Osteoporoza: fizička aktivnost smanjuje mogućnost preloma kostiju

Osteoporoza je oboljenje karakterisano gubitkom koštane mase i tkiva, koje može dovesti do oslabljenog i krhkog stanja kostiju. Osobe sa osteoporozom imaju i povećani rizik od preloma kostiju, i to uglavnom kuka, kičme i ručnog zgloba. Osteoporoza najčešće zahvata starije osobe ženskog pola, iako sam proceš oštećenja počinje mnogo ranije. Izuzetno je bitno jačanje kostiju do 25-te godine života jer tada kosti dostižu svoju najveću gustinu. Adekvatan unos i doziranje kalcijuma u organizam igra esencijalnu ulogu u jačanju kostiju.

Rizik je primećen u svim etničkim grupama jednako, ali je možda bitno izdvojiti belu i azijsku ljudsku rasu kao grupu sa povišenim rizikom za razvoj oboljenja.

Koji su uzroci osteoporoze?

Osteoporoza se javlja kada dođe do disbalansa između formiranja nove kosti i resorpcije starog koštanog tkiva. Greške se javljaju prilikom formiranju nove kosti, resorpcije stare ili tokom oba procesa. Dva najbitnija faktora za proizvodnju nove koštane strukture su minerali kalcijum i fosfat. Njihova funkcija se ogleda u procesu formiranja, sazrevanja i rasta kostiju.

Kalcijum ima višestruku ulogu u organizmu. Reguliše ispravno funkcionisanje srca, mozga i drugih organa. U cilju održanja normalne funkcije ovih organa, kalcijum se resorbuje iz kostiju i prebacuje u krvotok, gde vrši ostatak svoje funkcije i krvnom strujom se prenosi do ciljnih organa, za čiju funkciju je potreban. Pri sniženom nivou kalcijuma u organizmu ili pri deficitarnoj apsorpciji iz namirnica dolazi do deficitarne ili oštećene izgradnje kosti i koštanog tkiva. Posledično tome, kosti gube svoju gustinu, postaju krhke, gube čvrstinu i postaju podložnije prelomima.

Gubitak kosti se uglavnom dešava kroz par godina. Osoba će često prvo doživeti prelom kosti, pa tek onda otkriti da ima ovo oboljenje. Do tada, bolest može biti u svom uznapredovalom stadijumu i oštećenje može biti ozbiljno.

Vodeći uzrok osteoporoze je manjak određenih hormona, naročito estrogena kod žena i androgena kod muškaraca. Žene, najčešće starije od 60 godina, oboljevaju od osteoporoze. Menopauza (period kada ženi prestaje menstrualni ciklus) je često praćena sniženim nivoima estrogena i samim tim postoji veća mogućnost nastanka osteoporoze. Drugi faktori koji mogu doprineti gubitku gustine kostiju u grupi ovog životnog doba uključuju i neadekvatan unos kalcijuma i vitamina D, nedostatak fizičke aktivnosti i ostale endokrine promene (manjak estrogena) koje pogađaju ovu grupu osoba.

Ostala stanja koja mogu dovesti do osteoporoze uključuju i prekomernu upotrebu kortikosteroida (Kušingov sindrom), probleme sa tireoidnom žlezdom, manjak mišićne aktivnosti, karcinom kostiju, određeni genetski poremećaji, upotreba određenih lekova i problemi poput ishrane sa manjkom kalcijuma.

Koji su faktori rizika osteoporoze?

Faktori rizika osteoporoze su:

  • Ženski pol je rizičnija grupa od muškog pola, posebno mršave, sitne i starije žene;
  • Ženske osobe koje su bele kože ili azijskog porekla, posebno one sa pozitivnom porodičnom istorijom osteoporoze;
  • Žene u post-menopauzi koje su hirurškim putem izazvale menopauzu ili imaju abnormalni ili potpuni gubitak menstrualnog ciklusa;
  • Pušenje cigareta, poremećaji ishrane poput anoreksije ili bulimije, fizička neaktivnost i upotreba kortikosterioida i antikonvulziva;
  • Reumatioidni artritis;
  • Roditelj koji je imao osteoporozu;

Hrana koja bi trebala da se izbegava kod osoba sa osteoporozom:

  • Hrana sa visokom koncentracijom natrijuma (soli) – uzrokuje gubitak kalcijuma iz organizma i može dovesti do gubitka koštane mase;
  • Povišene količine alkohola mogu dovesti do gubitka koštane mase;
  • Kofein u kafi, čaju i sokovima, smanjuje apsorpciju kalcijuma i dovodi do gubitka koštane mase;

Koji su simptomi i znaci osteoporoze?

U početku oboljenja, osteoporoza možda neće dovesti do pojave simptoma ili znaka. U tom slučaju, kasnije može da izazove gubitak visine ili tup bol u kostima i mišićima, osobito bol u donjem delu leđa (sakralni deo) i bol u vratu. Kasnijim tokom bolesti, oštriji bolovi se mogu pojaviti iznenadno.

Bol se ne mora biti širiti i može se pogoršati ukoliko neki teret naleže na predeo bola. Bol se može zadržati duže od 3 meseca. Moguće je da se osobe sa osteoporozom ni ne sete nekog pada ili traume koja je dovela do preloma kosti, recimo stopala ili kičme. Prelomi zadobijeni kičmenim ugnječenjem mogu dovesti do gubitka na visini i stanja koje se naziva kifoza (pogrbljenost leđa, grba je deformitet kičme koji nastaje kada ispupčenost u grudnom delu kičme prema nazad prelazi fiziološke granice). Prelomi na drugim mestima, poput kuka ili ručnog zgloba uglavnom nastaju kao posledica pada.

Kada je potrebno obratiti se lekaru?

Ukoliko je osoba prošla menopauzu i ima konstante (stalne) bolove u delovima vrata i donjeg dela leđa, potrebno je da ode na pregled i konsultuje se sa lekarom. Ako spadate u rizičnu grupu ljudi za razvitak osteoporoze (gore navedeni faktori), takođe se konsultujte sa svojim lekarom.

Osteoporoza: fizička aktivnost smanjuje mogućnost preloma kostiju

Osteoporoza: fizička aktivnost smanjuje mogućnost preloma kostiju

Osobe bi odmah trebale da se jave u zdravstvenu ustanovu ukoliko osećaju ozbiljan bol u mišićima i kostima, koji ograničavaju mogućnost za normalnim funkcionisanjem. Isto tako, potrebno je odmah se obratiti lekaru ako je osoba pretrpela ozbiljnu traumu ili sumnja na prelom kičme, kuka ili ručnog zgloba.

Kako se dijagnostikuje osteoporoza?

Doktor će uglavnom početi sa detaljnom anamnezom i istorijom bolesti pacijenta kako bi zaključio postoji li rizik od dobijanja ove bolesti. Zatim, pristupa se analizi krvi kako bi se ustanovio nivo kalcijuma, fosfora, vitamina D, testosterona, kao i funkcija bubrega i tireoidne žlezde.

Na osnovu lekarskog pregleda, doktor može da predloži specifičan test, tačnije test mineralne gustine kosti. Ovaj test će izmeriti gustinu kosti na više telesnih mesta. Dijagnoza osteoporoze ili osteopenije se može postaviti na osnovu ovog testa. Osteopenija je svaka manja gustina kostiju od normalne gustine koja nije dovoljno ozbiljna kako bi se proglasila osteoporozom. Osteopenija je u suštini, početna faza osteoporoze. Test gustine kostiju može de utvrdi osteoporozu pre nego što se desi neki prelom i može da predvidi buduće prelome. Ovaj test, takođe može da prati tempo gubitka gustine kostiju kao i reakcije organizma na terapiju ukoliko se test radi jednom godišnje.

Razne mašine mere gustinu kostiju. Svaka analiza je bezbolna, neinvazivna i sigurna. Ovakve analize postaju sve pristupačnije.

DEXA analiza ( dvojno-energetska rengenološka absorpciometrija) ili osteodenzitometrija je glavna metoda za merenje mineralne gustine kostiju. DEXA analiza precizno meri koliko su čvrste kosti i jedini je način za dijagnostikovanje osteopenije i osteoporoze. To je bezbolan, brz i precizan način za rano otkrivanje promena u gustini koštane mase, i to u cilju prevencije preloma, unapređenja zdravlja kostiju, kao i praćenja efekata lečenja. Prema uputstvu SZO (svetske zdravstvene organizacije) DEXA se radi na dva mesta, a to su kuk i kičmeni stub.

DEXA metoda se uobičajeno izvodi pre nego što lekar prepiše lekove za osteoporozu koji će obnoviti mineralnu gustinu kostiju. Ovo je metoda ili test koji daje specijalni rentgenski snimak. Snimanje se ponavlja na svakih 1,5-2 godine, kako bi se imao uvid u efikasnost terapije.

Jednostavno snimanje kostiju se takođe može uraditi sa ultrazvučnim (UZ) aparatima koji mere gustinu kostiju pete. Ukoliko se pokaže slaba gustina, najbolje bi bilo uraditi DEXA test.

SXA analiza (jedno-energetska rengenološka aborpciometrija) se obavlja pomoću manjeg rengenološkog aparata koji meri koštanu gustinu u peti, golenjači (cevanica) ili čašici kolena.

Kako lečiti osteoporozu?

Terapija osteoporoze se fokusira na usporavanje i zaustavljanje gubitka minerala, povećanju gustine kostiju, prevenciji preloma kostiju i kontrolisanju bola povezanim sa ovom bolešću.

1 Ishrana

Mladi ljudi bi trebalo da se podstiču na unos dovoljnih i neophodnih količina kalcijuma kroz ishranu (mleko, losos), fizičku aktivnost (hodanje, aerobik, plivanje) i održavanje normalne telesne težine.

2 Specijalisti

Osobe koje imaju kičmene prelome, prelome kuka ili ručnog zgloba bi trebale da se obrate specijalisti za kosti – ortopedu, u cilju dobijanja adekvatnih saveta i terapije za svakodnevni život.

3 Vežbanje

Promene u stilu života trebaju biti uključene u terapiju. Redovna fizička aktivnost može smanjiti mogućnosti preloma kostiju kod osteoporoze.

Lečenje osteoporoze medikamentima

Estrogena terapija

Kod žena koje su skoro ušle u menopauzu, zamena estrogena je jedan od načina prevencije gubitka koštane mase. Estrogen može da uspori ili zaustavi gubitak gustine kostiju. Na taj način, početak terapije estrogenom u pravom momentu može znatno smanjiti rizik od preloma kuka. Estrogen lekovi se uglavnom konzumiraju oralnim putem.

Dugoročno korišćenje estrogena može povećati rizik od nastanka određenih karcinoma, kao i srčanih bolesti, moždanog udara i tromboembolije. Mnoge žene koje uzimaju estrogen imaju nuspojave u vidu osetljivosti dojki, dobijanja na težini i vaginalnog krvarenja. Ove nuspojave se mogu izbeći pravilnim doziranjem i kombinacijom estrogena.

Osobe koje su pod ovakvom terapijom bi trebale ići na rutinske preglede karlice, Papa testa i mamografije kako bi se propratile sve reakcije organizma na ovu terapiju i izbegla neželjena dejstva.

Raloksifen, selektivni estrogen receptorski modulator (SERM), se isto koristi u terapiji osteoporoze. Redukuje gubitak gustine kostiju i smanjuje rizik preloma kostiju leđa kod osoba sa osteoporozom.

Tamoksifen je antagonista estrogenskog receptora. On se najčešće koristi kao standardna endokrina (antiestrogenska) terapija za hormonski receptor-pozitivni rani rak dojke kod pre-menopauzalnih žena. Koristi se i u prevenciji gubitka koštane mase.

Kalcijum i vitamin D

Kalcijum i vitamin D su potrebni kako bi povećali nivo koštane mase, kao dodatak terapije zamene estrogena. Dnevna doza unosa kalcijuma kroz ishranu i suplemente kod odraslih osoba je oko 800 – 1000mg (miligrama) dnevno. Potrebno je da se kalcijum dozira, jer organizam može da apsorbuje samo oko 600mg odjednom. Najbolje bi bilo dozirati unos kalcijuma tako da se deo uzme sa doručkom i deo sa večerom. Dnevna doza unosa vitamina D je 5 – 10 mikrograma. Vitamin D je pristupačan i kao vitamin D2 i vitamin D3 (kalciferol).

Bifosfonati

Bifosfonati, koji uključuju Alendronsku kiselinu i Risedronsku kiselinu, su enzimski otporni analozi pirofosfata koji normalno inhibiraju mineralizaciju kostiju. Ova grupa lekova se pokazala efektivnom u smanjenju gubitka gustine kostiju i takođe smanjuje rizik od preloma kostiju kod osoba koje imaju osteoporozu.

Kalcitonin

Kalcitonin (Miacalcic), proizvodi se u ćelijama štitaste žlezde i ima ulogu u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi. (Štitasta ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva). Kalcitonin se prodaje u vidu spreja za nos i on pomaže u smanjenju rizika od preloma kostiju kod osoba koje imaju osteoporozu.

Sa adekvatnom terapijom, osteoporoza može biti usporena, prekinuta ili opovrgnuta. Uprkos tome, neki ljudi ostanu ozbiljno onesposobljeni kao rezultat oslabljenih kostiju. Do 80-te godine života, 15% žena i 5% muškaraca su imali prelome kuka. Samim tim, osteoporoza je ozbiljno oboljenje koje zahteva bolju prevenciju, uočavanje same bolesti i terapiju.

Ukoliko sumnjate na znake ili simptome osteoporoze ili spadate u rizičnu grupu ljudi koja oboljevaju od osteoporoze, obavezno se obratite lekaru za analize i eventualnu terapiju.

Zamolili bismo Vas da podelite tekst sa svojim prijateljima. Hvala :)

O autoru

Portal "Budi zdrav, produži život" osnovan je od strane studenata medicinskog fakulteta. Postavite pitanje na dnu teksta, a mi ćemo pokušati da odgovorimo na Vaša pitanja u najkraćem mogućem roku. Želite da nas bolje upoznate? Kliknite ovde >>

Napišite Vaš odgovor/pitanje