Pankreas • Gušterača

Pankreas (lat. pancreas, sr. gušterača) je žlezda pridodata organima za varenje. Pankreas se nalazi iza želuca, uz zadnji zid abdomena. Na prednjem zidu abdomena projekcija pankreasa u dobroj meri odgovara predelu iznad pupka. Na zadnjem zidu abdomena pankreas se projektuje u nivou prva dva lubalna pršljena. Ova žlezda se odlikuje spoljašnjom i unutrašnjom sekrecijom. Produkt njene spoljašnje sekrecije je pankreasni sok, koji se izliva preko izvodnih kanala u duodenum odnosno dvanaestopalačno tanko crevo. Produkti spoljašnje sekrecije pankreasa su esencijalni uspešan proces varenja pojedene hrane. Produkti unutrašnjeg lučenja pankreasa su hormoni insulin i glukagon. Prvi hormon snižava,a drugi povišava nivo šećera u krvi. Pored ova dva pankreas otpušta u cirkulaciju i somatostatin i neke druge pankreasne polipeptidne hormone. S obzirom da pankreas svoje produkte otpušta i u lumen creva i u cirkulaciju, on spada prema mestu lučenja u mešovite endokrine žlezde.

Anatomija • Pankreas • Duodenum • Žučna kesa

Anatomija • Pankreas • Duodenum • Žučna kesa

Klinički značaj

Bilo koji poremećaj strukture pankreasa može prouzrokovati izlivanje vema aktivnih digestivnih enzima za varenje u abdominalnu šupljinu što može dalje prouzrokovati naknadno oštećenje pankreasa i susednih organa, ovo stanje može ugroziti život pacijenta i zahteva veoma brzu medicinsku intervenciju. Postoji mogućnost da pacijent živi bez ovog organa pod uslovom da se dotična osoba adekvatno hrani i unosi egzogeni insulin za normalnu regulaciju šećera u krvi i određene enzime za varenje.

Bolesti pankreasa

  • Diabetes mellitus (sr. dijabetes) tip 1 : Bolest koju karakteriše antitelima posredovano uništenje pankreasnih ćelija koje produkuju insulin za normalnu regulaciju šećera. Osoba obolela od ove bolesti je osuđena na doživotni unos egzogenog insulina u organizam.
  • Diabetes mellitus (sr. dijabetes) tip 2 : U tipu 2 diabetes mellitus pankreas gubi sposobnost da u odgovarajućoj količini otpušta insulin u perifernu krvi i sa time se remeti normalna regulacija šećera u krvi, odnosno koncentracija glukoze u krvi raste. Među glavnim uzrocima tip 2 dijabetesa je nepravilan stil života, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, kao jedan vide lečenja preporučujemo Vam da se obratite fitnes treneru.
  • Cistična fibroza : Oboljenje koje se nasleđuje i pogađa više organa u organizmu, među prvim organima su pankreas i pluća. Komplikacije koje se razvijaju u sklopu ove bolesti su dijabetes i problemi sa varenjem.
  • Rak pankreasa : Gušterača je sačinjena od mnogo različitih vrsta ćelija od kojih može nastati različit tip tumora. Na žalost tumori pankreasa se ne otkrivaju u ranoj fazi jer ne dolazi toliko često do ispoljavanja simptoma.
  • PankreatitisUpala pankreasa : Upala pankreasa može biti veoma bolna, bol pretežno nastaje u gornjem abdomenu i širi se u leđa. Uzrok većeg broja pankreatitisa je nepoznat, iako konzumacija alkohola i kamen u žučnoj kesi mogu da doprinesu razvitku upale u ovom organu.
  • Pseudocista na pankreasu : Nakon izlečene upale pankreasa se može formirati pseudocista (cista ispunjena tečnošću). Ona se tokom vremena može sama povući ili se može odstraniti hirurškim putem.
  • Uvećana gušterača : Uvećan volumen pankreasa u većem broju slučajeva je bezopasan. Možda jednostavno pacijent ima pankreas većih dimenzija od uobičajenih. U slučajevima kada se dokažu etiološki faktori koji su izazvali uvećanje volumena gušterače biće neophodno lečenje.

Funkcija pankreasnog soka

Najznačajnija hemijska prerada hrane dešava se u tankom crevu. Ovde se dovršava razgradnja ugljenih hidrata (skrob i glikogen) koja je zaočeta u višim partijama. Isto tako, tanko crevo je mesto završne faze varenja proteina i masti.

U početni deo tankog creva se ulivaju produkti pankreasa i jetre. Produkti koji potiču iz jetre se jednim imenom nazivaju žuč, a detaljnu diskusiju o njima ćemo ostaviti za neku drugu priliku. Produkt egzokrinog dela pankreasa se naziva pankreasni sok. Najvećim delom pankreasni sok čini 98% vode, a u neorganskom delu najviše ima bikarbonata, koji mu i daju alkalno svojstvo. Od ostalih neorganskih materija, sadrži jone natrijuma, kalijuma, kalcijuma, hlora, i dr. U organskom nalaze se mucini, druge belančevine i veći broj enzima.

Tripsin

Tripsin nastaje iz svog prethodnika tripsinogena, pod dejstvom enzima enterokinaze iz duodenalnog soka. Enterokinaza odvaja deo molekule (jedan heksapeptid) koji inhibira aktivnost katalitičkog jezgra tripsina. Čim se stvori početna mala količina tripsina, proces se potom odvija autokatalitički. Tripsin je polipeptid M.T. oko 24000 i dobijen je u kristalnom stanju. To je snažna endopeptidaza, koja razgrađuje pre svega veze arginina i lizina sa ostalim aminokiselinama. Na taj način nastaju manji polipeptidni lanci. Optimalna pH vrednost sredine za njegovo dejstvo je 8,5-8.6.

Himotripsin

Ovaj proteolitički enzim se takođe luči u obliku svog prekursora himotripsinogena. Pretvaranje u aktivni oblik nastaje pod dejstvom tripsina, takođe na sličan način (odvajanje jednog oligopeptida). I himotripsin je endopeptizada, što znači da napada veze unutar molekule proteina, stvarajući peptidne lance. Naročito razgrađuje mesta spoja fenilalanina odnosno tirozina sa drugim aminokiselinama (po drugim navodima razlaže veze aromatičnih aminokiselina odnosno glikokola sa drugim aminokiselinama).

Karboksipeptidaze A i B

Posebnu grupu proteolitičkih enzima čine ove dve karboksipeptidaze, uz koje se u malim količinama luči i aminopeptidaza. Smeša ovih fermenata ponekad nazivaju i pankreasni erepsin. Ovo su sve egzopeptidaze, koje deluju ili na amino- ili na COOH kraju lanca, otkidajući pojedine aminokiseline.

Osim toga, u soku se opisuje elastaza, zatim DN-aza i RN-aza.

Pankreasna amilaza

Pankreasna amilaza slično ptijalinu razlaže polisaharide odnosno šećere, Takođe napada na 1-4 glikozidnu vezu, ali za razliku od ptijalina, može efikasno da razori presan skrob, dok ptijalin razara samo ako je skrob termički obrađen. Kao rezultat razgradnje nastaje uglavnom disaharid maltoza, ali i određeni procenat glukoze, što će prvenstvno zavisiti od supstrata. Zrnca skroba se sastoje od amiloze (oko 20%) i amilopektina. Veličina molekule im zavisi od biljne vrste od koje potiču. Amilopektin čine oko 25 pa sve do 6000 ostataka glukoze vezanih, 1-4 glukozidnom vezom, sa račvastim molekulom (na račvi je 1-3 i 1-6 veza). Ovaj deo čini slojeviti omotač oko unutrašnjeg dela zrnca, koji je sastavljen od amiloze. Molekul amiloze je linearan i sastoji se od oko 300 (25-2000) glukoznih ostataka, sa istim tipom veze. Posle dejstva amilaze nastaje smeša mono- i disaharida.

Ovo je naša najsnažnija amilaza, a optimum dejstva održava u dosta širokom dijapazonu promena pH sredine, tako da je aktivna od pH 4 do 10. Luči se u aktivnom obliku. Njoj se pripisuju i efekti disaharaza, o čemu postoje još uvek oprečena mišljenja.

Pankreasna lipaza

Pankreasna lipaza je najznačajnija lipaza digestivnog trakta. Međutim, aktivna je samo u prisustvu soli žučnih kiselina. U slučaju nedostatka žuči u crevu, zbog neke mehaničke prepreke (žučni kamen, tumor i dr), lipaza pankreasnog soka ne pokazuje praktično nikakvu aktivnost, a kao rezultat nastaju masne stolice (steatoreja). Ova lipaza deluje pre svega na emulgovane masti, što nastaje pod dejstvom žučnih soli. Kao rezultat njene aktivnosti nastaje smeša slobodnih masnih kiselina, mono-, di-, pa i triglicerida, koja se delom još prerađuje, a delom takva resorbuje. Pored lipaze postoje još manje količine fosfolipaze i lecitinaze, koja razlaže lecitin na izolecitin.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje