poboljšanja cirkulacije.

Razlika između tenzionih glavobolja i migrena

Migrene su vrlo česta pojava u današnjoj populaciji i praćene su nesnosnim bolovima glave. Međutim, kada se govori o tenzionim glavoboljama (ili pritiskom u glavi) činjenica je da one takođe mogu izazvati bol ekvivalentan migrenoznom bolu ako ne i jači. U samoj praksi je vrlo teško napraviti jasnu demarkaciju između ove dve pojave jer se njihovi uzroci poklapaju. Takođe je moguća pojava oba vida kod iste osobe u određenom vremenskom periodu sa smenjivanjem jakog migrenoznog bola i nešto slabijeg ali dugotrajnijeg koji se javlja kod tenzionih glavobolja.

Jedina jasna demarkaciona linija počiva na činjenici da migrenu ili migrenoznu glavobolju izazivaju vizuelne smetnje, svetlo i buka što nije karakteristično za tzv. pritisak u glavi ili tenzionu glavobolju. Karakteristika migrena je i toliko intezivan bol koji može dovesti do uznemirenog stomaka u vidu mučnine i povraćanja dok tenzione glavobolje uglavnom utiču na koncentraciju i raspoloženje. Migrenozni bol se javlja karakteristično na jednoj polovini glave.

Interesantna činjenica karakteristična za migrene jeste da se ovaj bol javlja ili pojačava pri fizičkoj aktivnosti dok se upravo suprotno dešava kod glavobolja nastalih usled pojačanog pritiska u glavi.

Tenzione glavobolje u najvećem broju slučajeva ne predstavljaju ozbiljno stanje niti ugrožavaju sveukupno zdravlje. U malom broju slučajeva, uzrok ovih glavobolja može biti mnogo ozbiljniji od očekivanog i može biti simptom drugih ozbiljnih medicinskih stanja. Ukoliko simptomi obuhvataju naglo nastale vrlo intezivne i bolne glavobolje, praćene ukočenošću vrata, pogoršanjem vida i povišenom telesnom temperaturom obavezno se javiti doktoru.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje